Nekad smo govorili, a i oni pre nas, E Srbijo među šljivama. Međutim to više nema smisla, ni šljive nemamo više. Rakiju teško da možeš da kupiš a da nije industrijska ili uvozna. Tako da mi sad ostaje jedino da kažem E, Srbijo!
Stvari se toliko brzo danas menjaju da sve više mislim da sam definitivno promašio vreme svog bitisanja na ovom svetu. Ili sam samo promašio svet. Što se stvari menjaju to i nije tako strašno, nego što se ljudi menjaju; naravno i čika Darvin je rekao da je menjanje evolutivni proces, da, ali da li smo stigli do vrhunca pa smo krenuli unazad?…zato neke od njih često nazivam stvarima, jer kako ćeš drugačije nazvati nekog, ko nema u sebi ič ljudskog? To nema ime, to nema ni pol, nema ni osobine, to je jednostavno To.
Ovih dana imam neizbežni godišnji napada Weltschmerz-a. Definitivno sam ustanovio da to ima veze sa predstojećim izborima. Izbori? Da li je to prava reč? Mislim da nije. Izbor je kada dođete na auto plac (zamislite da imate novca za to), pa hoćete da kupite neki automobil (koga je akao neki Švaba ili Žabar, pa ga ovi naši trange frange šverceri uvezli i uvaljuju ga vama), pa vi sad birate, izmedju Forda, Mercedesa, BMW-a, Opela (naglasio sam zamislite), i onda vi birate. To je izbor. Ali kad odete na plac i birate izmedju žutog, plavog i belog fiće, koji ne može da upali, a na njemu piše, bezbedno i udobno se vozite do mora ili gde god. E to već nije izbor!
Delimično osećam proklestvo, koje nosim i koje me pogađa. Pamtim stvari kao slon. A to uglavnom ume da smori kad ne treba. Pamtim kad sam koga upoznao, pamtim ko je šta i gde rekao, šta je nosio na sebi…pamtim svaku svoju bivšu devojku kako je mirisala. Ufff. Smor.
Još je Aristotel ((grč. Αριστοτέλης); 384. P.n.e.— 322. p.n.e.) definisao čoveka kao Zoon Politikon, da je čovek po prirodi političko biće i da svoju suštinu izražava u zajednici. Čovek svoju prirodu izražava istinski ako je moralan, častan, dosledan, ako razmišlja svojom glavom, i može i sme javno to da kaže.
Sećam se svog profesora pravog intelektualca, Aljoše Mimice, koji nam je na nekom od prvih predavanja rekao da je dužnost svakog intelektualca da javno kaže šta misli. Šta misli a ne šta mu kažu! Te reči mi bruje svaki put kad upalim tv, a na ekranu na šlajfni se pojavi natpis predizborni program. Svašta hoću da kažem. Sve po spisku.
Devedesetih godina smo imali dve struje. Prvu koja je forsirala: ”Sine uči školu, da završiš fakultet, da se lepo zaposliš, doćiće bolja vremena”,i imali smo onu drugu “Neću da učim, biću krimos. Šišaću se na opasno, nositi kajlu, živeću brzo, umreću mlad i biću lep leš”. Sećate se toga? E, a danas toga nema. Danas su se te stvari ujedinile i napravile potpuno novog mutanta. A čini mi se i mnogo opasnijeg! A to glasi nekako ovako “Uči koliko možeš a onda se učlani u stranku, da te zaposle i to ti je sigurica”. Ufff. Pre samo nekoliko godina, klinci su se ložili da budu, rokeri, pankeri, metalci, fudbaleri, piloti, a danas? Da budu političari? Treninzi kako lagati bolje, kako stajati ispred kamere, kako zagrliti birače i koga lupnuti po ramenu. Sa koje strane se lepše slikam, i samo da ne ispadnem gluplji od Palme, ružniji od Martinovića, da manje mucam od Čede, a mozak…ma neee dobiću dopis iz centrale šta da kažem. Pohlepa, gordost, vlastoljublje…
Gledam slike onih koji se slikaju sa Čedomirom, Mlađanom, Borisom, Vojislavom, pa to je neverovatno. Neki koji su do juče pljuvali po njima i olajavali, guraju se da stanu pored njih.
Strašno je kad čovek pokušava da radi stvari koje ne zna, za koje je čuo na nekoj televiziji, video par klipova na You Tube-u, i jedva zna da veže čvor na kravati. A još strašnije je što svi ćute, kao to je ok, njegova stvar! E pa nije.
O našim lokalnim “političarima”, nemam snage ni da pišem. Polovina zaslužuje zatvorsku kaznu. A ne, ne, ne, pomešao sam oni imaju imunitet.
Više ne želim da se nerviram. Jednostavno dižem ruke od svih vas. I od pozicionara i od opozicionara. Svi koji su imali moj glas do sada, više ga nemaju. Umro je još jedan savesni birač. Umro je izbor.
Niste vredni mojih tri minuta života koliko traje provera u spisku i zaokruživanje.
Ne ovo nije predaja, ovo je pobeda!
Moja pobeda!
Autor: Z