U prvom planu – smederevski javni prevoz: 17. marta Skupština

Po 15. put aktuelni saziv Skupštine Grada Smedereva zasedaće u utorak, 17. marta. Na dnevnom redu za sada je sedam tačaka, mada najčešće lista tema ne ostaje na onome što je u prvi mah najavljeno već se na samom zasedanju pojavljuju dopunske tačke što pak onemogućava odbornike da se pripreme za diskusiju.

Iz onoga što je u ovom trenutku nabrojano, posebno važna biće prva tačka koja donosi još jedno javno – privatno partnerstvo. Reč je o poveravanju obavljanja komunalne delatnosti gradskog i prigradskog prevoza putnika na teritoriji Smedereva.

Ideja nije nova. Građani se toga možda ni ne sećaju jer na kraju te odluke nisu realizovane, ali odbornici sa dužim stažom sigurno pamte da je 2018. godine, slično kao i sada, najpre bilo reči o pristupanju izradi koncesionog akta, a zatim i formiranju komisije koja će se time baviti. I usvojen je koncesioni akt kojim se detaljno predviđa budući javni prevoz, uslovi pod kojima se odvija, broj linija koje mora da ima i u kojim pravcima, definiše kapacitet prevoznika koji može da bude odabran… Ali nikada nije ostvaren. I sada su, u utorak na dnevnom redu dve podtačke – predlog odluke o pokretanju postupka javno – privatnog partnerstva, ovoga puta bez koncesije, kao i predlog odluke o imenovanju projektnog tima za realizaciju.

Nije, iako je prošlo osam godina, javno saopšteno zbog čega ranije spomenuta ideja nije ostvarena. Nezvanično, znalo se da je sve to bio pokušaj da se poboljša stanje javnog prevoza i ujedno pomogne “Lasti” koja je prolazila kroz veoma težak period. Međutim, već i na prvi pogled na dokument u kome se nabraja šta se sve očekuje od prevoznika kome bi eventualno ta usluga bila poverena, bilo je jasno da je “Lasta” u tom momentu, bila svetlosnim godinama udaljena od ispunjavanja tih kriterijuma. Zašto uprava “Laste” tada nije iz petnih žila učinila sve da uloži u sopstvene kapacitete i podigne ih maksimalno kako bi obezdedila ovako dobar posao sa lokalnom samoupravom, (makar se i zadužila jer u poslovnom svetu to je investicija u boljitak i zaradu koju očekujete), to pitanje, sada, nažalost više nije važno. Čak je utisak u javnosti bio i da se namerno radi na degradaciji i upropašćavanju te firme, što je kod nas neretko način da se nešto toliko očerupa i uruši, dok ne postane “kamen oko vrata” i dok mu se, pride, zbog svega pomenutog drastično ne obori cena. U svakom slučaju, da je pomenuta odluka o javnom prevozu u Smederevu tada realizovana, sva je prilika da bi to dokusurilo “Lastu” – prevoz bi bio poveren nekoj drugoj firmi.  Kao što smo imali prilike to da vidimo kada je u pitanju organizovani prevoz za radnike nekih kompanija. Pod teretom konkurencije u vidu taksi prevoza po ceni karte, (a na taj problem je iz „Laste“ više puta ukazivano i lokalnoj samoupravi) manjeg broja putnika, zatim i logične posedice u vidu problema sa održavanjem reda vožnje, kao i činjenice da imamo nikada više automobila čiji vlasnici bez njih nigde ne mrdaju, „Lasta“ je prepuštena okolnostima na koje je slabo mogla da utiče. A ovu temu više niko nije spominjao. Sve do sada. A šta je to, osim što se više ne ide samo na koncesiju, sada još drugačije?

Više toga. Lastu je pogodila strela. Odnosno, “Lasta” nije što je bila do prošle godine – sad je njen većinski deo u privatnom vlasništvu firme “Strela” iz Obrenovca. Tako je, nekada najveće saobraćajno preduzeće, gigant, div, kako su to pisali prestonički mediji “otišlo u ruke svog konkurenta”. Uz to, “Strela” je kupila i “Lastru” iz Lazarevca. Dakle, dok je “Lasta” bila javna svojina (akcionarsko društvo sa dražvnim kapitalom), ovaj posao prevoza Smederevaca joj nije poveravan na način kako se to predviđa sada, iako je ona to radila decenijama unazad i praktično bila ili jedini ili daleko najdominantniji prevoznik u gradu. Ali, od kako je privatna i kao takva pre svega posvećena stvaranju profita i privatnom kapitalu, došla je na red i zaboravljena odluka o javnom prevozu. Naravno, formalno se ne može tvrditi da će ta usluga, posle tendera, na koji mogu da se prijave svi koji ispunjavaju uslove, biti poverena baš “Lasti”. I sugrno ćemo čuti da su nabavke javne, da može da se prijavi ko želi i slično, da na to ne može da utiče lokalna samouprava, ali zaista bi bilo nerealno i suludo očekivati da to ne bude baš “Lasta”. I da, još jedna je stvar nova. Javno mnjenje je već, najverovatnije s namerom pripremljeno za ono što sledi – šuška se uveliko među putnicima na lokalnim linijama, da će prevoz biti besplatan. To sigurno nije bez povoda i razloga. Neko je podstakao te glasine. Ako jeste istina, vuk će biti sit, a i ovce na broju i zadovoljne. Vozićemo se bez kupovine karata (ne besplatno jer to ne postoji), ali ćemo ih plaćati iz gradske kase koju svi punimo (sredstva će biti isplaćivana iz gradskog budžeta), a vlasnik kompanije za prevoz ima bezbedno i relaksirano poslovanje jer će na duže vreme moći da računa na sigurnu zaradu. Doduše, tu bezbrižnost pogođenog posla imaće odabrana firma i u slučaju da nisu istinite glasine o “besplatnom” prevozu za građane jer stupa u partnerstvo koje garantuje novac.

Znači, postoji rešenje za sve (probleme), ali očigledno ne i za svakoga.