Prekomerno zagađen vazduh u Smederevu ima više uzroka, a ovoga puta biće reči pre svega o onome koje potiče iz sistema javnog grejanja.
To je ujedno bila i tema susreta priređenog u Aktivističkom centru Grad gde su predstavnici organizacije ProTok21. i inicijative Crveni bedževi razgovarali sa predstavnicima lokalne samouprave, JP Grejanje, Srbijagasa i Borda za energetiku za Zapadni Balkan.
Vladimir Kulagić direktor JP Grejanje podsetio je na tok kojim su se menjali energenti za daljinsko grejanje u našem gradu. Najpre je korišćen ugalj, ‘80-ih je nastupio talas prelaska na mazut, lož ulje ili naftu u slučaju škola i ustanova što je bila istovremeno i skupa i po kvalitet vazduha loša solucija.
Tendencije su uglavnom po Vojvodini ‘90-ih išle ka gasifkaciji, da bi od se 2000. i 2010. krenulo ka energetskoj efikasnosti i obnovljivim izvorima energije. Kod nas je to prilično skromno i danas nije posebno u primeni. Razlozi su u tome što su solarna i energija koja se dobija od vetra skupe i u nekim slučajevima neizvesne jer zavise od prirodnih okolnosti. Pri tom, u Srbiji su i dalje u funkciji termoelektrane koje rade na ugalj.
Kod nas je u Smederevu, kada sam počeo da radim, bilo 12 kotlarnica. Sve na mazut. Sad ih ima 14 u gradu, u međuvremenu je izgrađena kotlarnica Majdan koja je prešla na gas, prošle godine konačno je i kotlarnica Senjak prešla na gas, a kotlarnica u ulici Jovana Krajišnjika je mala i od početka koristi gas. Tako da mi danas imamo 11 kotlarnica na mazut.
Aplicirali smo u ovoj poslednjoj fazi od pre par godina, od kako je Vlada donela Uredbu da se sagleda mogućnost konverzije svih kotlarnica ispod 50 megavata na prirodni gas ili neki obnovljivi vid energije sečku ili pelet. Mi smo prikupili ponude, dobili dva projekta konverzije. Jedan je za kotlarnicu na Papazovcu od sedam megavata, drugi za kotlarnicu u Miloja Đaka od osam megavata instalisane snage.
To su ozbiljne investicije koje su pre godinu i po dana bile oko 65 – 70 miliona, sada je to već oko 100 miliona – kaže Kulagić. Kako dodaje, time bi se značajno smanjilo zagađenje ali ta su sredstva velika i za grad, a kamoli za jedno preduzeće pa se razmtara svaka mogućnost obezbeđivanja finansija sa republičkog nivoa.
Najveći problem, kada govorimo o grejanju i zagađenju, jesu kotlarnice na mazut i indiviudalne kotralnice kojih ima mnogo. U naselju Miloja Đaka dimnjak je naslonjen na zgradu, na primer. Možda bi građani mogli više da se uključe. Svuda gde je moguće priključiti se na gas, a važno je i da je objekat dobro izlovan.
Pitanje je kada će se skupštine stanara malo aktivrati, da se uključuju u kreditne aranžmane, naručuju novu stolariju, “oblače” zgrade to će im se isplatiti kroz plaćanje grejanja.
Mi smo ugradili merne uređaje, ali to ne radimo bez njihove volje, a toga nema. Kada bi videli koliko se zapravo troši, shvatili bi da je razlika ogromna. Veliki je problem i što se kod nas mnogi greju na struju, a ona je fini proizvod koji ne bi trebalo na to da se troši. Važno je da se pristpi priključenju šireg kruga korisnika na gasovodnu ili toplovodnu – poručuje direktor JP Grejanje.
Upravo o sada već višedecenijskom problem u vezi sa gasifikacijom Smedereva, govorio je u nastavku panela, predstavnik Srbijagasa, Novak Ćorović.
Mi smo u problemima, najveći je papirologija i potrebna dokumentacija. Sredstva su dobijena ali u Srbijagasu postoje ozbiljni problemi koje ne možemo da prevaziđemo jer nemamo resurse i radnu snagu. To su najveći problemi trenutno za ovu priču u Smederevu. Ovde je priključeno samo 169 domaćinstava.
Pre dva dana smo pustili novih 75 kilometara mreže, to su naselja Kovačićevo, Carina, Vučak, jako veliki deo grada koji ima svuda individualna ložišta i verujem da ćemo se tu zaista u narednim godinama osloboditi velikog broja domaćinstava koja se greju na individualna ložišta.
Sledeći korak nam je Papazovac i Radinac to je ono što je spremno sa upotrebnim dozvolama. Tek sad su ishodovane dozvole za ovo što je pušteno, mi moramo sukcesivno, to da radimo.
Uspeli smo sad da, od 2018. a posle Karađorđevog brda i Sportskog centra, da pustimo tu prvu mrežu, da pokrenemo stvari sa mrtve tačke, ja se nadam u 2025 i ovo ostalo da će biti. I za Jugovo očekujemo ubrzo upotrebne dozvole. Ali je činjenica da ih od 2013. uopšte nismo dobijali – rekao je Ćorović.
Na pitanje postoji li mogućnost da se olakša procedura za građane koji su zainteresovani, on poručuje da je najčešća prepreka to što objekat nije legalizovan. Za rešenje za izvođenje i prijavu radova izvođenja gasa od merača do kotla, taj objekat mora da bude upisan i ucrtan. Znači mora da postoji građevinska ili upotrebna dozvola ili rešenje o ozakonjenju.
Srbijagas radi priključenje od ulice do merača, ostali problemi su problemi investitora na koje mi ne možemo da utičemo. Najčešće je primer ovakav, hoće da se priključi neko kome treba grejanje 150 kvadrata, a on ima prijavljenih 100. Naravno da njegov projekat neće proći.
To su ozbiljni problem. Moj predlog rešenja je bio u tome da se takvim stvarima bavi neka firma koja može da reši probleme u vezi sa dokumentacijom. Ali, sama gasifikacija nije jeftina, za one sa slabijim primanjima to je skupo.
Priključak je 90 i nešto hiljada, na 36 rata ali neke firme ne daju kredite, a majstor će svakako uzeti svojih 2000 evra – dodaje Ćorović.
S tim u vezi, gradonačelnica Smereva koja je takođe učestvovala u ovom razgovoru, poručila je da će upravo kao podrška zainteresovanim građanima, u uslužnom centru Gradske uprave na raspoloaganju biti šalter za pomoć i obaveštavanje građana o svim procedurama jer je ovo, kao i uopšte pitanje zdravlja i kvaliteta vazduha veoma važno za lokalnu samoupravu.
Kako je dodala, na ovu temu, uvek je otvorena za razgovor sa svim građanima.
Deo sam ovog grada i nisam izuzeta od onoga što je činjenično stanje u Smederevu, zaista je važno da razgovaramo. Ima mnogo problema, njihovo rešavanje nije počelo od mene. Ja sam se najviše bavila rešavanjem problema vlasništva, jer za te kotlarnice, na koje se greje čitav grad, velika je bila muka da se dolaže vlasništvo. To pripada mnogim firmama u stečaju.
Sve što je bilo dostupno, od kako sam ja gradonačelnik, mi smo te poslove porenuli i nismo propuštali nijedan konkurs. Četiri škole smo već prebacili sa čvrstog goriva na gas, to su Ekonomska, Tehnička, Gimnazija, OŠ “Branislav Nušić”. Sada se radi projekat za “Dositejevu” i školu “Sveti Sava”.
Ministarstvo rudarstva i energetike finansira radove za vrtić “Hajdi” gde imamo i promenu kotlarnice koja je na mazut i bila je baš problematična.
Zaista smo mnogo para opredelili za podsticanje individualnih korisnika i važno je da svi pričaju o tim subvencijama za zamenu kotlova, da se ljudi odazivaju pozivima, voljni smo još više da odvajamo u te namene.
U ranijem periodu jeste bilo manje interesovanje, sada je nešto više zainteresovanih, ali nije se dogodilo da su nam nedostajala sredstva. Da jesu, dodali bismo ih sigurno – poručila je Jasmina Vojinović.
Iz odeljenja za zaštitu životne sredine u Gradskoj upravi diskusiji je prisustvovala Tanja Krčum podsetivši na to da Smederevo ima Plan kvaliteta vazduha koji je usvojen 2020. Akcioni plan predviđa mere zaključno sa ovom godinom.
U početku je išlo sporo, ali se intenziviralo od 2022. godine. Učestvujemo u raznim programima, pratimo javne pozive. Akcionim planom su te aktivnosti predviđene, a projekat sa Ministarstvom rudarstva će trajati do 2027. i neka se javljaju građani.
Naredne godine će verovatno biti izrađen nov Plan i sadržaće neke od onih mera koje se primenjuju, a biće i novih. Najefikasnije su mere koje imaju dugoročne efekte – kazala je Krčum.
Jedna od mera koje nikada nisu zaživele jeste i formiranje Radne grupe koja ima zadatak da prati sprovođenje Akcionog plana.
To je važno ukoliko se zalažemo za sistemsko rešenje, da se obezbedi kontinuitet i da se zna ko, tačno, šta i koliko svake godine treba da uradi i na koji će to konkretno način da poboljša sliku kvaliteta vazduha u Smederevu. Upravo na takvom pristupu insistiraju Crveni bedževi.
Na žalost, ni pred sam kraj roka na koji je Plan usvojen, ta Radna grupa nikada nije profunkcionisala i samim tim nije moguće ni celokupno pratiti realizaciju, date rokove i slično.
Da se Srbija obavezala na to da će u narednim decenijama udeo obnovljivih izvora energije koju koristimo biti najmanje 40%, podsetio je profesor Ivan Sovtić. Takođe, upravo na teritoriji našeg grada od prošle godine se nalazi najveća solarna elektrana u zemlji.
Smederevo je napravilo određene korake u pravcu solarne energije. Jedan projekat jeste solarna fotonaponska elektrana u Saraorcima. To je jedan ozbiljan projekat za Smederevo. Plan je da se sistem te elektrane proširi za dva do tri megavata.
Skupština Grada usvojila je Plan detaljne regulacije za izgradnju, eventualno, solarne elektrane u Kolarima instalisane snage 9,9 megavata. Takođe, NIS za svoje potrebe za solarnu elektranu od dva do tri megavata i možda, srednjoročno u Industrijskoj zoni treba da se izgradi elektrana od 9 megavata – rekao je Sovtić, član Borda za energetiku za Zapadni Balkan i odbornik u Skupštini Grada Smedereva.
Zaključak bi bio da su svi akteri svesni potrebe da se sadašnje prilike promene ali definitnivno nedostaje odlučnost da se u skladu sa hitnošću rešavanja ovog problema i postupa. Konverzija jedne kotlarnice, ovom dinamikom (po nekoliko godina prođe za jednu) mora da bude drugačija. U suprotnom će konverzija ostalih 11 iz daljinskog sistema trajati još decenijama.
Jer, ako je to prioritet, onda 100 miliona po kotlarnici, na godišnji budžet od 5,5 milijardi, pogotovo ako znamo izdvajanja za neke druge oblasti, ne bi trebalo da bude nešto nedostižno i nemoguće. Nije rešenje da čekamo na državu baš za sve, nešto ozbiljnije u smislu ulaganja moramo i sami da preduzmemo.
Što se tempa gasifikacije tiče, iz svega rečenog zaključak bi bio sličan – decenije će proći dok gas ne stigne do svakog domaćinstva ukoliko se stvar ne ubrza maksimalno.
U međuvremenu, završila se još jedna godina u kojoj će vazduh u Smederevu biti ocenjen kao prekomerno zagađen, odnosno vazduh najlošije kategorije.
Ovu inicijativu koju organizacije Pro.Tok21 podržava Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID), u okviru projekta „Zajedno za životnu sredinu“, koji sprovodi Beogradska otvorenaškola (BOŠ) u saradnji sa Međunarodnom unijom za zaštitu prirode (IUCN), Mladim istraživačima Srbije (MIS), međunarodnom organizacijom The Nature Conservancy (TNC), udruženjem ENECA i Američkom privrednom komorom u Srbiji (AmCham).