Predstavljeni rezultati istraživanja glavnih izvora zagađenja vazduha

Smederevska „Mreža za vazduh“ oformljena je početkom godine sa ciljem da članovi, svako u svom domenu delovanja i interesovanja, doprinesu poboljšanju postojećih i predlože nova rešenja za problem prekomernog zagađenja vazduha.

„Mreža“ je nastala u okviru projekta „Zeleni kombinat“ Pokreta Tvrđava, a čine je lekari, istraživači, ekolozi, naučnici, novinari i aktivisti.

Ovoga puta, njihov susret u Smederevu je protekao u predstavljanju rezultata istraživanja o uticaju saobraćaja, individualnih ložišta, javnog grejanja i industrije na zagađenje vazduha.

Prezentovana je i analiza dosadašnjeg, trogodišnjeg učinka lokalne samouprave u sprovođenju Plana kvaiteta vazduha. Na osnovu toga su eksperti izradili i posebne, konkretne preporuke za izmenu tog dokumenta kako bi bio efikasniji.

Sudeći prema dosadašnjoj praksi, Plan je među onim skupštinskim odlukama čija je primena u realnosti minimalna i nezadovoljavajuća.

„Susretu su prisusutvovali i predstavnici dve odborničke grupe u smederevskoj Skupštini koji su aktivno učestvovali u radu i diskusiji. To je veoma značajan napredak. Izuzetno je važno da se donosioci odluka neposredno upoznaju sa novim, relevantnim podacima i da ponuđena rešenja prenesu kolegama u lokalnom parlamentu“– navode iz Pokreta Tvrđava.

Uopštena ocena rezultata istraživanja bi u najkraćem bila da su lokacije tri merne stanice u Smederevu (centar, Carina i Radinac) izložene različitim štetnim emisijama. Zajedničko im je da sve imaju od dva do čak četiri puta više dana sa zabeleženim prekoračenjem koncentracije suspendovanih čestica u odnosu na propisanu granicu.

„Ono čemu mi težimo su vrednosti ispod propisanih 35 dana na godišnjem nivou. Na sve ti lokacije. To je cilj. Dok se to ne ostvari, problem nije rešen. Ovim tempom, to se neće dogoditi za života mnogih sadašnjih generacija. Zato je krajnje vreme za ozbiljne promene jer cenu sadašnjeg stanja plaćaju građani svojim zdravljem i životom“ – poručuju članovi „Mreže za vazduh“ i autori istraživanja.

U centru je najveći uticaj gradskih kotlarnica. Od 14 postojećih, čak 11 radi na mazut. U Radincu je nesporno da je industrija primarni zagađivač. Na se pak Carini „spajaju“ uticaji ložišta, javnog grejanja i saobraćaja.

Potrebne su drugačije mere za smanjenje zagađenja – konkretne, vremenski oročene, sa jasno postavljenim ciljevima i fokusirane na primarne probleme.

Problem upotrebe mazuta u javnom grejanju, kao i čvrstog goriva u individualnim ložištima ubuduće bi mnogo aktivnije trebalo rešava lokalna samouprava.  Država, koja je jedina i nadležna za kontrolu rada železare i poštovanje propisa, bi morala da što hitnije reaguje zbog zagađenja u Radincu i okolini.

Takođe, svi rezultati i preporuke biće uskoro dostupni široj javnosti u štampanom i elektronskom formatu.