Dan prvi
– Baš mi je drago da si prihvatila moj zahtev za prijateljstvo. Hvala! 🙂
– Nema na čemu. 🙂
– Jako mi se dopao tvoj profil. Oduvek me je zanimala umetnost. Nekako osećam tu naklonost ali na žalost nemam dara za slikanje, ma, za umetnost uopšte. Ali slikari me posebno fasciniraju. Po pravilu su uvek veoma zanimljivi ljudi a u isti mah nekako čudni i zagonetni…
– Nadam se da je tako. A čime se ti baviš? Vidim na tvom profilu da si ekonomista po struci…
– Ma da, ni blizu tako zanimljivo kao slikanje. Ja sam direktor jedne banke. Znam da pravim novac ali, znaš kako se kaže… Bog ti nešto da ali ti nešto i oduzme. E meni je oduzeo dar za umetnost. Ali zato bar mogu da uživam u tuđim delima, šta god da je u pitanju.
– Osećaj za lepo je takođe dar. Zamisli da te ne dotiče muzika ili umetnička slika, fotografija, skulptura…To bi već bila tragedija. Ima i takvih ljudi. Ali ja nikada ne bih mogla da komuniciram sa takvim ljudima.
– Hvala ti na lepim rečima. Utešila si me. Ne zameraš što ti ne persiram? Nekako osećam bliskost sa tobom…
– Ne, naravno. Ovo je ipak samo društvena mreža. Ne moramo da budemo formalisti. A i… rekla bih na osnovu tvoje fotografije da smo približnih godina, tako da je sve ok.
– Odlično! Drago mi je zbog toga.
– Ja ti se sada izvinjavam ali moram da prestanem da pišem. Obaveze zovu…
– Nema problema, i meni uskoro počinje kolegijum. Nadam se da ti neće smetati ako se povremeno javim…
– Ne naravno. Pozdrav!
– Pozdrav!
*********
On (razgovara sa prijateljem):
– Druže moj! Nećeš verovati kakvu sam žensku upoznao na ,, merži,,! Slučajno naletim neki dan na njen profil. Gledam fotografiju…riba je bomba. Ma, pogledaj i sam. Da ne objašnjavam. Znaš kako kažu brate, ,, Slika govori više od hiljadu reči,,. Šta kažeš?
– Kažem UH!
– A?! Ludilo! I vidi… ja njoj pošaljem zahtev za prijateljstvo. I gledaj sad! Šta vidiš? Druže… posle deset sekundi je prihvatila zahtev!
– A ovo je tvoj profil?
– Pa da!
– Pa ovo nije tvoja slika…
– Pa naravno da nije. Brate… ja sam oženjen, ne mogu da muvam sa svojom slikom na profilu. Imam ja i pravi profil sa svojom slikom…
– I ti si ekonomista?
– Da brate! Diplomirani ekonomista, direktor banke!
– Ti?! Pa ti si poštar.
– Ma koga briga druže. Ribe se pale na to. Kontaš? Bankar, pare… to je ono što njih jedino zanima.
– Aha…
– Dakle, vidi, riba je neka slikarka. Nikad čuo za nju.
– Onda i nije neka slikarka. Kad ti, takav poznavalac likovne umetnosti, nisi čuo za nju.
– Ok brate. Čujem prizvuk ironije u tvom glasu ali nema veze. Poenta je da se riba primila i da uskoro sledi sledeći korak.
– Teretana?
– Šta teretana?!
– Pa mislim… gledam ovu ,, tvoju,, sliku sa plaže pa zaključih da ti treba hitno teretana ako hoćeš ovakve trbušnjake. Prvo skidanje stomačine pa onda pločice.
– E baš si vickast. Samo se ti smej. Ali seti se poslovice ,, Ko se poslednji smeje, najslađe se smeje,,.
– Jedva čekam da vidim. I to kako će od tebe da postane ovaj lik sa slike. I kako će sve to da se završi.
– E videćeš!
Ona (razgovara sa prijateljicom):
– Morala sam hitno da te vidim.
– Gde gori ženo?
– Upoznala sam na ,, mreži,, takvog tipa… Poslao mi je zahtev za prijateljstvo. Pogledaj!
– Wau! Kakvo mače! Vidi kakvi bicepsi, kakvi trbušnjaci, gde je tebe iskopao?
– Šta da ti kažem… zanima ga umetnost, a bankar. Pun je kao brod!
– I? Ne razumem!
– Pa ja sam umetnica, slikarka…
– Ženo, ti radiš u cvećari! O čemu pričaš?
– Ma na profilu sam slikarka. Pogledaj!
– Aaa … ova zanosna plavuša si ti?
– Pa plavuša sam.
– Pa jesi. Ali nemaš ovako velike grudi a ni ovakav struk. A i nos ti je malo veći uživo.
– Ne zajebavaj me. Ako hoćeš da uloviš ovako nešto, moraš malo da izvrneš istinu! Ovakvi likovi se lože na te , takve, zagonetne opajdare. Te što žive u nekom svom svetu. Razumeš?
– Da, da… A šta ako tebe ulovi onaj tvoj? Ako pogleda tvoj telefon i vidi ovog macana?
– A ne! Ja sam odmah postavila jasne granice! Telefon ne sme da dira jer bi to značilo da mi ne veruje. Ako mi ne veruje onda ne treba da živimo zajedno!
– Pa da. Ima logike. Zašto ti ne bi verovao?
– Samo ti zajebavaj zlobnice zavidna. Videćeš već…
– Jedva čekam!
Dan drugi:
– Pozdrav! Kako si?
– Dobro. Hvala. A ti?
– Super. Upravo sam izašao iz teretane. Posle treninga se uvek osećam sjajno. Osećam da sam pun snage. A i dobro sam raspoložen jer izbacim iz sebe svu negativnu energiju.
– Vidi se na fotografijama da redovno vežbaš. Imaš lepo telo.
– Dovoljno dobro da budem model jednoj slikarki? 🙂
– Kako da ne!
– Pa dobro onda se preporučujem…
– Ne verujem da će tebi to biti zanimljivo jer ja ne plaćam modelima a ti si ipak bankar i verujem da ništa ne radiš za džabe.
– Mislim da ću ovog puta da napravim izuzetak. Ako ti to želiš naravno?
– Ozbiljno ću razmisliti o tvojoj ponudi.
– Dobro, onda ti pišem poruku rano ujutro.
– Piši 🙂
***********
Ona ( i prijateljica):
– Zamisli, ponudio se da mi bude model za slikanje…
– Au! Već? Ne gubi vreme… I? Šta ćeš sad?
– Kako to misliš?
– Pa mislim, pretpostavljam da se sada komunikacija prekida jer će u suprotnom otkriti da ti ustvari nisi ti.
– Jesi luda! Da li stvarno misliš da ću sada tek tako da odustanem. Videla si kako tip izgleda. Uostalom šta mogu da izgubim? Probaću pa šta bude. Ne izgledam ja toliko loše da bi me tek tako šutnuo. Muškarac je to. Znaš kako oni razmišljaju. Iskoristiće priliku kad sam već na ,, tacni,, pa makar i ne bila sasvim po njegovoj volji. A u stvari, ja ću iskoristiti njega. Verovatno ga posle toga više nikada neću ni videti ali baš me briga. Potrudiću se da tada uživam za sve pare.
– Ti nisi normalna!
– Samo me gledaj!
***********
On ( i prijatelj):
– Pečena je! Gotova je druže moj!
– Tek tako?
– Pa nije tek tako. Rekla mi je da imam lepo telo a ja sam se onda ponudio da joj budem model za slikanje i…
– Nije valjda prihvatila?!
– Nije još ali će do sutra prihvatiti.
– I? Šta ćeš sada nesrećo jedna?
– Šta šta ću sad? Pa biću joj model a svi dobro znamo šta u stvari to znači.
– Pa ti nisi normalan. Pa pobeći će čim te vidi. Nemoj da se blamiraš.
– A šta mogu da izgubim? Uostalom žene vole uporne i hrabre muškarce. Znaš li ti da lepe žene imaju veliki problem jer im muškarci ne prilaze jer ih se boje. One su željne muškaraca. Hrabrih muškaraca koji imaju petlju da im priđu. A ja sam taj hrabri muškarac. Kada na to dodam svoj šarm i smisao za humor, uspeh je zagarantovan! Nego… da li ti još uvek imaš ključ od vikendice na planini, onog tvog ujaka bogataša iz Amerike?
– Imam.
– Dobro. Hvala ti!
– Ne nadaj se. Ne smem da te pustim tamo. Šta ako sazna?
– Pa ja mu sigurno neću reći. A ti? Nemoj da si cava. Uostalom, možda se tu pojavi i neka drugarica za tebe…
– Pa ne znam…
– Ne brini, sve će biti ok. Veruj mi!
Dan treći:
– Dobro jutro. Nisam spavao cele noći. Nestrpljiv sam. Jesi li razmislila o ponudi?
– Jesam.
– I?
– Rado bih prihvatila ali na žalost mislim da nije moguće… Znaš, u mom ateljeu je pravi haos a i grejanje trenutno ne radi u zgradi.
– Ma kakav atelje. Ne brini. Mislio sam da odemo do moje vikendice na planini.Kamin, vino, romantika… Pa onda đakuzi, sauna…
– A slikanje?
– I slikanje naravno! Sve je to prirema za slikanje.
– Pa dobro onda. Pripremiću se 🙂
– I ja ću. Može u petak?
– Može.
– Šaljem ti adresu.
– Vidimo se.
*******************
On (I prijatelj):
– Sve je dogovoreno! Prihvatila je, vidimo se u petak!
– Izvini što ti kvarim raspoloženje ali šta ćeš reći sojoj ženi?
– Da idem na neko momačko veče …Samo ti meni daj ključ.
– Ok.
Ona (i prijateljica)
– U petak putujem. Vodi me u svoju vikendicu na planini. Ima kamin, ima đakuzi, ima saunu… Šta sam ti rekla… lovator! A uz sve to lep i zgodan! Ne znam kako ću izdržati do petka.
– Izvini, nemoj da misliš da sam ljubomorna i da zbog toga hoću da ti pokvarim raspoloženje ali me zanima šta ćeš reći svom mužu?
– Neću mu reći ništa. Samo ću ga pozvati da za vikend odemo kod moje mame. On će naravno, kao i uvek, odmah da izmisli kako se već sa prijateljima dogovorio da ide na pecanje i da nema smisla da sada otkaže, bla,bla,bla… Ne brinem ja zbog toga, znam kako diše, ma misli mu čitam…
– Uživaj onda. Šta drugo da ti kažem…
– I hoću sestro slatka! Nego šta ću, nego da uživam.
**************
Dan poslednji:
Ona stiže na sdresu, ulazi u dvorište i zvoni. On sa osmehom na licu otvara vrata. Oni se gledaju dugo, dugo, dugo.
Kako je moguće da je on tu kada je rekao da ide na pecanje sa prijateljima, misli ona?
Kako je moguće da je ona tu kada je rekla da ide kod svoje majke? – misli on.
Eto tako!
Sve je moguće u virtualnom svetu.
Virtualni svet je čudo! Uživajte!
Ivica Cvetković