Energiju trošimo svakodnevno, u najrazličitijim oblicima – koristimo je za prevoz, grejanje, hlađenje, pripremu hrane, osvetljenje, zabavu i za brojne druge funkcije. Shodno tome, važno je ne samo koliko nego i kako ovu energiju koristimo. U ovom smislu mogu se pomenuti dva aspekta – ušteda energije (npr. gašenje sijalica kad nismo kod kuće ili pranje veša na nižoj temperaturi) i energetska efikasnost, tj. racionalna upotreba energije – korišćenje manje količine energije za obavljanje iste aktivnosti. Zakon o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije ovako definiše energetsku efikasnost – efikasno korišćenje energije je korišćenje energije za kvalitetno obavljanje odgovarajućih aktivnosti i pružanje usluga na način kojim se postiže minimalna potrošnja energije, u okviru tehničkih mogućnosti savremenih postrojenja, opreme i uređaja.
Grejanje je važan deo naših života tokom zimskih meseci i zato se ovom aspektu posvećuje dosta pažnje. U zavisnosti od vrste stambenog objekta i njegove lokacije, najčešći oblici grejanja su – na struju, drva, ugalj i sl; centralno gradsko grejanje. Prema podacima koje je objavilo Ministarstvo rudarstva i energetike, od ukupne energije koju potroši jedno domaćinstvo, oko 60 odsto potroši se na grejanje, a prosečna godišnja potrošnja za grejanje u Srbiji veća je za 30 kilovat-časova po metru kvadratnom u odnosu na prosek u Evropskoj Uniji.
Kada se pogledaju ovi podaci, neizbežno je postaviti pitanja – zašto se toliko energije troši i da li je moguće uraditi nešto da se ta potrošnja smanji? Način proizvodnje toplotne energije i količina koja se potroši direktno utiču na klimu i životnu sredinu. Svedoci smo ubrzanih klimatskih promena i sve većeg zagađenja vazduha, posebno u zimskim mesecima. Povećanom proizvodnjom i potrošnjom energije nastaje mnogo otpadnih materija i štetnih gasova. Nagomilani štetni gasovi u atmosferi povećavaju efekat staklene bašte, a imaju i veoma negativan uticaj na zdravlje ljudi i na životnu sredinu.
Evropska Unija je pokrenula inicijativu vezanu za klimatske promene još 1990. godine. Jedan od ciljeva je da se do 2030. godine energetska efikasnost poveća za 20%. Dugoročni cilj je, takođe, vezan za sveukupno zdravlje ljudi i održivi razvoj cele planete. Naša zemlja je deo ove inicijative od 2007. godine.
Smederevo i zagađenje vazduha
Situacija u našoj zemlji je, ipak, zabrinjavajuća. Svakog dana u vestima i na sajtovima koji prikazuju nivo zagađenja vazduha u celom svetu vidi se da se u ovom delu Evrope često beleže (i po nekoliko puta) prekoračene dozvoljene vrednosti zagađujućih čestica (PM 2.5 i PM 10). Konkretno – Smederevo je grad koji se godinama nalazi u samom vrhu liste gradova s prekomerno zagađenim vazduhom.
O tome svedoče zvanični izveštaji Agencije za zaštitu životne sredine, koji sadrže podatke prikupljene kroz sistem monitoringa kvaliteta vazduha. Smederevo godinama prednjači u koncentraciji čestica PM 2.5 i PM 10, čije srednje godišnje vrednosti ukazuju na to da je vazduh opasan po zdravlje ljudi. Godine sa prekomerno zagađenim vazduhom: III kategorija (prekomerno zagađen vazduh): 2011-2014. i 2018-2020. Nema podataka za period 2015-2017. godine.
Prisustvo navedenih čestica svedoči da dominantni zagađivač vazduha, pored industrije, jesu individualna ložišta. Ovaj izvor zagađenja ujedno je i najkomplikovaniji za rešavanje, jer je sistematski pristup praktično nemoguć, usled raznovrsnosti domaćinstava i njihovih navika i potreba. Prema popisu iz 2011, drva i ugalj su ubedljivo najzastupljeniji energent za proizvodnju toplotne energije (čak 22528 domaćinstava koriste drva, dok 14230 – koriste ugalj). Dodatni problem stvara se jer je veliki broj tih domaćinstava energetski neefikasno, te je potrošnja svih energenata veća nego što bi mogla biti.
Jedan od načina da se smanji potrošnja energenata jeste transformacija postojećih i izgradnja novih energetski efikasnih domaćinstava. Postavljanje izolacije i zamena stare stolarije omogućava da domovi budu komforniji i topliji, uz manje račune za grejanje, a samim tim dovodi do smanjenja emisije štetnih gasova iz individualnih ložišta.
Naša država daje subvencije za povećanje energetske efikasnosti domaćinstava. Naime, Ministarstvo rudarstva i energetike pokrenulo je Nacionalni Program energetske sanacije stambenih zgrada, porodičnih kuća i stanova tokom 2021. godine, koji sprovode jedinice lokalnih samouprava. Cilj je da se unapredi energetska efikasnost u stambenom sektoru i povećano korišćenje obnovljivih izvora energije u domaćinstvima.
Rezultat povećane energetske efikasnosti je, svakako, značajna novčana ušteda, ali ne treba zanemariti ni direktan uticaj na očuvanje životne sredine, kvalitet vazduha i očuvanje zdravlja ljudi. Ulaganje u energetski efikasne domove se tako isplati na duže staze i na više nivoa.
Organizacija Pro.tok21 iz Smedereva kod Gradske uprave Grada Smedereva zagovara povećanje subvencija koje grad daje za unapređenje energetske efikasnosti domaćinstava. Ovoj inicijativi se možete pridružiti putem sledećeg linka: https://menjamozajedno.rs/initiative-full-03.php
Ovaj tekst je nastao kao deo projekta Vlade Švajcarske „Zajedno za aktivno građansko društvo – ACT“, koji sprovode Helvetas Swiss Intercooperation i Građanske Inicijative. Mišljenje koje je izneto u ovom članku je mišljenje autora i ne predstavlja nužno i mišljenje Vlade Švajcarske, Helvetasa ili Građanskih inicijativa, niti medija na kojem se emituje.