Niš je protekle nedelje rekao da neće da slavi „ Beograd na vodi“ i tačka. Bilbordi emiratske kompanije „ Igl hils“ koji su preko noći postavljeni u tom gradu, preko noći su i uklonjeni. Na siromašnom jugu nisu prošle velelpne reklame sa natpisom „ Slavimo Beograd“ jer su se Nišlije pobunile u visokom procentu. Čak 88 odsto njih reklo je „ istorijsko ne“ „ beogradizaciji“ Niša.
Kud se „ denuo“ smederevski bilbord blizanac?
Malo Smederevaca u stvari zna da je uopšte i bio postavljen. A jeste – na semaforu kod „ DD škole“ u Karađorđevoj ulici.
Da li to znači da smo „ slepi kod očiju“ ili nam prosto ne smeta „ beogradizacija Smedereva“ ? Ili smo mi ovde svi do jednog prave „ kosmopolite“, kako je sebe nazvao gradonačelnik Niša, u jalovoj odbrani svetlucavog reklamnog panoa koji slavi prestonicu na vodi?
Šta god, i naš bilbord je preko noći nestao iako se nisimo bunili. Na istom mestu sada je plakat kojim se apeluje na pomoć dečijem selu u Sremskoj Kamenici.
Da li je Smederevo htelo da predupredi kopiranje niškog scenarija, ne znam. Niti mi pada na pamet kom marketinškom „magu“ je uopšte mogla da padne na pamet „ ingeniozna“ ideja da prestonički mega projekat reklamira po gladnoj srpskoj provinciji.
Šta recimo Smederevo može da ima od „Beograda na vodi“? Prihod od turizma ili možda nova radna mesta? Nikako.
Pa, ovaj grad nije kadar decenijama unazad da ima ni „Smederevo na vodi“ i pored 20 kilometara dunavske obale. Prelepa i starteški značajna reka nam uzalud protiče nadomak gradskog jezgra, a šta imamo od nje? Pristan za brodove, marinu, kupalište, turiste, uređenu obalu… ? Nemamo. Smederevo je izgubilo i svoje Jugovo, nekada omiljeno izletište, a sada ga u vidu privatnog poseda, veštački vraća u život preko silnih posrednika, zakupaca i podzakupaca. Još nam samo fali bilbord „ Jugovo banje“, pa da svi zapevamo od sreće i pohrlimo u tom pravcu.
Šta Smederevo onda ima od dunavske vode koja teče kraj svih nas? Ima, ima… Žabokrečinu u nesuđenoj marini prepunoj dotrajalih čamaca „ pentaša“ umesto skupih jahti, glisera i brodova koji bi nam doveli turiste. Doduše, ima i Smederevo maketu marine, poput one za „ Beograd na vodi“, ali ona godinama čami u nečijoj fijoci dok mi s obale mašemo belosvetskim brodovima koji prolaze Dunavom i zauvek odlaze iz našeg vidokruga. Ima Smederevo i šetalište kod Veslačkog, volim taj deo grada, ali je poražavajuće gledati tone otpada koji talasi lageruju na obali. Mučan prizor su i oronuli splavovi u pokušaju, bez funkcije,prerasli u poluraspadnuta stecišta ispražnjenih flaša. Ima Smederevo i bazen na Jugovu, ali se ne zna čiji je, baš kao ni zemljište uz Dunav koje čeka restituciju.
Šta bi tek naš grad imao od grandioznog projekta silska Beograda na reku? Ako se trust marketinških mozgova „ kladio“ na to da je Smederevo blizu glavnog grada, pa će Smederevci očas posla, kad dođe vreme, da se odvezu do prestonice, šopinguju, kupe neki od luks stanova na beogradskoj vodi, prešli su se. Smederevo se i bez vode „ davi“ u problemima. Čeka sudbonosnu jesen za železaru. Prosečan Smederevac nema ni za pristojan život, a kamoli za nešto više.
Nismo mi zapravo nikada videli vajdu od Beograda. Uvek nam je njegova blizina bila nekakav hendikep. Nikad nismo dobili ni jedan fakultet jer je Beograd tu, na 50- ak kilometara. Kad je trebalo graditi bolnicu koja je odavno prevazišla kapacitete grada, bilo je : šta će vam pobogu, Beograd je na 45 minuta vožnje“. I tako redom…
Ali zato prestonica odvajkada ubira vajdu od Smederevaca. Svaki naš student ostavi u Beogradu pravo malo bogatstvo dok se školuje. Kad je zdravlje u pitanju ne štedimo pare na bolnice i lekare u glavnom gradu. Kad kupuje garderobu i obuću, Smederevac trči, gde ? U Beograd, naravno ! Na vodi ili ne, Smederevo je odavno „ beogradizovano“. Možda smo se zato pravili da ne vidimo bilbord jer mi „ Slavimo Beograd“ odvajkada. Marketniški magovi, nama reklama nije ni potrebna ! Džabe baciste pare. A sad stvarno: ko je platio bilbord „ Beograd na vodi“ usred Smedereva ?
Olja Milošević
foto: FB
Izvor: Naše novine