Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama i devojčica posvećen je najrasprostranjenijem obliku kršenja ljudskih prava. To nije samo privatni problem, već društveni izazov koji zahteva akciju svih nas, poručeno je danas na tribini održanoj tim povodom.
Grad nastavlja podršku sprovođenju globalne kampanje „16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama“. Svaka žena zaslužuje siguran i dostojanstven život i zato je neophodno da gradimo društvo u kome će se osećati zaštićeno i podržano.
Grad sprovodi aktivnosti koje doprinose edukaciji i unapređenju položaja žena u lokalnoj zajednici s posebnim akcentom na pripadnice ranjivih grupa.
Na žalost, poražavajuće statistike o svakodnevnom nasilju nad ženama nas svakodnevno opominju koliko je ovaj problem i dalje kompleksan.
Želim da ovom prilikom ohrabrimo žene da ne trpe nasilje, da im predočimo da u našoj zemlji postoje zakoni i institucije na koje mogu da računaju, da ih edukujemo, da postaknemo empatiju prema žrtvama, ali i da eliminišemo stereotipa koji zamagljuju pravu sliku ove pojave i odgovornost nasilnika – kazala je Jasmina Vojinović na početku tribine.
O ovom problemu se mora govoriti stalno, svakodnevno. Diplomirana pedagoškinja u službi za zaštitu dece i omladine službe za socijalni rad Marija Stepanović Dinić, kazala je da u porodicama u kojima žena trpi bilo koji vid nasilja i deca su žrtve. Nasilje podrazumeva svaku aktivnost kojom se naručava nečiji duhovni ili telesni integritet. I nije samo fizičko, ima mnogo oblika.
Rodno zasnovano nasilje, u našem društvu najčešće se odnosi upravo na nasilje nad ženama. Što se tiče fizičke snage ili ekonomske moći, sve to je uglavnom u rukama muškaraca. Na nivou republike, najveći broj izvršilaca nasilja su sadašnji ili bivši emotivni partneri žena.
U Smederevu su u 2023. godini Centru za socijalni rad prijavljena 372 slučaja nasilja u porodici. Od toga u 117 slučajeva je reč o fizičkom, a u 255 o psihičkom nasilju. Mada, retko se dešava da se neka vrsta nasilja može izdvojiti sama za sebe – neretko je reč o više oblika istovremeno.
U 2024. zaključno sa 1. novembrom je evidentirano je 625 slučajeva. Od toga neki epilog imamo u 426 slučajeva, da li na sudu ili kroz savetodavni rad, osnaženje, praćenje porodice, odnosno došlo se do tačke da žena više ne trpi nasilje, a skoro 200 je trenutno u radu što znači da sada dobijaju neku vrstu pomoći Centra za socijalni rad.
Jasna je razlika, raste broj prijava ali to može da znači i da sredina postaje osteljivija i manje tolerantna na nasilje. Bar se nadamo da je i to zato što se žene osećaju osnaženijim da izađu iz ovog problema – rekla je Marija Stepanović Dinić.
Dobro funkcioniše saradnja sa službom besplatne pravne pomoći pri gradu koja je na raspolaganju žrtvama koje nemaju posao i materijalne mogućnosti da angažuju advokata za ponošenje tužbi protiv nasilnika. Brzo se reaguje i dolazi da presuda što je zavidna praksa.
Kao slabosti, ona je istakla nedovoljne resurse za osnaženje žrtava kojima bi bila potrebna pomoć psihoterapeuta i terapeuta. Takođe, u nekim ruralnim sredinama postoji tolerancija na nasilje, ono se ne doživljava kao problem već kao nešto normalno.
Iz takvih sredina jako teško saznajemo da žrtve uopšte postoje, one se same ne prijavljuju, okolina to ne prepoznaje kao nešto na šta treba da se reaguje i ja znam da imamo sela gde, za 17 godina koliko radim, ne znam da li sam imala možda jedan predmet. Bilo bi divno da to znači da nasilja nema, ali bojim se da je to nemoguće i da znači da je zapravo priča potpuno drugačija – napominje Stepanović Dinić.
Da se ustanove i institucije ovim problemom bave tek kada on postane evidentan i da bi trebalo razmisliti o preventivnom radu, pažnju je skrenula Vesna Emeršić, socijalni radnik Doma zdravlja.
Ono što nedstaje društvu je da se detektuje problem nasilja prema ženama u periodu kada su one još uvek u mogućnosti da biraju.
Jer ako se prepozna nasilje u partnerskom odnosu, ako devojke to prepoznaju kod svojih mladića pre ulaska u brak ili zajednički život onda bi se moglo sprečiti mnogo loših trenutaka koje one prožive. Možda bi nama ciljna grupa bile devojčice koje su osmi razred i kompletna srednja škola da se sa njima razgovara na tu temu.
Najlakše prepoznamo fizičko nasilje, ali ono je samo vrh ledenog brega. Nekad psihičko nasilje može da bude teže i da ostavi veće posledice. Moramo kao društvo da prekinemo lanac prenošenja nasilja, a on počinje od najranijeg uzrasta.
Ako ste žrtva nasilja, bez obzira na to hoćete li da prijavite ili ne, preporučujem da se za početak obavezno javite izabranom lekaru. Oni su u obavezi da svako nasilje evidentiraju. Sve to ostaje poverljivo, ali i zapisano i može da se upotrebi za slučaj da bude potrebno – napominje Vesna Emeršić.
Mere za hitno delovanje pre svega policije i tužilaštva su posebno veliki pomak i zaštilile su žene izmeštajući nasilnika. Glavna tužiteljka Osnovnog javnog tužilaštva u Smederevu, Marija Galjak Nikolić je govorila o zakonskim izmenama iz prethodnih godina koje su značajno unapredile ovu oblast.
Ono što je problem što veliki broj situacija ostaje neprijavljen. Brojke koje imamo pokazuju da se i to donekle menja, da su žene osvešćenije, prepoznaju nasilje i hrabrene su da ga prijave.
Rad državnih organa u našem gradu je takav da imamo odličnu saradnju, mi smo jedan sistem koji sveobuhvatno odgovara na problem nasilja u porodici i možemo da kažemo da iako smo veliki grad, nemamo femicide, u poslednjih deset godina nema krivičnog dela gde su žene ubijene.
Problem je što one prijave, ali ne žele kasnije da svedoče u krivičnom postupku. Ali i bez toga može se pribaviti dovoljno drugih dokaza.
Godine 2017. kada su uvedene izmene, prema nasilnicima je izrečeno 175 privremenih mera, a ove godine ih je do sada bilo 660. Broj je veći pet puta, dodaje Galjak Nikolić, što ne znači da je broj nasilnika povećan pet puta već da su žrtve osnaženije i da češće prijavljuju.
Ono što našem gradu fali je sigurna kuća, Smederevo je veliki grad, to bi pomoglo da žene još više prijavljuju kada bi znale da će imati gde da borave kada to urade.
Neophodno bi bilo i da pravimo neke grupe za grupnu terapiju za kontrolu besa i lečenja od alkoholizma jer su najčešći uzroci nasilja u porodici alkoholizam počinioca. Na žalost, ne postoje načini da se on na silu leči, jer osim u slučaju krivičnog postupka, ne može nijedan državni organ da ga smesti u ustanovu za lečenje – dodaje Marija Galjak Nikolić.
Inače, kada je reč o krivičnim postupcima za nasilje u porodici, 2020. ih je bilo 35, tokom 2023. vođeno je 126 takvih postupaka, a 168 u 2024. (do sada).
Diplomirani socijalni radnik i direktor Centra za socijalni rad Goran Ristić, je skrenuo pažnju na to da je od 2011. do 2023. život u Srbiji, u porodičnnom nasilju, izgubilo 406 žena od čega 14 devojčica:
Takođe, 2023. smo imali situaciju da je od devet žena koje su izgubile život, u pet slučajeva smo imali prijave što znači da je nešto pogrešno urađeno, neko je pogrešno procenio ili nismo adekvatno sagledali rizike. Da li smo daleko od cilja koji želimo da postignemo? Jesmo, ali svakako ćemo raditi dalje. Centar za socijalni rad će nastojati da prevaziđe ograničenja i da ulaže nemala sredstva za edukaciju kadrova – kazao je Ristić govorivši u nastavku o zahtevnoj ulozi koju ta ustanova ima, a koju teško može u potpunosti da ispuni ukoliko na raspolaganju ima sadašnji, odnosno broj zaposlenih previđen mnogo pre svih pomenutih izmena koje su i pred službe stavile brojne nove obaveze.
