„Naš glas“ osnovan je davne 1953. godine u Smederevu. To ga je učinilo najstarijim medijem u našem gradu koji je opstao, za razliku od štampanih prethodnika koji bi nedugo nakon osnivanja, prestajali da izlaze. Vlasnički odnosi i struktura više nisu isti kao u vreme pokretanja ovog informativnog glasila ali je ime ostalo, kao nosilac tradicije duge 73 godine. I to je ujedno sve što je ostalo – samo naziv. Jer, mlađi to možda ni ne znaju, ali „Glas“ je nekada bio „ozbiljan nedeljnik“ sa velikim brojem strana, višečlanom redakcijom, svaki je broj imao pregršt raznih tema i članaka o problemima sa kojima se Smederevci suočavaju u svakodnevnom životu. Naravno, podrazumevalo se da je naklonjen vlasti(ma) nakon svake smene ideologija ali postojao je sadržaj vredan pažnje.
Današnje uredništvo i vlasnici su „Naš glas“ doveli to toga da je postao stranački flajer – baš tako se i deli, na štandovima vladajuće stranke kao nekakav propagandni predizborni materijal! Medij koji izveštava o vlasti postao je medij koji postoji samo da bi služio vlasti… Nekadašnja institucija za pojmove lokalnog novinarstva, čiji su novinari bili tako gordi, ponosni na svoj rad da su neretko sa omalovažavanjem posmatrali svaku vrstu dnevnog izveštavanja kolega u drugim medijima, sada se deli na partijskim štandovima.
Ta priča ima i pozadinu o kojoj smo i ranije izveštavali. „Naš glas“ je jedan od miljenika gradskog konkursa za „proizvodnju“ sadržaja kao i mnogih javnih preduzeća kojima fakturiše usluge. Ovde važi ona izreka „Tante za mante“ pa je „Naš glas“ i ove godine iz javnih sredstava, što putem budžeta što iz pomenutih preduzeća, inkasirao višemilionske sume novca (dva miliona od Grada od čega milion na konkursu ostatak posebnim ugovorom, dva od Centra za kulturu, plus redovne naplate preduzećima „Zelenilo i groblja“, „Parking servis“, „Grejanje“…) pa u skladu sa tim valja sve te pare i „odraditi“, onako skroz, dibidus što bi rekli stariji.
Kao da sutra ne postoji.
Doduše, ko zna, za neke možda ni ne postoji.
Foto: Instagram SNS Smederevo
