Borba koja će kasnije prerasti u Prvi srpski ustanak započela je i trajala na prostoru Smederevskog sandžaka.
To je jedini ispravan, administrativni izraz za ovu upravnu jedinicu u sklopu Otomanskog carstva. Turci su taj deo nazivali još i Morava, ali nikakav Beogradski pašaluk nije postojao. To je samo neformalni izraz, istorijski netačan, propust naše istoriografije koji je prilično raširen.
Naime, Smedereo je bilo prestonica srednjevekovne Srbije pred pad pod Turke. I sasvim logično, ovde je i posle toga, od sredine 15. do druge desetine 16. veka, bilo sedište administrativnih jedinica koje su uspostavili osvajači.
Smederevski sandžak se delio na 12 nahija i ta je podela bila takva i u vreme Prvog ustanka (beogradska, smederevska, požarevačka, ćuprijska, jagodinska, kragujevačka, užička, valjevska, šabačka, rudnička, sokolska i boravička).
Početkom 19. veka, u vreme izbijanja ustanka, sedište, jeste dakle bilo u Beogradu, ali se ta čitava oblast i dalje zvala Smederevski sandžak.
Prema procenama, na teritoriji te oblasti u vreme izbijanja ustanka živelo je oko 400 000 ljudi, od čega je 10% bilo muslimanske veroispovesti, a koji su pretežno govorili srpskim jezikom.
