Home InfoPrivreda Na današnji dan pre 50 godina dogodio se prvi „probod“ prve visoke peći u Železari Smederevo

Na današnji dan pre 50 godina dogodio se prvi „probod“ prve visoke peći u Železari Smederevo

redakcija

Početak 60-tih godina XX karakterišu oštre borbe unutar Komunističke partijekoja je tada na vlasti. U Titovoj Jugoslaviji najjaču političku snagu činio je hrvatsko¬slovenački lobi. Tadašnji predsednik Vlade Srbije Slobodan Penezić Krcun, shvativši da da će združeni narodi početi da se razilazilaze, pokrenuo je 1960. godine ideju da Srbija mora da izgradi novu i veliku modernu Železaru.

Slobodan Penezić Krcun

Miodrag Čeperković Čeper

 

 

 

 

 

 

On je tada pozvao mladog i perpsektivnog stručnjaka dr inž. Miodraga Čeperkovića i prepustio mu projekat izgradnje Nove Železare u Srbiji. Dr M.Čeperković je ovaj projekat uspešno vodio od ideje, izbora lokacije, odabira i kupovine opreme, izgradnje, do puštanja novih pogona u rad.

I godine 1964. Vlada Republike Srbije donela je odluku da se u Smederevu izgradi nova fabrika – Nova Železara. Za takvu odluku postojali su potrebni i dovolnji uslovi: velika tradicija proizvodnje gvožđa u čelika u Staroj Železari, koja je svoj rad započela kao Sartid i koju su još 1913. godine osnovali akcinari-vlasnici: Đorđe Vajfert, Ferdinand Gramberg, David Simić i drugi.
Osnivački skup akcionara SARTID-a održan je u birou Đorđa Vajferta u Prvoj srpskoj parnoj pivari u Beogradu. Društvo je 1. juna iste godine registrovano u registru Prvostepenog trgovačkog suda u Beogradu.

Đorđe Vajfert

Prvi pogoni Smederevske Železare

 

15.05.1964.g.- Otvaranje radova za Železaru: Tempo, Vlada, Čikić, Veselinov…

Početak izgradnje Nove Železare: Kolja, Čeper, Abaz…

Za izgradnju Nove Želazare u Smederevu postojali su i najpovoljniji strateški uslovi; blizina reke Dunav (dobro vodosnabdevanje i vodeni put – Koridor 7), blizina autoputa i dobra Železnička infrastruktura. Najveći resurs su svakako bili, kvalifikovana radna snaga i tradicionalno poznavanje tehnologije rada u proizvodnji gvođa i čelika. Na određenoj lokaciji u Radincu 15.05.1964.g. otkopan je prvi ašov za izgradnju novih pogona i postrojenja. Idejni projekat za izgradnju Nove Železare uradio je čuveni nemački KRUPP, a generalni plan izgradnje uradilo je poznato rusko preduzeće GIPROMEZ.

Na ovom pioniskom poslu bile su angažovane skoro sva poznata preduzeća tadašnje Jugoslavije: iz Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Makedonije, Crne Gore i naravno, iz Srbije. Izgradnja Nove Železare tekla nešto usporenijim tempom, jer se priliv sredstava bio drastično smanjen. I dok su se industrijska preduzeća do tada, gradila zajedničkim sredstvima iz razvojnih fondova Jugoslavije, u ovom slučaju, za izgradnju Nove Železare, sredstva je morala da obezbedi sama Republika Srbija.

Da bi se ubrzao tempo izgradnje Železare, 1970.godine upriličena je posete Predsednika Tita Smederevu, koji je uvidom u stepen izgradnje i dobijenih informacija od Srpskih političara i rukovodstva nove fabrike, doneo odluku da se započeti radovi što pre završe, odobravanjem novih i većih sredstava. Tada su radovi na izgranji Nove Železare ubrzani, pa je godine 1971. montaža prve visoke peći u Smederevu, odnosno u Srbiji bila završena.

Autor ovih redova imao je sreću i zadovoljstvo, da kao mlad inženjer vodi završne montažne radove na pomoćnim objektima Visoke peći, 306, 307 i 308. To angažovanje omogućilo mu je, nakon toga, da kao najmlađi inženjer ode na tromesečnu specijalizaciju u Nemačku radi obuke za izgradnju buduće Hladne valjaonice.

Tito, Jovanka kod Mike na prijemu

Tito, Jovanka, Mita, Ćira, Doba kod Visoke peći

 

Prema generalnom planu trebalo je da se izgrade 3 visoke peći, od kojih je ova tek izgrađen visoka peć, kapaciteta 1033 m3, bila druga po redu. Ona je, zvanično za političare, ali i iz tehnoloških razloga (sušenje ozida i tempovanje peći) puštena u rad 7. jula 1971. godine.

Međutim, pravo puštanje prvoizgrađene visoke peći obavljeno je 28. septemra te iste godine.
Naime, tog dana izvršen (izveden) je prvi tzv. probod visoke peći i tada je „procurelo“ prvo rastopljeno sirovo gvožđe.

Danas je tačno 50 godina od tog prvog proboda.
Postoje pisani podaci o tom značajnom događaju, a postoje i živi svedoci, radnici, visokopećari, direktni učesnici tog dela procesa rada na visokoj peći. Jedan od tih proslavljenih radnika je, već odavno penzionisani topioničar Gleda Živković, koji nam je o tom događaju pričao i darovao svoju napisanu knjigu “Tehnologija zanimanja-topioničar gvožđa“. U toj svojoj knjizi Gleda Živković je, kao instruktor topioničarima, opisao visoku peć, njene sastavne delove, ali i glavne delove kao što su zasipni uređaj, duvnice i izlivni uređaj.

Visoka peć

Glavni delovi visoke peći

 

Duvnica

Izlivni uređaj

 

Naravno, ovde nije izostao deo opisa radnika-topioničara na visokoj peći, a posebno je apostrofirana prva posada visoke peći za vreme puštanja u rad te davne 1971. godine.

Smederevski visokopećari na obuci u Rusiji 1

Smederevski visokopećari na obuci u Rusiji 2

 

Uverenje o osposobljenosti za topioničara

Nešto ranije, a i paralelno sa izgradnjom visoke peći, tekla je izgradnja, za nju bitnih pogona- Aglomeracija i Energana, kao i sva saobraćajna infrastruktura. Nešto kasnije, na lokaciji u Radincu, na prostoru Nove Železare od 350 hektara izgrađeni su još i pogoni: Konvertorska čeličana, Topla i Hladna valjaonica, takozvane Japanske makaze i drugi pomoćni pogoni.

U sastavu Železare, koja se u jednom vremenu 90-tih godina, zvala Koncern Crne Metalurgije, bili su i: Fabrika šavnih cevi u Uroševcu, Fabrika pocinkovanog lima u Vučitrnu, Fabrika radijatora u Gnjilanu, Fabrika belih limova u Šapcu, pogon za navarivanje valjaka u Smederevu – Zmaj, i naravno, pogoni u Staroj Železari. U cilju povećanja proizvodnje Železare na 2,2 miliona tona, izgrađena je nova (veća) visoka peć br.1, kapaciteta 1380 m3, i puštena u rad 26. marta 1987.godine, kao i niz drugih pomoćnih pogona.

Danas, 50 godina od prvog proboda visoke peći br.2, i pošto je Novu Želazaru kupila Kineska kompanija HBIS GROUP Serbia – Iron & Steel d.o.o. Beograd, ona na lokaciji u Radnicu radi i izgleda ovako.

Integralna fabrika – Smederevska Železara – HBIS Group – HBIS SERBIA

 

Promena imena i vlasničke strukture Smederevske Železare

SARTID, skraćeno od Srpsko Akcionarsko Rudarsko Topioničko Industrijsko Društvo, kao fabrika osnovano je 20. februara 1913.godine.
Železara Smederevo zvala se fabrika posle Drugog svetskog rata, od 1946.godine.
Rudnici i Železara Smederevo, nastaju od fabrike Železara Smederevo, 1960.godine.
Godine 1964. doneta je odluka o izgradnji Nove Železare na lokaciji u Radincu, a kamen temeljac položen je 15. maja 1964.godine.
Metalurški Kombinat Smederevo, skraćeno MKS, nastao je 1969.godine.
SARTID – sa godinom osnivanja -1913. vraćeno je 1992.godine, pa tako nastaje SARTID 1913.
Koncern Crne Metalurgije SARTID a.d. nastao je 1997.godine.

US Steel Serbia d.o.o. postao je 12. septembra 2003.godine, kada je Američki US Steel kupio SARTID a.d. Smederevo.
Železara Smederevo d.o.o. registrovano je 10. februara 2012.godine, kada je Američki US Steel prodao Železaru Vladi Srbije.

Od 31. januara 2012.godine vlasnik Železare je Vlada Republike Srbije. Ona je 10. februara 2012. godine, u Agenciji za privredne registre, registrovala preduzeće pod nazivom „Privredno društvo za proizvodnju i predradu čelika – Železara Smederevo”.

Godine 2016, 30. juna Kineska kompanija Hestil Srbija Ajron i Stil d.o.o. Beograd, kupila je Smederevsku Železaru za 46 miliona evra i zvanično preuzela upravu i vlasništvo nad Železarom. Već narednog dana, generalni direktor je direktorima pogona i sektora, istakao da kompanija ima dugoročni plan za fabriku.Obećao je ulaganja u tehnologiju preuzetu iz Kine, kao i investicije u zaposlene i životnu sredinu.

Radi tehničke korektnosti treba da se kaže da je Srpski- Železara = Iron- Engleski i da je Železara (Iron) kompleks sa više pogona za proizvodnju gvožđa i čelika! Dakle, to je „velika fabrika“.

Isto tako, zbog elementarnog poznavanja, treba da se kaže da je gvožđe legura železa i ugljenika, sa procentom ugljenika od 2,1 do 6,67%, a da je čelik legura železa i ugljenika, sa procentom ugljenika manjim od 2,1 %.

Proces proizvodnje u fabrici Želazara HBIS Group – HBIS SERBIA sprovodi se u praktično tri tehnološka dela: primarna, finalna i završna proizvodnja. Osnovni pogoni za proizvodnju gvožđa i čelika u Železari, u primarnom delu su: Aglomeracija, Visoke peći i Konvertorska čeličana, u finalnom delu su: Topla valjaonica, Hladna valjaonica, a u završnom delu su: Beli limovi (Šabac). U sastavu Železare nalaze se i Stara i Nova Luka Smederevo, koje čine sastavni deo proizvodnog procesa.

 

 

Autor:
Nikola Tasić Cale

 

1 komentara
0

Slične vesti

1 komentara

NIKOLA TASIĆ CALE 02.10.2021 - 16:24

Komentari su me jako razočarali ! Pa, drugovi i godpodo komentatori, 70 % vas, ili vaših roditelja, je došlo u grad Smederevo – baš zbog ove Železare! I pored svih manjkavosti (zagađenje) ona je najveći izvoznik iz Srbije ! Istine radi, mnogi od komentatora ne bi se ni rodili, i …ne bi bili Smederevci, čime se nadam se – ponose ( Dva puta – Prestoni grad!). Mudrost kaže: „Ne seci granucna kojoj sediš!“ Ja sam ponosni penzioner Smederevske Železare!

Reply

Ostavi komentar

error: Sadržaj je zaštićen !!