Sve fabrike koje je privatizovao Predrag Ranković, pokazale daleko veći uspeh i porast proizvodnje i profita, nego dok su bile državne.
„Invej“, poslovni sistem, u čiji sastav ulaze „Rubin“ iz Kruševca, „Vital“ iz Vrbasa, „Sunce“ iz Sombora, „Milan Blagojević“ iz Smedereva, „Pekara“, Luka „Dunav“ i „Ratar“ iz Pančeva, „Medela“ iz Vrbasa, „Stari Grad“ , „Monus“ iz Inđije, opravdao je sve poteze privatizacije: fabrike napredovale, na tržištu se pojavio daleko veći broj novih proizvoda, profit uvećan i možda ono što je najvažnije – nijedna fabrika nije prodata, već je ostala da stvara u Srbiji.
Na firme Predraga Rankovića, apsolutno može da se primeni ocena Vladislava Cvetkovića, direktora Agencije za privatizaciju, koji je istakao da su pojedina preduzeća s privatizacijom daleko više napredovala i da su zahvaljujući invetsicijama uspela da uvećaju vrednost kapitala.
– U sastav „Inveja“ ulaze fabrike koje se bave proizvodnjom – kažu u Inveju. – Mnogo su nam pomogle banke što su nam ukazale poverenje za kredite, a naša organizacija i sistematizacija rada s dobrim menadžmentom omogućila je da se fabrike izdignu daleko više nego ranije. Produktivnost je povećana nekoliko puta.
U Inveju se slažu da je Cvetković u pravu kad kaže da je privatizacija jedini način da državna svojina, „nešto što je bilo svačije i ničije“ dobije odgovornog vlasnika, koji će obezebditi normalan rad preduzeća.
S privatizacijom, broj zaposlenih se smanjivao, radnici su uzimali otpremnine, započinjali i sopstvene poslove, mnogima nije odgovarao udarnički tempo, ali je onima koji su ostali u fabrikama, obezbeđena zarada i uredno plaćeni doprinosi, bonusi po zasluzi.
– Zaposleni u našem sistemu i fabrikama članicama kvartalno biraju radnika meseca, koji na platu dobija novčani iznos i ima besplatan vikend na Kopaoniku, porodicama sa više od troje dece, plaćeno je letovanje, nedavno su otpisani stambeni krediti u vrednosti višoj od 20 miliona dinara, prvaci dobijaju na poklon školski pribor – objašnjavaju u Inveju. – Osim što je organizovan u poslu, Ranković pokazuje veliku humanost.
Iako se nikad nisu isticali u medijima u davanju novca u humanitarne svrhe, Invej i Ranković su donirali milione za narodne kuhinje Srbije, klizište u Trgovištu, poplavljene u Zaječaru, mamograf, autobus za transfuziju krvi, snabdeli su domove starih najsavremenijim defibrilatorima, koji im mogu spasiti živote, ulagali u kulturu, strateški su partneri Beogradske filharmonije…
U MBS-u robotno zavarivanje
Izradom novih modela šporeta na čvrsto gorivo, i otvaranjem tržišta, ne samo ka Evropi, već i sa drugim kontinentima, Milan Blagojević je povećo proizvodnju i prodaju nekoliko puta, nego pre privatizacije.
– Vođeni parametrima i odnosom cene i kvaliteta, iz godine u godinu se prodaju naši šporetu daleko više nego pre privatizacije i dolaska Predraga Rankovića – rekla je Sofija Stančić, direktor Milana Blagojevića, iz Smedereva. – Kupci traže moderan dizajn, čime možemo da se pohvalimo. – Osim dizajna, kvalitetnija su ložišta, snaga peći većeg je kapaciteta, rerne su bolje. Novi šporeti na pelet brzo su prihvaćeni, psoebno u Francuskoj, Italiji, Španiji, Nemačkoj… Svo koji su vezani za prirodu i etno, lako se odlučuju za ove šporete.
Stari „smederevac“ još traje, u muzeju je jedan star 80 godina, ali ga se ne odriču. Inženjeri insitiraju na modernom dizajnu, što je umnogome pomoglo da ova fabrika koja je bila gubitaš, posle privatizacije postane likvidna i uspešna.
– Trenutno smo u projektnoj investiciji robotnog zavarivanja – objašnjava Sofija Stančić. – Da bi fabrika dobila današnji kapacitet bilo je potrebno ulaganje od 10 miliona evra. Planirane investicije u 2012 su 800 hilkada evra za dodatno unapređenje i modernizaciju proizvodnje.
Saopštenje za javnost Invej A.D.
Izvor: SDCafe