Zdravstvena zaštita mora svima da bude dostupna

Dan zdravlja se širom sveta obeležava 7. aprila. Toj kampanji pod okriljem Svetske zdravstvene organizacije se priključuju i zdravstvene ustanove u našoj zemlji.

Ove godine akcenat je na poruci da je pravo na zdravlje jedno od osnovnih ljudskih prava, da treba da imamo dovoljno informacija o tome kako da zaštitimo svoje i zdravlje svojih porodica. Ali u savremenom dobu, iako je medicina znatno napredovala, usled drugih izazova to postaje sve teže.

Jer, pravo na zdravlje je za milione ljudi širom sveta ugroženo. Bolesti, migracije, humanitarne i ratne krize su uzroci smrti i invaliditeta.

S druge strane, klimatske promene i sagorevanje fosilnih goriva dovodi do klimatske krize. To uskraćuje pravo na čist vazduh, a zbog zagađenja u zatvorenom i na otvorenom, svakih pet sekundi ugasi se jedan život, podseća Institut Batut.

Otuda je tema Svetskog dana zdravlja 2024. „Moje zdravlje, moje pravo”. Time se zagovara pravo na zdravlje za sve, pristup zdravstvenim uslugama, obrazovanju i informacijama, kao i obezbeđenje bezbedne vode za piće, čistog vazduha, raznovrsne ishrane, kvalitetnog stanovanja, dobrih uslova radne i životne sredine i okruženja bez diskriminacije.

Ključnu ulogu imaju zdravstveni radnici. Na njima je, navodi se dalje ovim povodom, obaveza da edukuju pacijente ali i da od rukovodilaca zdravstvenih ustanova i kreatora politike, treža i rade na  unapređenju usluga u skladu sa potrebama pacijenata.

Ujedno, zdravstveni radnici u primarnoj zaštiti (ambulante i domovi zdravlja) poznaju kulturu, običaje i način života u zajednici u kojoj rade, što ih čini nezamenljivim u hitnim i vanrednim situacijama.

Među preporukama o tome šta svako od nas za sebe može da učini jeste da se pravilno hranimo, ne preskačemo obroke i vodimo računa šta jedemo i kako tu hranu pripremamo.

Zatim, da budemo fizički aktivni, ograničnimo unos alkohola, ostavimo pušenje, redovno kontrolišemo zdravlje. I da se družimo, jer je čovek socijalno biće za čije je kompletno zdravstveno stanje važno da bude upućen na druge ljude.

Iz Zavoda za javno zdravlje u Požarevcu još konkretnije podsećaju da pravo na zdravlje znači da: svako od nas ima bezbedno i kvalitetno lečenje bez ikakve diskriminacije, privatnost i poverljivost zdravstvenih informacija, pravo na informacije o sopstvenom lečenju i informisani pristanak za to lečenje, kao i na telesnu autonomiju i integritet.

Svako treba da ima pristup zdravstvenim uslugama koje su mu potrebne, na mestu i u vreme kada su im potrebne, bez suočavanja sa finansijskim poteškoćama. Dakle, ako ne možete da pristupite zdravstvenoj zaštiti, to nije u redu.

Preporuke da se to promeni, odnosno koraci koje građani treba da preduzmu su preduzimanje akcije i inicijative. To znači apelovati na političke lidere, pridružiti se zajednicama koje zahtevaju akciju, učestvovati u peticijama i diskusijama, dogovoriti se šta i kako treba promeniti i onda zajednički delovati u tom smeru.

Ako se svi zajedno zalažemo za zdravlje kao prioritet, to znači i da svako od nas treba da preuzme aktivniju ulogu u tom procesu jer time branimo svoje i tuđe pravo na zdravlje.