Home InfoDruštvo Poreklo naočara za vid

Poreklo naočara za vid

redakcija

Kada je u pitanju poreklo naočara za vid, obično nailazimo na šturo objašnjenje da su naočare za vid potekle u Italiji u 13. veku. Naočare su najverovatnije izum koji je potekao iz Pize, mada se dosta dugo verovalo da je Venecija, a ne Firenca, bila sedište za komercijalnu proizvodnju naočara u srednjem veku.

 

Seneke, poznati rimski filozof je koristio staklenu kuglu koja je bila ispunjena vodom kao uveličavajuće staklo za čitanje, a neki izvori navode i to da je rimski vladar Neron nosio smaragd preko oka tokom posmatranja borbi gladijatora jer je tako poboljšavao pogled na meč.

Takođe, postoje određeni zapisi iz Kine koji datiraju iz 12. veka, a u kojima se navodi upotreba zadimljenog kvarca kao prvih primitivnih naočara za Sunce.

Prvo poznato umetničko delo na kojem se vide naočare jestu freske koje je naslikao Tomas da Modena koji je na tim freskama prikazao između ostalog i monahe koji čitaju i pišu manuskripte, a jedna od tih monaha je nosio i naočare za čitanje. Negde u tom periodu je i drugi umetnik, Karlo Kriveli, načinio sliku kardinala Hjua prikazujući ga sa naočarima za vid.

Takođe je zanimljivo napomenuti da su mornari nekad verovali da nošenje zlatne minđuše u uvetu može da popravi vid, jer su verovali da plemeniti metali u njoj imaju magična svojstva.

U suštini sam istorijski pronalazak naočara se pripisuje jednom dominikanskom kaluđeru iz Pize, 1286. godine. Italijanski monah, Alesandro Spina je ubrzo počeo da pravi naočare za vid i fino brušeni stakleni diskovi koji su se nalazili na njima dobijaju naziv sočiva zbog njihove sličnosti sa sočivom pasulja.

U početku su naočare za vid, kao posebno namontirana optička stakla koja su služila za ispravljanje mana oka i poboljšavanje vida, bile predviđene samo za starije, da im se pomogne oko čitanja. Nedugo zatim, naočare za vid počinju da koriste i mladi iz istih razloga zbog kojih ih koriste i starije osobe, i one doživljavaju svoj prvi procvat.

Međutim, tadašnje naočare su imale jednu veliku manu – nisu bili izmišljeni držači za naočare, te je zbog toga okvir za naočare konstantno klizeo niz nos. Dovitljivi španci su imali rešenje za to, ali ljuid koji su nosili naočare nisu baš bili oduševljeni njihvim izumom. Španci su taj nedostatak kod naočara nadomestili tako što su vezivali trake na ram, a drugi kraj tih traka su ona vezivali oko ušiju.

Najstarija sočiva su bila samo konveksna i kada su ljudi koji su bili dalekovidi saznali da mala sočiva sa debelim centrima pomažu da se vidi bolje, ubrzo su počeli da ih koriste. U 15-tom veku naočare su pronašle svoj put u Kinu, a 1604. godine konkavna sočiva su izmišljena u Evropi i postala su standardni lek za kratkovidost.

Danas više od 64% odraslog stanovništva nosi naočare za vid.

Izvor: Zanimljive Informacije

0 komentara
0

Slične vesti

Ostavi komentar

error: Sadržaj je zaštićen !!