Kada je na poslednjoj sednici Skupštine Grada Smedereva, predsedavajući najavio dopunu dnevnog reda i odmah zatim izgovorio one čuvene reči „sanitarna deponija u Smederevu“ koje i dalje odzvanjaju u brojnim odborničkim ušima kao asocijacija na najveće promašaje, mnogi su se samo „značajno“ pogledali. Jer evo nas, 20 godina kasnije, idemo sve ispočetka.
Nije ništa sporno u tome da ovom gradu treba obezbediti pravilan tretman otpada umesto toga što 40 godina bacamo sve i svašta na đubrište kome svako može da priđe i koje je izvor zaraze. Ovde je jedina sumnja potiče odatle što znajući za prošla iskustva i naše ne baš slavne domete, to pitanje ostaje uvek kao izazov koji je nemoguće prevazići. Kao prečka koju pred skakačem svaki put iznova podižete sve više. Pri tom, ovo je ogromna investicija, preveliki zalogaj. Pogotovo ako je ideja da ga progutamo tako što ćemo da se obavežemo još jednim privatno – javnom partnerstvom što je sada, jedna od mogućih opcija. Napominjemo „mogućih“ jer je usvajanje ove tačke, odnosno prihvatanje „nacrta odluke o pokretanju postupka javno – privatnog partnerstva bez elemenata koncesije, za realizaciju projekta izgradnje sanitarne deponije na teritoriji grada Smedereva“, predstavljeno samo kao priprema. I način da se dobije odgovor na pitanje da li je takva investicija, osim što je potrebna ujedno i opravdana ili bi se trebalo okrenuti drugim rešenjima. Nema svaki grad svoju deponiju ali se ipak ne davi u smeću zbog toga.
Elem, da se vratimo na taj trenutak u Skupštinskoj sali kada je na kraju na red došla i rasprava po ovom predlogu. Načelnik Odeljenja za urbanizam, građevinarstvo, investcije i imovinsko – pravne i komunalne poslove Dragan Krstić, kome je ova saga takođe odlično poznata, izneo je obrazloženje da je ovo inicijalni akt, zakonom predviđen kao neophodan u slučaju da se pribegava javno – privatnim partnerstvima. Oglasio se potom Branče Stojanović iz redova socijalista. On bi, takođe, o ovom problemu imao da kaže taman toliko da rečeno posluži kao materijal za čitav roman. Iz više tomova. Na početku je hteo da se našali pa je kazao da smederevska Skupština postade servis za uvođenje javno – privatnih partnerstva. Pitanje je da li su koalicioni partneri delili ovakav smisao za humor u tom trenutku…
Ovo se ipak malo razlikuje od prethodnih javno – privatnih partnerstava koje smo završili i sproveli. Tu je dilema naše odborničke grupe na koju želimo da ukažemo jer ovde će da se pitaju građani. Mi do sada nismo plaćali za deponovanje komunalnog otpada na postojeće smetlište. Pozdravio bih što su dobijena velika sredstva za rešavanje tog pitanja. Ipak, privatni partner na izgradnji deponije je ozbiljna investicija. Svedok sam mnogih priča o tom problemu u ovoj Sali ovde… Pitam da li je konsultovano Ministarstvo za zaštitu životne sredine? Jer nije interes države da sanitarne deponije gradi u svakom mestu. Postoji strategija i zna se gde ko odlaže. Po ranijoj odluci, u Smederevu je trebalo da bude regionalna deponija za više gradova. Nije to zaživelo… Zatim dobijamo informaciju na ovoj Skupštini, kada se donosila odluka o izgradnji transfer stanice, da će otpad biti odvožen u Pančevo. Šta je sad? Da li odustajemo od te varijante? Ne znam o čemu se radi, zašto sad izgradnja deponije, a republička Strategija predviđa drugačije? Da li rukvodostvo grada zna šta je trenutno na lokaciji Jelen Do? Kako mislite da privatnom partneru ponudimo da izveze ogromne količine šljake? Nema šanse do kraja godine da se to rešava. Apelujem da budemo odgovorni, nemojmo da prejudiciramo stvari. Pa samo šljaka ne može da se izveze. I ko će da je izveze i po kojoj ceni? Glasaćemo sada za, ali to bi moglo da bude veliko opterećenje za naše građane – kazao je Stojanović.
Reč je o tome da taj ugovor, bar kako se dalo zaključiti iz izlaganja gradonačelnice, ne bi bio finansiran sredstvima gradskog budžeta jer, kako je kazala, grad neće učestvovati u plaćanju privatnom partneru. Dodala je i konstataciju da se ovim zatvara krug koji se odnosi na problematiku odlaganja otpada u Smederevu, posle izgradnje transfer stanice, sanacije i zatvaranja deponije u Godominu i uvođenja sela u sistem organizovanog iznošenja otpada. Ali mi ćemo smeće imati i dalje, moramo da nađemo adekvatan način da to rešimo. Videli ste da grad neće učestvovati u plaćanju ovog partnerstva. Treba nam deponija ali da bismo znali da li to hoćemo ili nećemo da radimo, moramo da prvo imamo analizu. Ovo je način da vidimo šta ćemo nadalje. Mi sada pripadamo regionalnoj deponiji Pančevo. Ali šest miliona mesečno bi bilo iznošenje smeća, plus vožnja do tamo. Zato smo mi rešeni da napravimo našu deponiju. Kada se uradi analiza, videćemo da li je grad spreman za tako nešto. Jedan takav centar, sa ovom količnim otpada omogućio da budemo deset godina mirni – kazala je Jasmina Vojinović. Ostalo je nejasno na koji bi to način moglo da funkcioniše ovo javno – privatno partnerstvo, a da ne bude finansirano iz gradske kase. Jedan od mogućih modela verovatno je onaj koji počiva na tome da građani kroz plaćanje komunalne usluge finansiraju obavezu prema javnom partneru.
Andreja Pavlović iz odborničke grupe “Misli drugačije”, takođe svedok brojnih neuspelih pokušaja zgradnje sanitarne deponije u Smederevu izjavio je da bi problem odavno bio rešen da nije došlo do smene političkog vrha na državnom nivou:
Davno bismo mi imali deponiju ovde da se politički nije stvar promenila… Ugovoris u već bili potpisani i nije bilo javno – privatno partnerstvo, to je bio strateški partner izabran od više zainteresovanih firmi. Skupština je odlučila o tome ali vlast se promenila, došla je nova – stara gradonačelnica, ona je to pocepala u besu i rekla da su to radili žuti i da to više ne može da prođe. Od tada do danas mi imamo ove nove havarije ali čisto zarad istine davno bi to bilo rešeno. Formira se sada tim koji treba da prati sve to, a članovi tima su sve ili službenici gradski ili stranački. Od 11 članova je mogao da se imenuje makar jedan van ove zgrade, da se obezbedi da bar nekoliko stručnjaka to isprati jer je u interesu svih nas, reč je o realizaciji projekta koji će ovde 50 godina da postoji – kazao je Pavlović.
Ostaje i dalje pitanje šta radimo sa otpadom sada i eventualno do tada? Ako ne može na smetlište koje pokušavamo za očistimo i zatvorimo za svagda, ako ne može u Pančevo jer još nismo počeli da odvajamo otpad i koristimo transfer stanicu koju smo izgradili, gde će smeće ići u godinama koje slede dok se deponija ne napravi?
Kratka istorija dosadašnjih odluka
– Pre tačno dve decenije, Smederevo, Požarevac i Kovin počeli su da pripremaju zajedničku regionalnu sanitarnu deponiju. Kao lokacija se određuje potez Segda–Jelen Do kod Radinca. Institut „Kirilo Savić“ izrađuje glavni tehnološki projekat.
– Tokom 2008. i 2009. projekat stagnira. Počinju problemi u vezi sa finansiranjem i organizacijom. Meštani Radinca protestuju, ne žele deponiju u svom okruženju, traže da se pre toga reše ključna pitanja za njihov život – snabdevanje vodom i uvođenje kanalizacije. Novi Zakon o upravljanju otpadom iz 2009. nameće rokove i potrebu da se lokalne samouprave formalno organizuju u regionalni sistem.
– Regionalni plan upravljanja otpadom Smederevo – Kovin nastaje 2010. godine. Međutim, ni tada ne dolazi do izgradnje. Kasniji dokumenti navode da je za projekat već bilo obezbeđeno oko 106 miliona dinara iz Republičkog fonda za zaštitu životne sredine i 50 miliona iz Nacionalnog investicionog plana. Ali projekat nije realizovan.
– Velika najava spasonosnog privatno – javnog partnerstva usledila je 2012. Grad je sa austrijskom firmom Porr Werner & Weber potpisao ugovor o partnerstvu za upravljanje otpadom i izgradnju regionalne sanitarne deponije. Tada se ponovo najavljuje da će Smederevo dobiti modernu regionalnu deponiju.
– Poništavaju se odluke, beleže problemi u vezi sa imovinsko – pravnim odnosima u Jelen Dolu. Lokacija postaje mesto za odlaganje šljake i slede godine u kojima se problem komunalnog otpada i rešavanje pitanja deponije ne pominju.
– U periodu od 2022. do 2026. odustaje se od ideje izgradnje sanitarne deponije i umesto toga započinje i završava izgradnja transfer stanice preko koje bi otpad trebalo da se odvozi u Pančevo; Izgradnja tog kompleksa bila je i uslov za zatvaranje i sanaciju Godominskog polja koja je u toku.
– Na jesen 2026. Skupština Grada Smedereva ponovo pokreće razmatranje moguće izgradnje sanitarne deponije.
PROČITAJTE SVE NAŠE TEKSTOVE ISPOD!
Sledi druga faza sanacije deponije, a šta je sa transfer stanicom?
