Proveravajte staž na vreme da vam se ne dogodi ovako nešto: Velja morao da plati 612.000

U radnoj knjižici, Velibor Ilić ima nešto preko 18 godina radnog staža. Sve je uredno popisano, potpisano, pečatirano. Međutim, u realnosti, ne samo da nema minimalnih 15 godina koliko je potrebno za najnižu penziju, već su iz PIO fonda ustanovili da ima osam godina i 10 meseci radnog staža, te da će za ostatak morati da sam uplati doprinose. Ukupno, reč je o 612. 280 dinara. Radi se o periodu između 1994. i 1998. godine, a Ilić je tada, bio radnik Javnog preduzeća Televizija Smederevo. Njegov slučaj, još jedan je u nizu primera koji svedoče o tome da čak ni u javnom sektoru, društvenim i državnim firmama, zakon ipak nije bio obavezujući i da, decenijama kasnije, odgovornih nema, a posledice takvog ponašanja snose oštećeni radnici. Osnivač tog javnog preduzeća bila je Opština Smederevo, ali nakon obavezne privatizacije nije opstalo pa danas ni ne funkcioniše. Možda je i neka tužba dolazila u obzir, ali sve to bi dodatno koštalo, a ishod i trajanje su upitni.

Daleko od toga da je Velibor jedini i upravo zbog toga je, želeći da upozori druge, odlučio da javno iznese svoj slučaj. Sve pomenuto, ustanovio je nakon što je posle 65. rođendana, pokrenuo proceduru za odlazak u penziju. Usledio je hladan tuš i veoma neprijatno iznenađenje, osećaj poniženosti i bespomoćnosti – on je, a mnogi u ovom gradu to znaju, svoj posao radio pošteno i predano, čak i onda kada je to značilo da treba staviti glavu u torbu, kao što je to bio slučaj tokom bombardovanja Smedereva jer su radici Televizije, sve to beležili na licu mesta. Svaki njegov pokušaj da ispravi ovu nepravdu, sistem je osudio na propast i stavio ga pred svršen čin: Ili će uplatiti 612.000 ili neće moći da ostvari pravo na penziju. Zbog godina i od ranije ozbiljno narušenog zdravstvenog stanja, on nije bio u mogućnosti da pod stare dane sada naknadno potraži posao.

U pomoć mu je pritekao brat koji je podigao kredit kako bi Velibor mogao da isplati traženu sumu, a onda će, u godinama koje slede, on, od svoje minimalne penzije, vraćati taj novac bratu koji je takođe penzioner. Šta u takvoj poziciji rade oni koji nemaju na koga da se oslone, možemo samo da pretpostavimo. Naš sagovornik se ipak nada da će pronaći način da bar deo tih sredstava nekako refundira, a svima poručuje da na vreme provere status i ostvareni staž kako bi, ukoliko ima nekih problema, odmah mogli da reaguju i ostvare svoja prava.