Tržni centar Nadvožnjak u Smederevu, u vreme kada je izgrađen, bio je zamišljen kao poslovni centar koji će razviti i unaprediti život ljudi u ovom delu gradu. To se nikada nije desilo. Ovaj poslovni centar iz različitih razloga nikada nije u potpunosti “zaživeo”, čak ni u vreme kada je otvoren, a tako je ostalo do danas. Većina lokala je zatvorena godinama, pa čak i decenijama.
Da li je megalomanska bila zamisao investitora koji je precenio ekonomsku snagu i potencijal tržišta u to vreme, osnovni razlog ovoga, teško je proceniti. Kada je gradnja počela, sredinom devedesetih godina, prema rečima onih koji su u ovom projektu učestvovali, sve je izgledalo dobro. Cene lokala su bile visoke, nekoliko puta veće od cena stambenog prostora. Velika je bila i tražnja za poslovnim prostorom koga nije bilo dovoljno. Blizina Zelene pijace, kao mesta gde čitav grad dolazi da pazari, bila je jedan od presudnih faktora da baš ovde nikne tržni centar na četiri nivoa, veoma modernog dizjana i arhitektonski poprilično dobro rešen. U početku, tražio se lokal više, jer su ljudi u ovome prepoznali dobru priliku za investiciju.
Međutim, u nekoliko turbulentnih godina dok je građen tržni centar, desili su se tektonski poremećaji u državi, društvu i na tržištu. Inflacija, sankcije, ekonomska kriza izazavna ratnim dešavanjima, nestabilno poslovno okruženje, značajno smanjena platežna moć kupaca, izazvali su posledice koje su očigledno ostale do današnjih dana.
Iako su gotovo svi lokalni prodati, novi vlasnici našli su se u neobranom grožđu. Nije bilo isplativo poslovati u ovim lokalima. Mnogi su pokušavali, ali su ti pokušaju brzo propadali. Radnje su se zatvarale i brže nego što su se otvarale. Mnoge, međutim, nisu ni otvorene ili su radile godinu dana ili manje. Zakupci su odustajali, vlasnici nisu znali šta će s prostorom. Nisu mogli da ga prodaju, jer su lokali izgubili vrednost koju su imali, pa bi otišli u “minus”, a nije bilo ekonomski pametno razrađivati posao. Oni koji su pokušali, odustajali su, ili propadali.
“Zaživeli” su jedino lokali u u nivou ulice, i na prvom spratu, dok su dva donja nivoa praktično postala tamni vilajet.
Danas je stanje malo bolje nego u prethodne dve decenije. Ipak, dosta lokala je još uvek zatvoreno, zapušteni su i propadaju, a vlasnici su odavno digli ruke od bilo kakve isplative poslovne logike. Od dobre priče, sve je postalo loša investicija.
Nadvožnjak je, očigledno, podelio sudbinu države, grada i građana u najtežim godinama s kraja 20. veka i nije se od toga oporavio.
SDCafe.rs
1 comment
Moj pokojni otac je za mesto gde se nalazi TC “ Nadvoznjak“ napravio,jos pre 25-26 godina idejno resenje za parking na tri sprata,plus deo koji bi bio na otvorenom.Plan je otisao za Bg i i bio je vrli brzo odobren.Ali,kao po obicaju u Sd su to odbili.Mogu zamisliti koliko bi rasteretio grad jedan takav parking.