U ovoj, 2022. godini, navršava se 70 godina od osnivanja Tehničke škole Smederevo i to je svakako veliki i značajan jubilej, kako za Smederevo tako i za sve generacije koje su pohađale ovu školu.
Školovanje zanatskog podmlatka počelo je u Smederevu još krajem 1899. godine, kada je grad dobio Zanatlijsko-trgovačku večernju školu. Prvo svedočanstvo bravarskog zanata izdato je 1922. godine.
Opšta zanatska škola
U toj školi osposobljavali su se kvalifikovani radnici za zanatske potrebe a kasnije se ona pretvara u Stručnu produžnu školu grada Smedereva. Kao četvororazredna škola počinje da radi 1931. godine pod nazivom Železničko zanatska škola. Ova škola je radila do 1947. godine i za to vreme u njoj je završilo 424 učenika.
Železnička industrijska škola-poznata po skraćenici ŽIŠ, osnovana je 1946. i kao takva radila je do 1953. godine. Iste godine osnovana je i škola učenika u privredi. Železnicka industrijska škola se spojila sa ostalim manjim industrijskim školama koje su postojale pri mesnim preduzećima. Tako je nastala jedinstvena industrijska škola koja 1955. godine prerasla u školu sa praktičnom obukom “Lenjin”. Paralelno sa ovim školama radi i novo osnovana Tehnička škola čiji je pravni naslednik sadašnja škola u Smederevu. Škola je imala mašinski i elektro odsek,a od 1960. godine uvodi se i metalurški odsek.
Na osnovu odluke Skupštine opštine Smederevo od 28. februara 1972. godine Tehnička škola i škola za KV radnike, koja je osnovana 1956. godine, spojene su u jednu obrazovno-vaspitnu ustanovu: Školski centar “Milentije Popović” sa dve osnovne organizacije udruženog rada. Centar je počeo sa radom 1974. godine, a od 27. februara 1975. godine nosio je ime: Obrazovni centar “Milentije Popović”.
Današnja Tehnicka škola, koja pod tim imenom radi od 01. jula.1991. godine najveća je obrazovno-vaspitna ustanova na teritoriji Opštine Smederevo i jedna od najvećih te vrste u Republici Srbiji.
Početkom 50-tih godina Smederevo je imalo dve srednje škole: Gimnaziju i Poljoprivrednu školu. Gimnazija, kao opšte obrazovna ustanova, po prirodi stvari, nije proizvodila sredenje stručni kadar, već omladinu za dalje učenje – studiranje, dok je poljoprivredna škola obezbeđivala srednje stručne kadrove za sektor poljoprivrede. Ostalo je nepokiveno područje kadrovima srednje struke u industriji grada. Retko koje preduzeća u gradu je na rukovodećem mestima imalo stručnjake sa visokim kvalifikacijama. Železaru, „Milan Blagojević“, „Heroj Srbu“, tek izgrađeni „Fagram“, i više manjih zanatsko – uslužnih preduzeća, vodili su visoko kvalifikovani i kvalifikaovani radnici, pa i čak i radnici bez kvalifikacija. Bio je to kadar koji se istakao u danima rata, ili nekim drugim zaslugama, znanim samo najvišim partijskim organima u gradu.
Najbliže industijske Sredenje tehničke škole postojale su u Beogradu, Zrenjaninu, Kragujevcu, …tada daleko za školovanje deci iz Smedereva i okoline.
Rešenjem Ministarstva posvete Republike Srbije, u Smederevu je 1952. godine osnovana Industrijska Srednja tehnička škola. Bila je to lepa i prijatna vest za mnoge roditelje, koji nisu znali šta ća sa svjom decom, stasalom za upis u srednju školu. I naravno, deca tadašnjeg vremena morala su da se upisuju u školu koju bi im roditelji odabrali.
U prvi razred Srednje tehničke škole, upisana su dva odelenja sa po 40-tak učenika. Jedno odelenje formirano je od đaka, koji su završili redovnu Osmogodišnje škole, a drugo od svršenih učenika Industrijskih škola, koji su danju radili u fabrikama, a školu pohađali u večenjim časovima. Ta novo osnovana škola bila je smeštena u zgradi Gimnazije i sa njom je u prvo vreme imala i zajedničku upravu. Za opšte predmete nastavničko osoblje, takođe je bilo zajedničko.
Stručne predmete predavali su inženjeri građevinske, mašinske i elektro struke, koji su inače bili stalno zaposleni u smederevskim ustanovama ili u industrijskim preduzećima. Direktor Gimnazije, strogi Leontije Kosović, bio je istovremeno i prvi direktor ove nove škole, dok je razredni starešina bio profesor matematike Milorad Andrejević, u gradu poznat kao čika Mile.
Liberalni pristup prilikom upisa polaznika, imao je za posledicu, da se u klupama nađu i dosta stariji đaci. Među njima bilo je i onih koji su napustili V ili VI razred Gimnazije, da bi upisali I razred Srednje tehničke škole, kako bi za četiri godine stekli stručnu kvalifikaciju i zauzeli adekvatno radno mesto u privredi grada, i time svojim porodiciama poboljšali materijalno stanje.
Spisak Prvih diplomiranih mašinskih tehničara u Smederevu, Generacija1952.-1956.g.
„Dečije bolsti “ nisu mimolišle ni ovu novu školu, a one su bile prouzrokovane nedostatkom stučnog predavačkog kadra. Nedostatak tog profesorkog kadra za stručne predmete zadavao je velike probleme u školi. Nastavnici za stručne predemete „pozajmljeni“ iz smederevskih preduzeća i ustanova, činili su sve da redovno drže nastavu, shodno nastavnom planu i programu, kao i rasporedu časova.
Mali kolektiv je nekako preživljavao, jer je zahvaljujući izuzetnoj spretnosti i zalaganju učenika, sve više dobijao atribute solidne srednje škole. Zaživele su i sve druge vanškolske aktivnosti, i tako su se budući tehničarai, već od prve godine, uključili u tradicionalna takmičenja škola, takmičenja kulturno-umetničkih društava. Zahvaljujući izuzetnom zlaganju učenika, ni rezultati nisu izostajali.
Po završetku osnovne škole tadašnja generacija se opredeljivala za dalje školovanje, zato što je u do tada agrarnoj državi nedostajalo školovanog kadra. To je bio period masovnog redovnog i vanrednog školovanja na svim nivoima obrazovanja. U državi je tada postojao jedinstven školski sistem u kome su bila sitematizovana 8 stepena stručne spreme, pa tako bilo: I stepen ‒ niži razredi OŠ, II stepen ‒ viši razredi OŠ, III stepen ‒ zanatska škola od 3 godine, IV stepen ‒ stručna škola, V stepen ‒ zanatska škola od 4 godine, VI stepen ‒ viša škola, VII stepen ‒ magistratura i VIII stepen ‒ doktorat. Početkom tih 60-ih godina postojala su tri Univerziteta: u Beogeadu, u Zagrebu i u Ljubljani.
Za upis u stručne škole bilo je potrebno da se polaže prijemni ispit u školi u kojoj se želi upisati. Genracija je 1961. u Tehničkoj školi, u junu mesecu, polagala prijemni ispit iz dva predmeta; iz srpskog jezika i iz matematike. U septembru mesecu bila su upisana 3 odeljenja mašinskih tehničara i jedno odeljenje metalurških tehničara, sa oko 120 đaka.
Naime, generacija 1960. godine, svoje školovanje je započela u zgradi gimnazije, da bi u oktobru mesecu ušla u novu zgradu koja je tek tada bila završena, a generacija 1961. je svoje školovanje i započela i završila u novoj zgradi Tehničke škole.
Naša Tehnička škola u novim uslovima imala je visok renome u tadašnjoj državi, i važila je kao vrstan rasadnik dobrih tehničara potrebnih privredi koja je bila u velikoj izgradnji i usponu.
Nastavnički kadar je bio dvostruko zastupljen: u školi su radili redovni preofesori, ali su nastavu držali i honorarni profesori ‒ posebno je to bilo izraženo kad su u pitanju bili stručni predmeti. Zbog toga je i nastava često prilagođavana mogućnostima angažovanja tih honorarnih profesora, pa su časovi kombinovani tako da se češće išlo popodne u školu, pošto su oni u prepodnevnim satima morali da budu u fabrikama ili preduzećima.
Od redovnih profesora posebno treba pomenuti: Dragoljuba Pajića (kao direktor ‒ predavao hemiju), Radmilu Vojinović, Rudolfa Batušića, Tomaša Cerovića, Vojislava Nikolića, Božidara Minića, Ristu Iliškovića, Milorada Grujičića, Dušana Drljaču… Ali se sa istom pažnjom treba spomenuti i vanredne profesore: Slavicu Trivić, Boru Stecenka, Zdeslava Luketića, Radenka Gajića, Ljubu Miloša, Sretena Petrovića, Dragišu Jankovića, Dušana Radivojevića…
Direktor škole i svi profesori trudili su se da naprave dobre stručnjake i dobre ljude, pa su nastavu tako koncipirali da učenici dobiju, kako dobra teoretska znanja, isto tako i mnoga praktična znanja.
Spisak svršenih učenika Tehničke škole Smederevo, Generacija 1961.-1965.g
Spisak svršenih učenika Tehničke škole Smederevo, Generacija 1962.-1966.g.
Početkom 70-tih bilo je dovoljno da se upiše po 60 učenika za svaki smer. Ali, obzirom na znatno veći broj zainteresovane dece, na kraju je doneta odluka da mašinski smer upiše 120 đaka u 4 odelenja i po 90 đaka u tri odelenja metalurškog smera i Industrijske škole.
Privredni ambijent bio je perspektivan, obećavajući. U to vreme egzistiraju „Milan Blagojević“, „Fagram“, „Heroj Srb“a, „Zmaj“, „Budućnost“, „Velur“ i desetak manjih preduzeća. Najveću perspektivu nudila je „Nova Železara“. Te 1971. godine završena je Visoka peć, 1974. godine Hladna valjaonica i Čeličana, a 1979. godine sa radom je počela i Topla valjaonica.
Možda je ovo bio jedan od razloga što je oko 300 devojčica i dečaka želelo da izuči veštine u oblasti mašinstva, metalurgije, ili da postanu majstori različitih specijalnosti. Možda je i Balašević pomogao u odabiru, kada nam je pevao: …„ima muža inženjera pred kojim je karijera i mesto u društvu visokom“…
Učenici su se tada presvlačili za školsku nastavu. Obuću su ostavljli u ormanima, a u učionice se ulazilo u papučama, jer se drveni pod posebno održavao. Za današnje pojmove ovo su bili nezamislivi uslovi za rad i učenje, kao i podela na odelenja sa samo devojčicama ili samo dečacima. Mašinski smer imao je jedno odelenje devojčica, dva odelenja dečaka i jedno mešovito. Metalutški smer imao je sve tri varijante u tri odelenja.
U početku školovanja išlo se 6 dana u nedelji, jer su subote bile radne. Da bi se razred uspešno završio bilo je potrebno savladiti više prepreka. Ako preskočite profesora Ivkova onda vas očekuje Voja sa hamerima, zatim profesori Drljača, Tomaš, Buliđža, Čikica.
A, tek matematičari Bubi, Neđa, Rista, Nikačević. Srpski jezik je uz Milicu Obradović i Miru Domazet, bio prava relaksacija dok se nije pojavio zahtevni profedor Šćepanović. Osim sveske školske, sveske za domaće zadatke, obavezna je bila sveska lektire, ali i sveska lepih misli. Povremeno, trebalo je napisati i po neku pesmicu. Svakako treba spomenuti i profesore stručnih predmeta Vladu Stojadinovića, Milana Popovića, Coleta Miškovića, Đorđa Matejića, Tekilu Jakovljevića, Vasiku. Od razrednih starešina ostao je u lepom sećanju Boža Minić, profesor istorije. Prvi direktor škole bio je Čika Paja, a diplome potpisao Mirko Dobrijević. Sport je bio omiljena potreba svih dečaka i devojčica.
Od osnivanja do danas, Tehnička škola Smederevo iznedrila je veliki broj učenika iz različitih oblasti mašinstva, saobraćaja ili elekrotehnike.
Od male stručne škole, kroz decenije predanog rada, postala je obrazovni gigant u našem gradu ali i šire.
Verujemo da će i u narednom periodu ova škola obrazovati stručne i dobre ljude.
- Odlomci iz knjige „Monografija 70 godina Tehničke škole Smederevo“ koja će tek biti objavljena.Nikola Tasić Cale
SDCafe.rs