Arheolozi u Nemačkoj pronašli su četiri bunara stara više od 7.000 godina koji su sa podzemnom konstrukcijom od hrastovih greda, dokaz da su neolitski ljudi u centralnoj Evropi bili iskusne drvodelje sposobne da stabla prečnika jednog metra istešu u grede i uklope ih.
Jedan od bunara, koji je otkriven u blizini grada Altšerbic, "izvađen" je iz zemlje u bloku teškom 70 tona i prebačen u Drezden na dalja proučavanja, piše stručni list "Arheologija".
Daljim analizama utvrđeno je da su drevne drvodelje grede uklapale bez eksera, sistemom useka i žljebova, na način na koji se prave brvnare.
– Znamo da su Rimljani to umeli da rade, ali da je taj sistem bio u upotrebi 5.000 godina ranije bilo je pravo iznenađenje – rekao je arheolog Rengert Elburg.
Komadi drveta, njih 151, izvučeni iz bunara važan su izvor podataka i za dendrohronologe koji će proučavanjem godova i promena na drvetu dobiti dodatne informacije o klimatskim promenama u prošlosti.
Halucinogene pečurke za praljude
Bunar u Altšerbicu bio je u upotrebi manje od deset godina da bi potom bio namerno zatrpan sa 26 netaknutih posuda, stotinama delova posuđa i organskog materijala od lešnika i jagoda do pečuraka za koje se zna da imaju snažno halucinogeno svojstvo.
Elburg kaže da su posude, takođe, bile iznenađenje.
– Obično ne nalazimo očuvane posude iz neolita. Kada nađete 26 netaknutih, jasno vam je da je reč o ritualnom obredu. Možda je bunar bio korišćen u ritualne svrhe ili u specijalnim prilikama.
Izvor: Tanjug