Ne prođe ni par meseci, a da na deponiji u Godominu ne izbije novi požar. I onda se ceo grad sa okolinom guši u smradu i dimu, udišući ko zna kakve štetne materije.
Deponija gori od noćas, ponovo. Pojedini građani kažu da imaju utisak da se ona zapravo nikada ni ne gasi. Podsetimo, gorela je i u aprilu, pa se još dugo dimila, a o sanaciji i sudbini transfer stanice pisali smo i ranije.
Živimo u 2026. godini, kada se obećavaju leteći taksiji i automobili, a mi imamo elementarni civilizacijski problem: kako da odložimo sopstveni otpad. Za to je već napravljeno postrojenje transfer stanice i potrošeno brdo novca. Iz budžeta se svake godine izdvajaju sredstva za deponije, a posle dvadeset godina o deponiji se ponovo govori u Skupštini grada, kao da u nju do sada nijedan dinar nije uložen.
Zato se nameće pitanje na koje građani zaslužuju odgovor: da li je sve ovo uopšte moguće?
