Home Info Dunavske ribe kao izvor zdravlja

Dunavske ribe kao izvor zdravlja

redakcija

U našim vodama: Dunav, Jezava, Morava, kanali, bare i potoci, živi oko 60 vrsta riba, ali su najčešće zastupljene i poznate sledeće vrste riba : šaran, karaš, sabljarka, deverika, kesega, crvenperka, mrena, krkuša, skobalj, bucov, jaz, klen, karapatka, bodorka, čikov, badelj, som, manić, zeleni karaš, linjak, smuđ, bandar, vretenar, grgeč, peš, jegulja, moruna, jesetra, kečiga, štuka, tostolobik, amur i dr.

Kada se govori o klasama ribe, najvažniji kriterijum je kvalitet mesa te ribe, sadržaj masti, odnosno ulja, sadržaj kostiju, mesto staništa i način zivota te ribe. Nekoliko vrsta riba predatora, ili grabljivica imaju najkvalitetnije meso, jer se najčešće hrane drugim manjim vrstama ribe. One inače i žive u čistijim tekućim vodama reka i jezera. Te vrste riba spadaju u I-klasu (Smuđ, Som,…).  Neke vrste riba koje se hrane florom i faunom u vodi, imaju nešto niži – srednji – kvalitet mesa, i ako žive u relativno čistim tekućim vodama reka i jezera. Ove vrste riba spadaju u II-klasu (Šaran, Mrena,…). Veliki broj vrsta ribe ima stanište u mirnim, netekućim vodama, žive u muljevitim i travnatim vodama (jezera, bare, kanali) hrane se relativno lošijom hranom, te im je zbog toga i kvalitet mesa još niži. Ribe iz ovih vrsta svsratavaju se u III-klasu, ili u ribarskom žargonu-„bela riba“ (Karapatka, Bandar,…). Ove klase riba određuju i cenu po kilogramu, tako da je najskuplja riba iz  I-klase, dok je najniža cena ribe iz III-klase. 

Ne postoji neka čvrsta podela ribe prema kvalitetu mesa, ali u principu ribe se mogu podeliti na one sa suvim (posnim) mesom, i one sa debelim (masnim) mesom. U ribe sa posnim mesom svrstavaju se smuđ, štuka, vretenar, bucov,… a u ribe sa masnim mesom svrstavaju se som, kečiga, mrena, tovljeni šaran,…. U našim krajevima riba nije baš omiljena prehrambena namirnica. Kod velikog broja ljudi riba izaziva odbijanje zbog prisustva većih i manjih kostiju u mesu ribe, a kod nekih ljudi i sam miris ribe izaziva nesimpatije. Iako je meso štuke lepo i belo kao kod smuđa, nerado se jede zbog većeg sadržaja sitnih kostiju u mesu. Iz istog razloga ne jede se rado ni mrena, ni karapatka, ali i sve ribe iz III-klase. Riba koja se najrađe i najslobodnije konzumira u našim krajevima jesu  som, smuđ, kečiga i delimično tzv. divlji šaran.

U ranijem periodu ribarenja, ribari su lovili i prikupljali veće količine kečiga, jer se njihova masnoća upotrebljavala u medicinske svrhe. Masnaća iz mesa kečiga koristila se za izradu ribljeg ulja, a daljom preradom izrađivale su se AD- kapi.

Svaki od aktivnih i registrovanih ribara imao je obavezu da godišnje preda Ribarskoj Zadruzi 1000 Kg ribe u svim klasama, naravno u odgovorajućoj proporciji. Bila je moguća i konverzija u određenim klasama. Svojim viškovima – ulovima ribar je  mogao slobodno da raspolaže. Kasnije je ta godišnja norma za predaju ribe Zadruzi podignuta na 1500 Kg. 

Nekada su u Dunavu ževeli i rakovi i školjke

U jednom dužem periodu vremena, nakon osnivanja Smederevske Ribarske Zadruge 1948. godine, pa tamo do kasnih 60-tih godina, ribari su često u nastupu veće žeđi, pili vodu iz Dunava, jer je voda u njemu bila neuporedivo čistija od ove danas! Ostalo je zapisano da je stari smederevski ribar Draga Calion, tada kuvao jednu od najboljih i najukusnijih ribljih čorbi, za koju je vodu loncem zahvatao direktno iz Dunava.

U tom periodu dunavska voda nije bila značajno hemijski zagađena, te se govorilo da je ćista! Znak da je dunavska voda bila nezagađena bio je taj, što su se tada mogle izlovljavati velike količine kečiga, koje inače traže čistu rečnu vodu. U to vreme, kada Dunav nije bio pregrađen na dva mesta na Đerdapu, ribari su povremeno svojim mrežama izlovljavali i jegulje, pa čak i jesetre i morune! 

Isto tako, tada je u dunavskoj vodi bilo puno rečnih rakova i školjki, koji inače za svoj život, razvoj i opstanak zahtevaju, takođe čistu rečnu vodu. 

 

 

Nekada je važilo pravilo da ribu valja jesti u mesecima koji u nazivu nemaju slovo R: maj, jun, jul i avgust. Od septembRa pa do apRila, slobodno se mogla naći na trpezi. Ova narodna mudrost nastala je pre svega u mestima u kojima se ljudi nisu bavili ribolovom, već se riba dovozila i kupovala na pijacama. Naime, riba spada u lako kvarljive namirnice. Posebno se kvari leti, u vreme velikih vrućina. 

U Smederevu se to pravilo nikada nije ustalilo. Dunav, Velika Morava, bare na Adi, a nekada i Jezava, pre zatrpavanja, dok je još bila reka, davali su ribarima mogućnost da u svako doba godine, ako im vremenski uslovi dozvole, love svežu ribu.

Riba u našoj ishrani neopravdano je zapostavljena. Čak i Smederevci, iako žive kraj Dunava, nemaju naviku da na trpezu stave ribu, osim ako nije vreme verskih praznika i postova. 

Razne vrste ribe mogu da se kupe po različitoj ceni, a većina lekara tvrde da su one mnogo bolje nego meso i mesne prerađevine.,koje mogu koštati ne samo para, već i zdravlja.

Kakvu ribu izabrati  
Riba od koje se priprema jelo treba da bude živa. Mnogi izbegsvaju ribu zbog toga što treba da je čiste. Domaćice često kupuju već očišćenu ribu, ili pipremljne kotlete. Treba biti oprzan! Prodavci ribe, znajuči za ovu slabost nekih kupaca, često pribegavaju lukavstvu, pa uginulu ribu očiste, iseku i tako pripremljenu prodaju.

Kako prepoznati svežu ribu
Sveža riba ima bistre oči. Ukoliko vidite da riba ima zamućene oči, znajte da nije sveža. Sveža riba ima čvrsto meso. Dovoljno je da je samo malo pritisnete. Ako se pritisnuto mesto vrati u prvobitno stanje, riba je sveža, a ako ostane udubljenje, znajte da je ta riba ustajala. Na isti način može se proveravati i svežina ribljih kotleta, jer istini za volju, neće vam svi prodavci poturati uginulu ribu. 
Sveža riba se može prepoznati i po svetlo crvenim škrgama. Ako su škrgre tamno crvene i da prelaze u bordo, riba sigurno nije sveža. Svežoj ribi krljušt se puno lakše skida, pa je dovoljno da noktom zagrebete kod repa i procenite. Sveža riba nema neki neprijatan miris.

„Riba čuva srce“- čućete od zagovornika većeg korišćenja ribe u ishrani. Meso ribe sadrži mnogo korisnih sastojaka i odličan je izvor biološki vrednih proteina, vitamina rastvorljivih u masti i minerala. Ima visoke nutritivne i biološke vrednosti, jako je svarljivo.

Meso ribe je svarljivije od drugih vrsta mesa, jer je mišićno tkivo sastavljeno od nežnih mišićnih vlakana. Zato se lako i brzo priprema, a varenje u digestivnom taraktu traje od 2 do 3.5 sata, za razliku od mesa kopnenih životinja, čije varenje traje od 3,5 do 5 sati!

Osim toga, meso ribe ima nizak sadržaj holesterola (od 50 do75 mg na 100 gr.). Ribe su odličan izvor mineralnih materija, i to najviše fosfora, kalijuma, kalcijuma, natrijuma. U mesu ribe su prisutni i proteinska kiselina, i vitamini A, B1, B2, D, E i K. 

 

Riblje ulje i u čemu je njegova tajna ?

Istarživanja sprovedena u Austaraliji pokazala su da korišćenje kapsula sa ribljem uljem nije uticalo na faktore zgrušavanja, što je naučnike navelo na tumačenje da pored masti, riba sadrži još i neke sastojke koji poboljšavaju faktore zgrušavanja.

 
Petar uzima riblje ulje radi zdravlja i imuniteta

Unošenjem masne ribe menjaju se osobine krvnih pločica, tako da se ne mogu grupisati i formirati nepoželjne ugruške. Kad uzimate riblje ulje, vaši trombociti (krvne pločite) oslobađaju mnogo manje supstance, zvane tromboksan, koja podstiče trombocite da se grupišu.

Riblje ulje pouzdano poboljšava zdravlje dece, od najranijeg doba, ali i odraslih osoba. Odraslima pomaže u pouzdanom smanjenju holesterola, u zaštiti rada srca i krvnih sudova, i prevenciji srčanih i moždanih udara. A deci, koja rastu i razvijaju se, riblje ulje pomaže da pravilno fizički o mentalno napreduju. Sportistima i svima koji puno hodaju, važni su zdravi zglobovi, pa kašika ribljeg ulja dnevno, može da napravi čudo. Riblje ulje takođe, dosta pomaže i u smanjenju simptoma kod astme izazavane fizičkim naporoma, jer smanjuje suženje disajnih puteva, a samim tim i korišćenje lekova.

Nikola Tasić Cale

Izvor: SDCafe

0 komentara
0

Slične vesti

Ostavi komentar

error: Sadržaj je zaštićen !!