Od prošle godine prostor uz stariju zgradu na Senjaku ponovo je gradilište – niču nove višespratnice intenzivno i u ovom delu grada. Međutim, teren je na uzvišenju, ima i drugih nepovoljnih okolnosti, a vlasnici kuća tik uz gradilište su nam se obratili kako bi skrenuli pažnju na ono što im se dešava i pokušali da spreče najgore. Naime, tvrde da su u poslednjih godinu dana, od kako su počeli radovi, oštećenja na njihovim objektima sve ozbiljnija pa strahuju za imovinu, ali i bezbednost svojih porodica. S druge strane, investitor kaže da je sve u redu, da su preduzete i ispoštovane sve mere obezbeđenja i da neće dozvoliti da se dogodi ono od čega komšije strepe.
Naš prvi sagovornik nažalost već zna kako izgleda kada izgubiš krov nad glavom i to upravo usled izgradnje velikog objekta u neposrednoj blizini – kuća njegovog oca je srušena, a on je na tom mestu ispočetka pravio novu… Mi smo prvi put bili sa “Milnikom” uneserećeni, kuća nam je srušena. Da bi se obnovila morao je da se radi potporni zid iz tog uličnog dela. “Milnik” je tu napravio garaže kojima su se ukopali, ali je ostala visinska razlika između tog objekta i mesta gde su naše kuće. Ta “rupa” od sedam ili osam metara dovela je do obrušavanja zemljišta, naša se kuća raspala od oštećenja. Vlasnik “Milnika” je mom ocu, u zamenu za to, obećao tri stana u zgradi. Međutim, firma je otišla u stečaj i ništa od toga više nije bilo. Nismo imali gde drugde da selimo, napravili smo novu kuću – priča nam Vladan Paunović i dodaje da se sve to odigravalo pre oko petnaestak godina. Sada je kivan kako na novog investitora, (preduzeće Dalkom) tako i na nadležne gradske inspekcije jer nisu reagovale iako ih je, kako kaže, upozoravao na vreme o svemu što se dešava. Naime, prema njegovim tvrdnjama, problemi su nastali neposredno nakon što su radovi na parceli do njega počeli.
U avgustu prošle godine su počeli da sređuju plac. Kopali su duž celog placa da bi stavili drenažne cevi. Tada je došlo do prvog pucanja kod nas. Kada sam došao sa odmora početkom septembra, zatekao sam da je prvo pukao beton na prilazu kući i pojavile su se manje naprsline. Za mene je to bila dovoljna opomena. Odmah smo pozvali Ivana Dimitrijevića, koji je direktor Dalkoma. Izneo sam mu problem i predložio postavljanje potpornog zida. Bio je ljubazan i poručio je da ćemo se videti sutradan. Nikada se više nije pojavio. Na sve moje pozive i poruke koje sam slao, do dana današnjeg, odgovora nema. U oktobru dolazi do novog pucanja. Odlazimo ponovo da prijavimo inspekciji koja tog trenutka odbija da dođe. Tada su se u unutrašnjosti moje i komšijine kuće pojavile prve ozbiljnije pukotine. To je bio znak da se teren sleže i da je pucanje progresivno, da se neće završiti na tome. Nije htela inspektorka da izađe, rekla je da nema vremena da non stop dolazi kod mene i poručila mi da ne insistiram više. Kod nas kući, se nikada više nije pojavila. Niti je iko drugi obratio pažnju na našu prijavu. Oni su nastavili da rade. U razgovoru sa poslovođom saznali smo da će potporni zid da rade iz tri segmenta, sredina, deo levo i desno, postepeno, kako ne bi došlo do klizišta. Međutim, posle sam saznao da vlasnik preduzeća koje je angažovano da im buši šipove kako bi se uradila zaštita, skupo to naplaćuje pa su zato rešili da rade sve odjednom. I oni su tada, umesto u etapama, kompletan deo zemljišta skinuli. Tad dolazi do problema. U maju, kada kreću da rade potporni zid, odranja se pola ulice. Uz svo pomeranje tla, bandera se pomerila i skoro iščupala kabl iz moje kuće. Takođe su i iz gradskog grejanja dva puta dolazili da krpe cev koja greje zgradu iz kotlarnice kod obdaništa. U junu rade neadekvatan potporni zid za ovakvu visinu i teren, dolazi do popuštanja zida i stavljaju cev koja treba da ga učvrsti, a koja se bukvalno preko noći, od pristiska iskrivila.
Onda su dodali i drugu cev, u međuvremenu kreće i tamo sa druge strane da se naginje, pa daj i tamo cev… Eto, sad stoji tako i vidi se sve o čemu ja pričam, pukotina na ulici, pukotine na potpornom zidu, ulegle cevi koje treba da to zadrže na mestu, oštećenja na našoj kući ali i u delu pored zgrade. Šta će biti, ne znam – kaže Paunović. Kada je ove godine u junu prijavio nove pukotine i odron ulice, inspekcija je došla, ali samo zbog puta. U izveštaju koji je dobio, njegova i komšijina kuća se ni se spominju:
Spominje se samo izgradnja potpornog zida sa kosim iskopom – niko ne spominje da je to odron. Mi simamo snimke, gomilu fotografija. Odvalilo se i palo u rupu, a inspektorka to naziva kosim iskopom?! I nigde ne pominje novo pucanje naših kuća. Jednostavno, posle toga, više nismo znali šta ćemo. Obratili smo se policiji, novom načelniku, on nas je primio. Policija i UKP su došli da vide šta se dešava. To je potencijalno ugrožanjanje bezbednosti. Tu se skupilo stvarno mnogo policajaca, inspektora, detaljno su slikali celu kuću, sve podatke sakupili, sve saslušali. Praktično, neka vrsta uviđaja. Mi smo dali izjave i podneli krivične prijave na kojima on sada rade. Dakle, jedino nam je policija izašla u susret. Uradio sam to jer nisam više imao kome da se obratim. Vlasnik nije hteo da priča, građevinska inspekcija nije htela da radi svoj posao. Ko zna, možda i odgovara da se to sve sruši, sve da ode u rupu. Onda ćamo da vidimo šta ćemo. Ovo bahaćenje je doseglo vrhunac – kaže Paunović. Zidovi napukli, noseće grede, podovi podignuti, vrata pomerena iz štoka, na više mesta unutra vidi se da su neki delovi ulegli.
U kući Petrovića, prvih komšija, stanje možda još i teže. Pukla je cev za grejanje, pukotine kreću već od prustupne staze, kapija se iskrivila, vrata ne mogu da se zatvore, pragovi pomereni, a kroz neke od nadubljih pukotina unutra vidi se jasno druga prostorija ili dvorište. Gotovo da nema prostorije koja nije oštećena.
Cela kuća se pomerila za 15 milimetara pozadi gledano, a prednji deo je oštećen još više. Ja sam u početku drugačije pristupio. Prvo smo probali ljudski da se obratimo, kao čovek čoveku. Sa vlasnikom Dalkoma, Slobodanom Davidovićem sam prvo razgovarao ovde. Nemam primedbu na to kako se ponašao, razgovor je protekao u redu, predložio je da se čujemo narednog dana. U dogovoreno vreme sam ga pozvao, nije se javio. Nisam odustao, otišao sam u sedište firme i on me je uputio na njihovu pravnicu koja mi je objasnila kako da se obratim osiguravajućem društvu Milenijum kod koga oni imaju polisu osiguranja za takve slučajeve. Dala mi je obrazac koji sam popunio, odneo u Milenijum. Ja sam krenuo tim putem, računajući da će ide kako treba. Ali ništa se nije dogodilo. Ja sam osiguranju papire predao u četvrtak, oni su odmah u ponedeljak došli. Njihov veštak, građevinski i mašinski inženjer, napravili su uviđaj. I oni su se ljudi krstili kad su videli šta se desilo. Ali oni kažu da je procedura da sve što su zabeležili daju pravnoj službi na odlučivanje jer se proverava da li je građevinska firma uradila sve po pravilima i procedurama. Ako nije, onda oni ne isplaćuju ništa. Ništa se nije promenilo pa sam i ja angažovao veštaka koga očekujem da dođe i obavi uviđaj. Podneo sam zahtev sudu – kaže Perica Petrović. Evo kako to izgleda:
Vladan Paunović je i tu proceduru ranije, samoinicijativno pokrenuo, videvši da se stanje samo pogoršava. Početkom godine je radio prvo veštačenje. Kaže da je veštak utvrdio da je do oštećenja došlo zbog neadekvatno obezbeđenog gradilišta i sleganja zemlje usled dubokog iskopa.
Šta će se desiti kad nastave izgradnju. Progutaće sve ovo. Oni se trude da zadrže tlo, međutim, kao što vidite i na zidu, to puca, svakoga dana se sve više savija. Moja pukotina od 1. maja u podu bila je prvo četiri milimetara, 1. juna sedam, sad je 15 milimetara. Ja sam oko Nove godine radio prvo veštačenje, sudski veštak je utvrdio da je do oštećenja došlo zbog neadekvatno obezbeđenog gradilišta i sleganja zemlje usled dubokog iskopa. Mi nismo neki teški ljudi. Ovde živimo jedan pored drugog kao braća. Kad je počelo da puca, ja nisam hteo ništa! Ni naplatu štete, ni osiguranje, ja sam samo hteo da uradi potporni zid. Onako kako treba. Manja oštećenja su tada lako mogla da se srede. Ali, investitor nije želeo. Imam i dalje poruke bez odgovora, molbe da dođe i vidi šta se dešava. Da sprečimo sve ovo. E, kad se odrnolila ulica i tek kad je morao, tad je počeo da pravi zid. S tim što se do tada kod nas već desilo sve o čemu smo pričali. Znamo mi koji ovde živimo gde živimo, kakvo je to mesto ali da li je normalno da se potporni zid, koji napravite kao zaštitu, ispupči jedan metar? I da ga onda vi podupirete cevima? To nisam nigde video ni čuo u životu. Iskrivio se ceo zid, izašao metar. Kako je to normalno? Kod stare zgrade pored, pošto se i taj deo iskrivio, sada dodaju još zida, vidi se armatura i verovatno će da nalivaju. Samo strahujem od toga da će na kraju biti neka katastrofa. Ovde je sve krenulo na dole, kako to može da se zaustavi? Šta god da sada urade, neće moći da spreče propadanje svega ovoga. Veštak mi je rekao, tu mora beton debljine više od pola metra, armirani, pa da se ukose ti kosnici i da drže brdo. Inače će sve da padne. Bojim se da ćemo ostati bez kuća. Ali na koja god vrata da smo pokucali, to nikoga nije interesovalo. Jedan mali čovek u ovom našem društvu ništa ne može da uradi. Niti će iko da stane na našu stranu, da nas zaštiti – priča Paunović za SDCafe.rs.
Investitor, Slobodan Davidović vlasnik Dalkoma poručuje da je taj strah razumljiv, ali nepotreban. Kako kaže, kuće se neće urušiti, nema razloga ni da osiguranje ne isplati štetu jer su poštovane sve procedure i nalozi inspekcije, a dodaje i da će zaštitni radovi koji slede dodatno samo učvrstiti prostor. Na pitanje da li je upoznat sa problemima vlasnika kuća, kaže da jeste, stalno je na terenu i prati sve. Podseća da se njegova firma građevinom bavi 25 godina i da do sada, niko od trećih lica koja su imala neke posledice, nije ostao uskraćen za bilo šta.
Građevina je gruba delatnost. Ne može sve da bude idealno i onako kako zamislimo. I pored svih urađenih projekata, ispitivanja, desi se da dođe do nepredviđene situacije. Mi smo ovom poslu pristupili veoma ozbiljno i odgovorno – kaže Davidović dok nam pokazuje obimnu dokumentaciju i sve što je bilo potrebno pribaviti za ovu investiciju.
Najpre, imamo elaborat geodetski o ispitivanju terena, ne samo našeg placa već i okoline. Rađen je još 2023.godine, pre nego što smo ušli u radove. Znali smo da je teren problematičan. Kompletna podloga na kojoj se inače nalazi Smederevo je suštinski problematična. Zbog podzemnih voda, klizišta, jednostavno takav je teren. Uradili smo kompletno ispitivanje i tu smo dobili pregled šta nas čeka. Ušli smo potom u izradu projekata. Iz razloga što je teren bio u elaborate označen kao nestabilan, odlučili smo da radimo dve lamele. Lakše je savladati jednu pa drugu nego ići u kompletne iskope za sve radove odjednom. Elaborat je pokazao da je gornja strana problematičnija. Krenuli smo posle dalje u postupak, ljudi ne znaju kroz šta sve mora da se prođe da bi se došlo do gradnje. Dobijamo lokacijske uslove, pa pravimo idejni projekat, dobijamo dozvolu za gradnju sa svim projektima. Interesantan je za ovu priču, projekat pripremnih radova obezbeđenja iskopa. Urađen je maja 2025. U sklopu projekta za obe lamele su urađeni projekti obezbeđenja iskopa. Krećemo da radimo na lameli jedan. Suštinski nije bilo problema, ona je na malo stabilnijem terenu. Tu smo imali problem naslanjanja na postojeću zgradu pored koja je takođe nestabilna, nema podzemne etaže, nema dubinski temelj, ima površinski, možda nekih 80 cm. I to je isto bio kritičan momenat u izgradnji. Ali smo pored te zgrade radili šipove na dubini od 9,5 metara gde smo došli do stabilnog tla. I ništa se nije desilo. Odradili smo to bez problema. Po projektovanju o dinamici radova, kada smo stabilizovali objekat 1, krećemo na objekat 2. Odmah prilikom ulaska u te radove, pokazalo se da ima vode ispod i da će biti problem. Po nalogu građevinske inspektorke i rešenju iz septembra 2025, daju nam nalog da se hitno preduzmu neophodne mere na obezbeđenju kosine iskopa prema susedenim katastarskim parcelama. To je značilo da je temeljnu jamu trebalo obezbediti šipovima. To je najsloženija i najsavremenija metoda – objašnjava Davidović. Konkretno, na svakih 60 do 80 centimetara buši se rupa, postavlja se armatura, zaliva se betonom postavljaju šipovi nd dubinu od 9,5 do 10 metara gde je sigurno i stabilno tlo. Sve to se gore dodatno povezuje i onda nema kretanja terena. Sve ukupno, ima 96 šipova. Što se potpornog zida tiče, tvrdi da je sve urađeno po projektu i kako je inspekcija naložila. Problem je, kaže, nastao nakon obilnih padavina.
Kad se tu sjurila ogromna kiša, natopila je zemljište i potporni zid se malo pomerio prema unutra. Svaki objekat ima dozvoljenu granicu oscilacije, jedan soliter sa sto spratova ima dozvoljenu oscilaciju na vrhu je metar i po, da nema tu elatičnost ne bi mogao da bude urađen. Betonske armirane konstrukcije imaju određenu elatstičnost. I taj zid je imao sasvim dovoljnu elastičnost, on je usled pritiska primio opterećenje. I to je to. Desilo se da je sa gornje strane povuklo tlo u količini koja je u svim dozvoljenim propisima – dodaje Davidović. Na pitanje za objašnjenje o tome kakvi su to dozvoljeni propisi o tome koliko neki teren može da se pomeri, kaže da postoje dozvoljene granice kada mogu da se dogode takve stvari. On smatra da pucanje okolnih kuća i izgradnja negovog objekta imaju veze, ali ne isključivo. Tačnije, veruje da je do oštećenja moglo da dođe i zbog drugih stvari.
Niko ne želi nikome da napravi bilo kakvu štetu. Sve moguće primedbe su otklonjenje, sve primedbe i nalozi inspekcija su primenjeni. Desilo se da je došlo do sleganja tla. Ne može da se desi da dođe do rušenja kompletnog obezbeđenja gradilišta, nema šanse! Devet i po metara su stubovi. Pojavila se pukotina na putu – pa pojavila se, to se dešava. Nisu jedan jedini uzrok oštećenja na tim kućama ovi radovi. Te kuće su imale oštećenja i pre. To znamo sticajem okolnosti jer nam je ponuđeno da 2018. renoviramo kuću žene pored, jer je ispucala. Mi nismo taj posao prihvatili, imali smo druge, ali znamo za stanje terena. Pomeranje tih objekata se dešavalo i ranijih godina. Proći će sve kako treba, odgovorno tvrdim, urađeno je obezbeđenje, može da dođe do nekog procenta sleganja, ali da se sruši, ne može. Zid može ili ne mora da krene nazad. Ako krene, pojaviće se pukotina na putu od pet ili deset centimetara koja će, kada uradimo temelje zgrade, da bude sanirana. Nama tek predstoji konstrukcija zgrade i ponovno duplo učvršćivanje tih zidova. Ono što je urađeno nije temelj, već samo obezbeđenje. Pored će biti temelj zgrade i neće više biti pomeranja. Čak je i stabilnost kompletnog prostora ovim našim radovima značajno povećana. Mi ćemo to uraditi ubrzo, čim prvu ploču izlijemo, izaći ćemo na put, sredićemo. I nema više pucanja ničega.
“Dalkom”, kao investitor, sa osiguravajućom kućom “Milenijum” ima polisu osiguranja za štetu napravljenu trećem licu. Po poilisi, za lamelu jedan je premija isplate štete 99 miliona, a za lamelu dva premija je 93,2 miliona. To su, po mom mišljenju, sasvim u redu cifre. Građevnsko preduzeće ima polisu, bez ozbzira na krivicu, a i ne možemo mi tamo da napravimo tako velike greške, katastrofalne greške, da se oglušilmo o naloge pa da se dovede u pitanje isplata. A mi smo sve ispoštovali. I ne bi trebalo da bude problema. Oni moraju da dobiju nadoknadu. Međutim, pokretanje vanparničkog postupka do koga je došlo u međuvremenu u slučaju jedne osobe, menja procedure nadalje s tim u vezi – napominje Davidović. Paunovića smatra nestrpljivim i veruje da je samo trebalo sačekati da osiguranje odradi svoje. Kaže i da nikada, njegovo preduzeće nije nikome pričinilo štetu, a da je posle nije ispravilo i saniralo. I ne samo to, mnogima su i pomagali. Ujedno dovodi u pitanje i druge stvari koje se odnose zauzimanje dela javne površine jer je na osnovu snimaka parcela uvideo da se kuća našeg prvog sagovornika delom proširila na put, te da je, zbog prilaza koji je izgradio onemogućen prolaz vozilima, a izvod iz katastra govori da je reč o objektu iz 2016. Podignutom bez dozvole i na javnom zemljištu.
Paunović nas na to podseća na početak ove priče – kuća se srušila usled radova prošlog investitora, upravo na predlog gradske inspekcije je nova poduprta tim betonskim prilazom koji kao neki manji potporni zid treba da drži sve na svom mestu. Ulicom, kako kaže, svakako ne može da se prođe kolima zbog pukotine posred puta i tvrdi da ulica Maksima Gorkog od njegove kuće sa rednim brojem dva i počinje, te da je ranije bila slepa i da nije nikada imala prolaz ka oba smera već samo u jednom. Zato mu je inspekcija i dozvolila da obezbedi kuću podizanjem prilaza. Što se vlasništva i legalnosti nove kuće tiče i to je rezultat pređašnjeg događaja.
Kada je “Milnik” otišao u stečaj, sve je, uključujući i njihovu kuću (prethodno datu u zamenu za stanove kao namirenje štete) otišlo u državno vlasništvo. Osam godina je posle trajalo suđenje da se to dokaže. Pre nekoliko meseci, postupak je konačno završen u korist Paunovića, imovina je vraćena na očevo ime. Pre dve nedelje održana je i ostavinska rasprava i sada je samo pitanje trenutka kada će stići Rešenje nakon čega će i katastar evidentirati ono što je sud ustanovio – da je on vlasnik kuće i zemljišta. Za njega, ovaj slučaj je, imajući na umu i oštećenja nastala ka zgradi na Senjaku, više pitanje potencijalnog ugrožavanja više objekata i javne infrastrukture, praktično mnogo šireg prostora, nego što bi ga trebalo posmatrati samo kao pojedinačni problem vlasnika dve kuće.
