Da, fali nam mnogo toga, ali hajde da sačuvamo ono što imamo!

Stajališta nisu oglasne table, javne površine nisu mesto za divljanje i lečenje frustracija, naš grad nije zaslužio da uništavamo i ono malo lepih stvari koje imamo.

U više navrata smo se bavili stanjem naših autobuskih stajališta. Tamo gde su zapuštena i oronula, problem je njihovo stanje samo po sebi, dobili smo obećanje da će se sva stajališta obnoviti i upristojiti.
Ali, tamo gde su potpuno obnovljena i modernizovana, nastavlja se nekadašnja praksa – po njima se lepi sve i svašta.

I tako se posred fotografije sa motivom berbe grožđa iz Smedereva iz sredine prošlog veka, nađe poveći oglas, prelepljena reklama… Istovremeno ima i onih koji su se dovijali kako da nalepnice postave tako da ne mogu da budu skunute!?

I znamo sve – ovo je grad sa 1000 problema, nedostaje nam 300 čuda, ali kao redakcija koja se svakodnevno bavi i tim, najvećim problemima, dajemo sebi za pravo da regujemo i na ove druge, možda na prvi pogled ne tako „velike“, ali zapravo važne stvari.

Gde se izgubio osećaj da ono što pripada svima nama treba da sačuvamo? Ne treba mi ništa da čistimo, održavamo, pomažemo, prošlo je vreme radnih akcija, društveno – korisnog rada, dovoljno je samo da ne prljamo i uništavamo namerno ono što smo, uzgred, svi mi platili. Da to je naše!

Jer sve što vidite na javnim mestima, platili smo svi mi, našim novcem. I ukoliko nešto upropastimo, uradili smo to na našu štetu, a pri tom i dodatno naružili ovaj grad.

Postave se klupe na šetalištu kod Dunava, neko ih već sutradan uništi. Dečije igralište kompletno obnovljeno, već isto popodne je oštećeno. Žardinjere valjda samo u Smederevu „idu u šetnju“ u skladu sa tim kome je gde zgodno da se parkira.

Pa čak nisu duže od dva dana izdržale ni ukrasne ogradice koje su uz crveni malč, duž ulice 17. oktobra, sa obe strane trotoara postavljene.

Kome smeta kada se ovde nešto lepo uradi i zašto? I zašto mi svi ostali ćutimo i ne reagujemo kada tako nešto vidimo?

I da, poslednje ali možda i najvažnije: Ljudi, sramota je da u 21. veku đubre bacamo po ulicama. Da, nema kanti, da, ima ko je plaćen da ih čisti, jeste – nadležni su krivi, i sve slične priče do sada smo hiljadu puta ispričali…

Ali dok se problem ne reši, baš kao što ni kod svoje kuće ne bacamo otpad svud naokolo, tako ni na ulici ne bi trebalo da se ponašamo kao da je sasvim normalna stvar da sopstveno okruženje zatrpavamo smećem. To je NAŠA ulica!
Gledaju nas mlađi, kako ih učimo, tako će se ponašati….