Jedan mali, do skoro zapušten, mračan i pomalo zaboravljen park u samom centru Smedereva ovog vikenda je ponovo postao mesto okupljanja, druženja i dečje graje. U parkiću iza bloka zgrada u ulicama Srpskog sovjeta i
Karađorđeve, skoro pa preko puta osnovne škole Dimitrije Davidović okupili su se stanari okolnih zgrada i komšije svih generacija kako bi zajednički nastavili ono na čemu mesecima vredno rade, kako bi u svoj park vratili
decu iz komšiluka.
Za one koji su tu odrasli, ovaj mala zelena površina ima i posebnu emotivnu vrednost. Generacije dece iz ovog kraja, osamdesetih godina su ga zvale „Vrtić“. Tu su se igrali, odrastali i, kako kažu, uvek osećali bezbedno. Međutim, vremenom je to postao prostor koji su komšije izbegavale, iako se nalazi u samom centru grada, preko puta osnovne škole. Zapušten, pun smeća i mračan, postao je sumorno mesto na kom su se okupljali različiti „sumnjivi ljudi“ i psi lutalice. Prvi korak bio je da se od grada zatraži postavljanje osvetljenja i košenje trave, a nakon toga su komšije nastavile same.
Stanari zgrada koje okružuju parkić svojim sredstvima su finansirali deo uređenja, koje je podrazumevalo temeljno čišćenje, krečenje fasada, sadnju cveća, farbanje mobilijara. O parku se svakodnevno brinu sami, čiste ga,
skupljaju smeće i trude se da prostor ponovo postane prijatno mesto za decu i odrasle.
Tokom ovonedeljnog druženja parkić je izgledao potpuno drugačije nego pre samo dva meseca. Okićen zastavicama, prepun komšija iz okolnih zgrada, ali i dece koja su uživala u igri u pesku i na novim ljuljaškama. Organizovan je bazar, sa štandovima sa voćem, sokovima, knjigama za decu i odrasle i igračkama, a najmlađi su mogli da oslikaju lice. Organizovan je i štand na kojem su starije komšije mogle da izmere krvni pritisak, i sve to po simboličnim cenama i uz dobrovoljne priloge.
I upravo je zajedništvo bilo ono što je obeležilo ceo događaj. Prikupljena sredstva će stanarima pomoći da nastave sa uređenjem parka, pa će tako vrlo brzo biti posađeno još drveća, postavljene kante za smeće, uređen deo
parkića namenjenog kućnim ljubimcima i dodati novi sadržaji za decu. Posebno je bilo lepo videti koliko je akcija obradovala starije komšije.
Jedna baka, gledajući mnogobrojnu decu koja su se igrala u parku, pitala je: „Je l’ moguće da su sva ova deca iz našeg komšiluka?“
I upravo u to pitanje možda najbolje staje ono što su ovi vredni ljudi želeli da postignu. Da njihov park ponovo bude mesto gde se ljudi druže, gde su deca bezbedna i gde se komšije poznaju, razgovaraju, brinu jedni o
drugima i o prostoru koji opet pripada svim generacijama.
Jedno veliko bravo za inicijativu.
