U smederevskom Muzeju otvorena je izložba slika „Dunavske impresije“ Suzane Gigić. U nizu od više desetina radova, za svačiju će se dušu naći poneko uživanje.
Postavka je predstavljena mnogobrojnim posetiocima baš na Dan Dunava koji se, kako je kazala direktorka Muzeja Tatjana Gačpar, čuva i voli na razne načine, pa i kroz umetnost.
Ova je reka oduvek bila inspiracija. Svedok je mnogih epoha od praistorije do današnjih dana. Brojni su kulturni spomenici duž Dunava koji nosi mnogobrojna sećanja, a tu se i mi Smederevci rado susrećemo, delimo živote, utiske i uživamo u njoj.
Želimo da ovom izložbom pokažemo na koliko sve načina Dunav može da bude inspiracija – rekla je Gačpar.
Dr Snežana Cvetković, muzejski savetnik i istoričar umetnosti skrenula je pažnju na to da je Dunav mnogo više od geografske odrednice. Ta reka, oduvek snažno prožima živote ljudi koji pored nje žive, a tako je i u Smederevu.
Zahvaljujući Dunavu, mi smo poslednja srpska srednjevekovna prestonica. U drugoj polovini 19. veka među prvima u Srbiji imali smo ozidan kej. Pored Dunava je bila i prva promenada Smederevaca. Brežuljci na desnoj obali Dunava sađeni su čokotima vinove loze još od rimskog doba.
Toliko je poetičnih motiva koji oblikuju Smederevo i na koje nisu ostali ravnodušni ni pisci, muzičari, putopisci, umetnici.
Ovo je i godina jubileja impresionizma. Pre 150 godina u Parizu je održana prva izložba impresionista, a mi smo i danas svedoci koliko je taj stil živ i ima sledbenike širom sveta.
Jedna od naših najpoznatijih slikarki, predstavnica impresionizma je Smederevka, Natalija Cvetković, a u njenom opusu se naročito izdvajaju slike sa motivima Dunava. I drugi naši sugrađani bili su posvećeni slikanju Dunava, Natalija Karić Slijepčević, Mirjana Marjanović, Milan Lukić, a evo danas, na tom lepom umetničkom putu je i Suzana Gigić.
Poetika se kod nje pretače u jedan poseban likovni i emotivni doživljaj. Mi sagledavamo Dunav u svim godišnjim dobima, u svim dobima dana i ta emocija koja u nama nastaje gledanjem njenih akvarela predstavlja najveću vrednost njenog stvaranja – poručila je Snežana Cvetković.
Suzana Gigić je diplomirani defktolog optometrista i internacionalni slikar akvarelista. Tokom skoro dve decenije njenog stvaralaštva smenjivale su se faze i istraživanja formi i materijala, ali je akvarel konstanta.
Učestvovala je na brojnim međunarodnim izložbama u svetu, a već četiri godine je zvanično deo tima Srbije na najvećem svetskom Festivalu akvarela u italijanskom gradu Fabriano.
Centralni muzej Dunavske Švapske u Ulmu otkupio je 2019. godine osam njenih akvarela koji su tako postali deo zbirke svetske baštine o Dunavu.
Likovni kritičar Maja Živanović napominje da je Suzana uspela da pronikne u samo biće Dunava.
Na nekim njenim radovima Dunav je miran, blag, širok, snažan, dok je na drugima pomalo i zastrašujuć. Ako bolje pogledate taj kolorit, koliko god da vam se čini da je neka mirna scena, vi u stvari imate neki čudan osećaj u stomaku. Dok gledate, nije vam baš svejedno.
Kako se menjaju godišnja doba menja se kolorit, svetlo, doba dana, ali možemo na neki način da pratimo i psihološko stanje umetnice jer ona kroz ono što slika, prenosi i svoje emocije hodajući, sedeći pored Dunava, upijajući tu nezaustavljivu energiju.
Ponekad mi se čak čini da osećamo te mirise vode, biljaka, a to je jako teško da se postigne, mislim da je to Suzana zaista maestralno odradila.
Suština je energija i svetlo koje se prelama u zaista fenomenalno izvedenim kompozicijama u kojima nema ljudi, možemo da ih vidimo tek na po kojem čamcu. Nema ljudi ali nam to ne smeta da uživamo u ovom stvaralaštvu – kazala je Maja Živanović.
Suzana Gigić se najpre zahvalila svima koji su došli da podrže njen rad, kao i roditeljima na tome što su je pustili da bude ono što jeste, da sama gradi puteve koji su doveli do toga da je ove večeri pred publikom 65 slika koje su u galeriji Muzeja, „puštene da teku“…
Za mene je Bog ljubav, a Dunav je deo božanstva. Nekada davno, kada se pogleda u naša davna verovanja, Dunav je bio božanstvo. Ali je on zbog nas, ovakvih kakvi smo izgubio na žalost to svojstvo.
Ja od kako ga gledam i slikam, pokušavam da mu vratim to izgubljeno božanstvo. I ako ste se, dok gledate u moje slike, na neki način osetili da gledate u božanstvo, ja sam srećna jer sam uspela da ono što je meni od Boga dato prenesem vama – kazala je autorka.
Veče su pesmama o Dunavu i dobrom atmosferom upotpunili članovi Alt benda, a kako je sve Suzana videla Dunav moći ćete da pogledate do 15. avgusta u Muzeju.
1 comment
Zahvaljujem na iscrpnom predstavljanju izložbe.