Home InfoHronika Hara rečna mafija

Hara rečna mafija

redakcija

PRIPADNICI rečne jedinice Uprave carina sprečili su pokušaj krijumčarenja 5.000 litara nafte na 1.104 kilometru reke Dunav kod Smedereva. Uhvaćen je srpski državljanin, koji je čamcem sa vanbrodskim motorom i baržom specijalno prepravljenom za šverc goriva, pokušavao da naftu, prethodno skinutu sa stranog teretnog broda, prebaci na obalu kod Smedereva.

– Tokom 2011. godine mi smo na Dunavu otkrili više grupa krijumčara brodskog goriva D2 i zaplenili 60 tona ovog dizela. Naše akcije borbe protiv rečnih krijumčara nafte nastavljamo u saradnji sa policijom, jer su oni deo transnacionalnog kriminala, koji ozbiljno preti našem društvu – rečeno nam je u Upravi carina.

Krijumčarenje nafte je započelo pre dve decenije u vreme ekonomskog embarga i opstalo je i do danas na srpskim plovnim rekama. U Srbiji postoji samo jedno mesto gde se brodovi snabdevaju pogonskim gorivom i to je Kladovo, dok ih u okolnim zemljama ima više.

– Nafta se legalno kupuje u ovim utakalištima za 40 centi po litru. Članovi posade je kradu iz rezervoara i preprodaju srpskim krijumčarima za 70 centi. Krijumčari je preprodaju vozačima i seljacima za jedan evro, što je 30 centi manje nego na benzinskim pumpama – izračunava korist od ovog brzog biznisa Franjo Elhartd, šef Odseka za carinsku kontrolu vodnih puteva.

Dizel D2 kradu i preprodaju posade brodova iz Bugarske, Moldavije, Ukrajine, Mađarske, Rumunije i Rusije. Računica pokazuje da svaki učesnik u ovoj transakciji na hiljadu litara dizela zarađuje 300 evra. A profit od prokrijumčarene barže sa 900 tona nafte, koja je zaplenjena 2006. godine, bio je čak 27.000 evra.

– Kako ilegalna trgovina ne podleže dažbinama i akcizama, država je direktno oštećena. Zapravo rečna naftna mafija napada Srbiju, jer joj krade novac namenjen državnom budžetu i naš posao je da sprečimo njeno delovanje – kaže carinik Franjo Elhartd.

To, međutim, kako smo saznali u Odeljenju za suzbijanje krijumčarenja nije nimalo lako, jer rečna naftna mafija u Srbiji deluje perfidno i opasno. Da bi se ukralo i preprodalo 60 tona brodskog goriva potrebno je da se falsifikuju tovarne liste, ali i da se naprave lažni papiri za dubinu gaza broda, da se ne vidi da u teretu nedostaje ta težina. Prodaja kradene nafte sa brodova odvija se preko "telefonske pijace", tako što kupci sa obale šalju ponude za potrebne količine, a krijumčari određuju cenu, vreme i mesto isporuke.

– Krijumčari imaju razrađeno crno tržište, koje je teško suzbiti. Naftna mafija na rekama radi u grupama od pet do osam lica, koja koriste radio i mobilnu vezu, brze čamce i specijalne barže za prevoz dizela. Rečna mafija uz pomoć doušnika i alasa, koje plaća od 10 do 100 evra za dojavu da li rekom prolaze carinici i policajci, špijunira Upravu carina i MUP Srbije. Kradeno gorivo sa brodova u tranzitu se isporučuje kupcima u Ramu, kod Velikog Gradišta, rejonu Bačke Palanke, Smedereva, u Novom Sadu, Beogradu i okolini – otkriva Franjo Elhartd, šef Odseka za carinsku kontrolu vodenih puteva.

I nevoljno kaže da su carinici često izloženi opasnostima prilikom praćenja, kontrole i otkrivanja rečnih krijumčara nafte. Naime, trgovački brodovi su ogromni, puni raznih šupljina, čak i opasnih materijala, što može da ugrozi život carinika. Krijumčari imaju brze čamce i beže pred carinom, ali i prave udese na Dunavu. Mafijaši su naoružani i nemilosrdno se obračunavaju sa konkurencijom.

Naftna rečna mafija radi u Prahovu, Donjem Milanovcu, Smederevu, Kovinu, Starim Banovcima, Batajnici, Surduku, Vinči, Grockoj, Bačkoj Palanci i Novom Sadu. Nemilosrdna je u svom obračunu sa konkurencijom, koju prijavljuje policiji ili prebija. Na Velikoj Moravi naftom se tajno trguje na samom ušću u Dunav, u rejonu sela Dubavica, gde seljaci iz zaleđa kupuju kradeno brodsko gorivo.

– To je opasna igra lopova i žandara na vodi, u kojoj je najbitnije ko će koga prvi da primeti, i koga ćemo da uhvatimo sa krijumčarenim tovarom. Mi samo zajedničkom akcijom sa policijom možemo da stanemo naftnoj rečnoj mafiji na vrat, jer probijamo njen informativni sistem, postavljamo elektronske zamke i hvatamo ih na delu. Na taj način smo zaplenili ove godine 60 tona nafte – rekao nam je Franjo Elhartd, šef Odseka za carinsku kontrolu vodenih puteva.

Izvor: Večernje novosti

0 komentara
0

Slične vesti

Ostavi komentar

error: Sadržaj je zaštićen !!