Kao što je na našem portalu već bilo reči, odlukom komisije za ocenjivanje medijskih projekata, za čitavu ovu godinu dva najuticajnija smederevska medija dobila su po 250.000 dinara. Maksimalan mogući iznos koji je mogao biti dodeljen je milion dinara. Nisu, ove redakcije predložile projekte koji su ocenjeni nisko, što bi se moglo pomisliti.
Naprotiv, čak i uz evidentnu nameru da ih učine autsajderima kako bi drugima dali prednost, članovi komisije su predlog Lux radija ocenili sa 70, a SDCafe-a sa 69 od maksimalnih 100 bodova. Ali su im dodeljeni četiri puta manji iznosi koji nisu u skladu sa brojem bodova. Uzgred budi rečeno, SDCafe.rs je jedini učesnik koji je od sve trojice članova komisije dobio identičnih 69 bodova.
Burno je lokalna javnost s pravom reagovala jer ljudi najbolje znaju ko ih informiše o svemu što ih zanima, pa je sasvim logično postavljeno i pitanje koji su to stručnjaci dali ovakve ocene. Ovoga puta, komisija je radila u sastavu: Miodrag Miljković imenovan na predlog Centra za medijsku kulturu i obrazovanje, Slavoljub Ristić koga je predložilo Profesionalno udruženje novinara Srbije i Branislav Sančanin nezavisni stručnjak za medije. I svi su već poznati u krugovima izvornih novinarskih udruženja.
Tako je UNS, pre dva meseca, među „medijske stručnjake na zadatku“ svrstao Sančanina koji je ove godine krojio kapu redakcijama u čak 23 (do tada) formirane projektne komisije po Srbiji. Druga dvojica su po svoj prilici često i dvojac – portal Far, na primer piše da oni (ponovo) odlučuju o sredstvima medijskih konkursa u više sredina južne Srbije.
Miljković je, piše nadalje Far, rođen u Nišu, diplomirani je filolog, a tokom novinarske karijere bio je urednik i prezenter na televiziji “Belle-Amie”, producent u niškom “Media centru”, a od 2009. godine je vlasnik i producent u agenciji “Sinopsis”. Penzioner Slavoljub Ristić od 2004. do 2024. godine pisao je za časopis “Odbrana”, koji izdaje Ministarstvo odbrane, a godinama je radio i u vojnom kabinetu predsednika Srbije. Podsećamo da smo nedavno preneli Cenzolovkin tekst o tome da bivši oficir JNA ima brojne medije po zemlji koji sredstva dobijaju na gradskim, kao i na konkursima Ministarstva informisanja, što je bio slučaj i u Smederevu.
Nedugo nakon što se prašina oko raspodele slegla, sada se, u dve pomenute smederevske redakcije sumiraju utisci i mišljenja o tome šta se zapravo dogodilo. Ništa novo, reklo bi se.
Rezultati konkursa me nisu iznenadili, isti su poslednjih 15-ak godina. Mediji koji su nezavisni poput Lux Naxi radija ili SDCafe-a jednostavno su uvek bili zadnja rupa na svirali. Niti smo mi u svemu tome našli neko mesto, niti su postojali kriterijumi po pitanju slušanosti, posećenosti, geladnosti. Novac se delio po kriterijuma koji meni nisu jasni, ali očigledno ima kome jesu. Ja mislim da je kriterijum „naručim ti tekst, ti ćeš to da odradiš i radićeš šta ti ja kažem“. Ali to nije poenta postojanja medija.
Nisam novinar, tehničko sam lice, ali kao urednik i direktor radija, poštujem tu profesiju i znam da ne treba tako da izgleda. Valjda kreativnost, dobar projekat, slušanost i posećenost, postojanje i rezultati, to treba da bude najvažnije. Mi imamo istraživanje slušanosti, za šta pak moramo da platimo neku kuću koja se time bavi i znamo koliko nas ljudi prati. Vi kao portal imate analitiku posete i znate koliko ljudi dnevno pogleda vaše sadržaje – kaže Milan Medenica, glavni i odgovorni urednik u direktor smederevskog Lux Naxi radija. Trenutno, to je jedina radio stanica u gradu. Ima sve propisane dozvole za rad, šestoro zaposlenih i postoji četvrt veka.
Sličnog stava je i vlasnik i urednik SDCafe-a koji smatra da je ceo koncept medija u današnjoj Srbiji totalno obesmišljen, a u Smederevu je taj nivo obesmišljavanja dostigao vrhunac.
Tužno je gledati kako ljudi upitnih biografija, stručnosti i moralnih načela, raspoređujču novac po nekim, samo njima znanim kriterijumima, i to ne njihov, već novac svih građana našeg grada. Svako ko ima hrabrosti da se pogleda u ogledalo i ko ima trunku morala ali i pameti, može da zaključi o čemu se ovde radi. Ovo je klasično bahaćenje i pokazivanje moći bez ikakvog argumenta. Ovo je pritisak i pokušaj zastrašivanja da jedini ljudi koji pošteno rade svoj posao, to nakon dve decenije prestanu da rade.
Raspodela novca je skandalozna i to traje već godinama. Naša redakcija je od svog postojanja do danas uvek bila na rubu egzistencije, skrajnuta na gradskim i republičkim konkursima, nije dobijala ništa iz budžeta (u poslednjih par godina mrvice), ali gle čuda, za SDCafe svi znaju, SDCafe svi čitaju, od skoro i gledaju, i ono zbog čega sam ja posebno lično ponosan SDCafe-u svi veruju!
Raspodela je inače jako jednostavna, dati novac nekome ko će ćutati, ko neće ništa pisati, ko će objavljivati saopštenja koja neko drugi piše….dati nekome ko realno nema nikakav kredibilitet, nema slušanost, čitanost, neko ko ne radi svoj posao ali je poslušan! U podeljenom društvu u kome živimo, jako je teško ljudima da shvate šta je objektivnost! Šta znači ne biti ničiji, biti svoj! Šta znači izveštavati pošteno, objektivno i istinito! Bez preuveličavanja, bez laži i prevare! Teško je to shvatiti. Izveštavati o dobrim i lošim potezima vlasti ali i o opoziciji, sportu, kulturi, ljudima sa kojima delimo ovaj grad! Mi to znamo zato to i radimo! – kaže Željko Milojević, vlasnik i glavni i odgovorni urednik SDCafe-a.
Teme za koje se sredstva dobijaju su posebna priča. Baš kao što je inače u teoriji solidan koncept projektnog finansiranja kod nas obesmišljen, tako su i „teme od javnog interesa“ uglavnom takve da su medijski projekti samo još jedan način više da se pišu hvalospevi o donosiocima odluka i to o trošku svih građana.
Konkurs treba da bude namenjen javnom informisanju. Ne turističkoj promociji ili promociji rada Gradske uprave. To su sve javni službenici koji treba da rade svoj posao, za to su plaćeni. Javno informisanje treba da bude da funkcionišeš kao gradski servis, da građane obaveštavaš o bitnim stvarima, projektima, temama. Taj koncept javnog informisanja se ne poštuje. Mi smo prošle godine radili osobe sa invaliditetom i žene preduzetnice. Jednostavno, želiš da na taj način pomogneš nekoj komuni ili krugu našeg građanstva koji ima udruženja i preko njih se bori se da radi i funkcioniše u današnjem društvu. Gledaš da im daš podršku i da upoznaš slušaoce ili gledaoce sa njihovim problemima ili postignućima. Projekat ne može da bude promocija toga šta rade gradski službenici koji su plaćeni za to što rade. Zašto bih ja promovisao javne službe? Oni rade svoj posao – dodaje Medenica.
Najjasnija poruka u celoj toj priči jeste činjenica da je budžet za medije, nakon prošlogodišnjih kritika zbog izdvajanja svega tri miliona, sada bio veći, iznosio je 10 miliona, ali je sve to opet bila scenografija. I malo kupovine vremena, da se redakcije umilostive i ne bune dok ne stigne odluka. Ona ista odluka po kojoj, iako je preostalo nešto više od tri miliona nedodeljenih sredstava, Lux Naxi radiju i SDCafe-u sleduje po 250.000 dinara. Za Milojevića nema dileme šta to znači.
Činjenica da je podeljen novac ne samo, delom otišao za medije za koje naši sugrađani nisu nikad čuli, već i što ti za koje su čuli, nisu ništa drugo do stranačkli pamfleti od kojih građani Smedereva, čijim se novcem finansiraju, nemaju ni mrvicu koristi. Šta je javni interes? Nema ga. Javni interes je održati status quo. Da se ne talasa, da se bara ne uzburka, da mulj ne izađe na površinu! Jer bara je mala! Skoro 1/3 nepodeljenih sredstava jasno govori o tome da je stav ovakav: Novac smo imali ali nismo hteli da vam damo! Zašto? Zato što nam se može!
Apsolutna kontrola medija nikad nikome ništa dobro nije donela. Podmićeni, korumpirani novinari koji taj posao, koji bi trebalo da bude misionarski, pošten, pravedan, prljaju urušavajući sopstveni kredibilitet za šaku novčanica, urušavaju celokupnu profesiju koja bi morala da bude kamen temeljac svakog moralnog i poštenog društva! Znamo i mi…. dugo smo tu… znamo se i znamo sve… Ali nije to tema niti treba da bude u medijima.
Mi smo tu. I dalje. Svašta smo preživeli i preterali za ovu 21 godinu, ali uvek ćemo se boriti za istinu jer je to jedino ispravno! Hvala Smederevcima i Smederevkama što nam veruju jer SDCafe nije naš, on je njihov – poručuje Milojević.
Da članovi komisije nisu prava adresa za prekor, iako se rešenja izdaju uz njihov potpis i „stručnu ocenu“, smatra Milan Medenica. Odluke o raspodeli najverovatnije ni ne donosi komisija, bar ne najvećim delom.
Kompletna ta bodovanja verovatno ni ne zavise od komisija, verujem da sve to prolazi po instrukcijama koje oni unapred dobijaju. Oni su dobili koliko će ko dobiti para, ostalo će prenameniti i to je to. Nerealno mi je da mi neko kaže da su drugi projekti dobri, a naši su loši pa su dobili manje. Niko ne dovodi u pitanje finansiranje RTS-a, svi plaćamo hteli ne hteli. Kada to spomeneš, da na lokalu mora da ima neki takav medij ako želimo da imamo gradski servis koji će raditi za dobrobit građana, onda dobiješ odgovor da oni nisu dužni da to plaćaju. To nije realno. Znači, ako želimo da Smederevo ima gradski medijski servis, to onda ne može samo jedan privatnik da finansira, mora da postoji budžet za to poseban. Ne može da se dobije 250.000 na godišnjem nivou i da ljudi očekuju od tebe da ti budeš gradski servis, to je nerealno – zaključuje Milan Medenica.
Često se naši sugrađani i sugrađanke pitaju kako je ovaj grad uspeo da toliko uništi lokalne medije da su od njih ostale samo senke i obrisi nekadašnjih prilika i zašto kod nas nije kao u nekim drugim gradovima. Nema problema samo kod nas, naprotiv, ali se čini da je ovde, kao i za mnoge druge oblasti, posebno nezgodno.
Zašto i dokle?
Na prvo pitanje dali smo deo odgovora.
Na drugi odgovor ćemo morati svi zajedno da sačekamo.
Pa koliko traje neka traje.
1 comment
Niko nam nije kriv do nas samih !