Od šajkače do lajkače, u današnje vreme je postalo popularno biti. Ja nikad nisam bio sakupljač lajkova. Da jesam, grlio bih drveće, mada i tada, čini mi se, proglasili, ako ne i optužili bi me kao ekoseksualca. Ipak ću ostati ovakav kakav jesam, makar dehidrirao u zagrljaju saguaro kaktusa.
Anđeli garavoga lica
Moderni nadničari sebe doživljavaju kao robove, a ne znajući da je najveće blago u životu, to što im je, u rimskom vomitorijumu još rekao čuveni senator Maksimus Kloakus, i zagarantovano poklonio tad i za ubuduće, sam ŽIVOT, uz RAD, i ništa više…
A, u posleratnom periodu kod Vuka u Beogradu, pa i kod nas npr. kod kafane Semberije na ćošku ispod današnjeg nadvožnjaka, i, naravno kod Gurmana, bilo je stajalište za kočijaše, koji su navraćali na po rakijicu, i najmili nadničare za najteže poslove. Poslodavci bi prvenstveno iskali da im daju na uvid, takorekuć, dlanove. Ukoliko bi, primerice, neki neradnik, džabalebaroš, luftiguz itd., probao da izblefira, to kod njih nije prolazilo. Jerbo ko god je imao žuljeve taj nije ni za klavirštimera. Pravi hamalin, težak, burlak itd., ne može da ima žuljeve, jer njegove su šaketine rapave ko u kore od stoletnoga hrasta. Kao u filmu „Nadnica za strah“ niko od pravih arbatnika nije mario za nadnicu uz koju se podrazumeva crni prah, za razliku od ovih novih generacija koje mami samo nadnica za beli prah.
Anđeli i Anđelike napuderisanog nosa
Njihova izgrađena filozofija glasi: Što bih ja radio kad ima ko za mene da rinta iliti rmba. O seksualnim nadničarkama vredi li uopšte trošiti sačmu. Dovoljno je kada se vrate iz klonje, i selfuju za odabrane šonje, bez filtera, lice im naglo postaje kao tartar biftek, s kojim ni poslednji kočijaš ne bi opoganio budze. No, da se mi manemo anđelika sprženih krila, i vrnemo na smederevske homo karijese. Smederevski sprachfehler, za one neupućene u kinematografiju a i književnost, potiče mnogo ranije od ovih samozvanih starih Smederevaca. Elem, Mario Puzzo još je u istoimenom romanu Godfather, opisao zašto je Marlon Brando u ulozi don Vita Korleonea imao isturenu bradu i govornu manu to jest govorio tiho, ali dovoljno jasno za potčinjene, autoritativno, pa i zarazno do te mere da je uticao i na mnoge naše neradnike. Međutim, ako izuzmemo to što su malom Vitu izmestili vilicu u italijanskom kvartu u Velikoj Jabuci, ali otkud to smederevskim žickarama da i oni isturaju golobradicu i oponašaju kumove, i da ništa ne rade, i da im suština života bude da se samo na tuđa leđa vade. A i što bilo šta da rade, kad imaju mame, tate, babe, dede, i poneke dade. Šta mi tu da radimo kada je reč o neradnicima, kojima kolko tolko, metodom kap po kap, uvek bude neka cirka, duvka… svejedno, dobar tulum, pogotovo, što je i sirće mufte slatko.
Anđeli veštaci nadolazećeg sjutra
Zamišljam sebe: humanoid čipovan sa veštačkom inteligencijom, ali, ko i pre, nema nijedne, da mi da veštačko disanje. Ali, doći će, siguran sam, u ne tako dalekoj budućnosti ONA, android, bez imalo srama, da mi srce slama, i natenane telo razlama. Šta ti je život, nekad bejah paša, a sad sam subaša. Gotovan mi nadimak dale, bonvivan me zvale, ko seksualnog nadničara iskorišćavale… i taman kad sam raskrstio s prošlo doba, slete ONA koja hoće da iz mene isiše, i ovo malo ljudskog što ostade da proba, jer ko i sve one pređašnje, misli da sam laka roba.
Bem ti takvu sudbu moju, bez mog znanja da mi skroju, koske, muda da mi broju, i da krepam ko nadničar sav u znoju.
Branislav Jevtić