Predškolsko vaspitanje i obrazovanje odavno više nije samo potreba pojedinih porodica i zaposlenih roditelja. Vrtići su mesta socijalizacije, sticanja veština i znanja, aktivnog učenja kroz druženje sa vršnjacima.
Sve to su nezamenjive, za odrastanje veoma važne stvari. I zbog toga bi svako dete trebalo da ima priliku da se razvija uz iste mogućnosti. Ali istovremeno, jednom delu dece, ovo uvek ostaje nedostupno iz raznih razloga.
Upravo zato je pokrenut projekat „Koračajmo zajedno“. To je deo šireg programa „Inkluzivno predškolsko vaspitanje i obrazovanje“ podržanog od strane Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Finansiran je od strane Međunarodne banke za obnovu i razvoj.
Ideja je bila da se u predškolsko vaspitanje uključe deca iz socijalno ugroženih porodica, ona iz romske populacije, deca sa smetnjama u razvoju ili mališani koji su zbog ograničenog kapaciteta vrtića ostali na listi čekanja za upis.
Projekat je trajao od kraja 2019. pa do sredine ove godine. Realizovao ga je Grad Smederevo u saradnji sa PU „Naša radost“, Centrom za socijalni rad, Domom zdravlja i Udruženjem Roma „21 Jelena Vranovo“.
Nedavno je priređena završnica na kojoj su sumirani rezultati višegodišnjeg rada i najvažnije aktivnosti. Tom prilikom Aleksandra Mitić, članica Gradskog veća za kulturu i obrazovanje istakla je da je temelj svakog društva obrazovanje, koje počinje od najranijeg doba i da lokalna samouprava nastoji da unapredi dostupnost predškolskih ustanova za sve, a posebno decu iz osetljivih grupa.
Mirjana Krstić, direktorka PU „Naša radost“ Smederevo poručila je da će u narednom periodu ta ustanova težiti ka nastavku rada na inkluzivnom vaspitanju i da će se uključivati u sve slične projekte.
Marija Marković Stavrić, kooridnator projekta „Koračamo zajedno“ istakla je da je ponosna na tim i postignute rezultate, a potom ukratko sumirala prethodne četiri godine.
Ukupna vrednost projekta iznosila je skoro šest miliona dinara, a realizovan je niz najrazličitijih aktivnosti za decu i roditelje.
Poludnevni predškolski i skraćeni programi bili su posebno kreirani za ovu namenu. Između ostalog, sa decom uzrasta od tri do pet i po godina, radilo se na 19 radionica među kojima su „Deca koja imaju reč“, „Slika o meni – moje telo i moje osobine“, „Muzejske igre“, „Moja osećanja“, Gradimo stvaramo“, „Dan u prirodi“…
Istovremeno, odvijale su se edukativne radionice za roditelje za praćenje i podršku socio – emocionalnom i kognitivnom razvoju. Ukupno je realizovano 81 takvo druženje prema scenariju obrazovnog programa „Dajmo im krila“. Pričalo se o podršci deci u ranom uzrastu, razvoju jezičke kulture, značaju igre, podsticajima za napredovanje iz okoline.
Roditelji su takođe učestvovali i na radionicama za prevenciju zdravlja dece i porodice i stvaranje higijenskih navika u ranom uzrastu. Ta aktivnost je imala za cilj da osnaži romske roditelje dece uzrasta do tri godine na polju zdravstvene zaštite i stvaranju bezbednog okruženja za razvoj.
Razgovaralo se o zdravoj ishrani, ulozi oba roditelja za normalan razvoj, obaveznim vakcinama, tome kako prepoznati kašnjenje u razvoju, zdravstveno – higijenskim navikama.
Tokom serije radionica „U zdravom telu zdrav duh“ akcenat je bio na fizičkoj aktivnosti. Radionice „Dodatna podrška, zašto da ne“ bile su prilika da se uz savete stručnjaka i praktični rad roditelji obuče da stimulišu govorno – jezički razvoj kod dece.
Naravno, uz učenje je bilo i mnogo zabave. Rad Zajednica dece i odraslih u razvijanju realnog programa „Sto putića do vrtića“ koji je realizovan pod okriljem ovog projekta, predstavila je autorka Aleksandra Stojković. Kako je objasnila, tokom 51 radionice za decu i isto toliko za odrasle, život u vrtiću je sagledan iz malo drugačije perspektive.
Deca se najbolje razvijaju kada aktivno učestvuju u procesima učenja. Vrtić je bio mesto susretanja mnogih. Obišli smo ustanove, škole, vrtiće, sportske klubove, bili učesnici brojnih gradskih manifestacija. To su deca iz različitih socijalnih grupa.
Trebalo bi istaći da su sva deca bila podjednako uvažena. Kroz radionice su imali jednake mogućnosti za učenje i razvoj kompetencija koje su važne za odrastanje. Uz 55 dece od tri i po do pet godina, tokom projekta bili su uključeni roditelji, rođaci, staratelji.
Podsticali smo decu na stvaranje, razvijanje mašte, emocija, na razvijanje svoje i poštovanje tuđe individualnosti – kazala je Stojković.
Biljana Gvozdenović, autor radionica „Dodatna podrška, zašto da ne“, stručni saradnik i logoped u PU „Naša radost Smederevo“, rekla je da je bio veliki izazov napraviti nešto novo, a korisno za decu i roditelje.
Srđan Živković koji je radio radionice „U zdravom telu zdrav duh“ i ja smo vodili računa da se radionice realizuju u gradskim objektima, ali i seoskim sredinama. Sarađujući, prepoznali smo značaj tih vežbi. Deca se sve manje bave fizičkim aktivnostima, okrenuta su mobilnim telefonima i drugim pomagalima.
Za celokupan dečiji razvoj važne su fizičke aktivnosti, sve to je veoma povezano i utiče na njihove komunikativne sposobnosti. Primećujemo da sve više dece ima kašenje govorno – jezičkog razvoja u odnosu na kalendarski uzrast. To su problemi sa kojima se sve više susrećemo.
Organizovali smo vežbanja, aktivnosti koje su bile namenjene deci i roditeljima. Bio nam je cilj da se povežu, da dobiju smernice šta bi oni kod kuće sa decom mogli da rade, da ih podstaknu i animiraju – objasnila je Biljana Gvozdenović.
Iz ovog projekta, osim raznoraznih znanja, deca i roditelji su izašli i uz brojne lepe uspomene, a svakako će posebno pamtiti posetu Zoološkom vrtu i Dina parku na Kalemegdanu.