Home InfoNaše priče Petrovdan – Ribarska slava

Petrovdan – Ribarska slava

redakcija

Pravoslavne crkve i vernici slave praznik apostola Petra i Pavla, koji se u hrišćanstvu smatraju prvim propovednicima i učiteljima novozavetne vere. Ovaj praznik pomen je na stradanje Svetih apostola Petra i Pavla, koje se dogodilo u Rimu 67. godine nove ere, a prema nekim izvorima 69. godine nove ere. Praznik apostola Petra i Pavla, koji se u hrišćanstvu smatraju prvim propovednicima i učiteljima novozavetne vere, danas slave Pravoslavne crkve i vernici. Prema predanju, sveti apostoli Petar i Pavle zaslužni su za krštenje prvih vernika i njihovo prevođenje u hrišćanstvo.
Ovaj praznik je u Srbiji poznat kao Petrovdan i obeležava se kao slava mnogobrojnih pravoslavnih porodica 12. jula, dok se Pavlovdan slavi 13. jula.

Predanje kaže da je sveti apostol Petar, nepismeni i prostodušni ribar Simon iz Vitaide, prvi od učenika koji je izrazio nepokolebljivu veru u Hrista i njegovu misiju. Inače, ime Petar, što na grčkom znači „kamen“ ili na hebrejskom Kifa, dao mu je Hristos zbog njegove tvrde vere. „Ti si, Petre, stena na kojoj ću sagraditi crkvu svoju i vatra paklena neće joj ništa moći“, kaže Jevanđelje po Mateju. Tu je još zapisano i „Ti si Hristos, Sin Boga Živoga“, izraz su njegove tvrde vere u hrišćansko spasenje pa se do danas ponavljaju u hrišćanskim molitvama.
Nakon Hristovog vaznesenja i silaska Svetog Duha na apostole, propovedao je veru po Palestini, Siriji, Antiohiji, Maloj Aziji i Rimu, gde je dva puta boravio. Kao episkop proveo je sedam godina u Antiohiji i tada je za sledbenike Hristovog učenja nastao pojam Hrišćani.
U „Prologu“ episkopa Nikolaja Velimirovića apostol Petar je predstavljen kao „neustrašivi i silni propovednik Jevanđelja“, čije se ime pominje posle silaska Svetog Duha na svete apostole i posle besede koju je održao u Jerusalimu, kada je „pridobio i preobratio u hrišćanstvo 3.000 duša“. Za vreme vladavine imperatora Nerona u progonu hrišćana, Petar je uhvaćen je i bačen u tamnicu.
U crkvi Svetih apostola Petra i Pavla u Rimu čuvaju se verige Svetog Petra kao znamenje snage svetitelja u koje ga je okovao car Irod, progonitelj hrišćana. Predanje kaže da su verige same spale sa ruku i nogu svetitelja na pojavu anđela Božjeg.
Sveti apostol Petar smatra se piscem dve poslanice u crkvi poznate kao – Saborne Petrove poslanice koje su pridružene Novom zavetu.
Petrovdanskim slavljem završava se petrovski post i počinje pričest vernika koji su poštovali pravila predviđena kanonom crkve.

Znamenje Svetog Petra
U predanju se takođe kaže da mu je Bog poverio vino, pšenicu i ključeve Carstva nebeskog, pa se s tim znamenjem i slika na pravoslavnim ikonama. U crkvi svetog Petra i Pavla u Rimu čuvaju se verige svetog Petra kao znamenje snage svetitelja u koje ga je okovao car Irod, progonitelj hrišćana. Predanje kaže da su verige same spale sa ruku i nogu svetitelja na pojavu anđela Božjeg.
Sveti apostol Pavle rodom je iz Tarsa i bio je najpre farisej Savle i veliki progonitelj hrišćana. Predanje kaže da je oko deset godina bio mlađi od Hrista sa kojim se nikada nije sreo, ali da je u njega poverovao i postao jedan od navećih propovednika i teologa prve hrišćanske crkve.
„Gospod mu se javio… i čudesno ga preobratio u veru Hrišćansku“, zapisao je u „Prologu“ Nikolaj Velimirović. Ovaj zapis vladike Nikolaja odnosi se na događaj na putu za Damask i viziju svetog apostola Pavla kome se Isus obraća rečima „O Savle, zašto ti mene goniš?“.
„Kršten i uveden u službu apostolsku sa plemenitom vernošću“ i, kako kaže predanje, propovedao je Jevanđelje od Arabije do Španije.
Oba svetitelja pogubio je u Rimu car Neron, veliki progonitelj hrišćana.

Ribarski prsten
Pravoslavna crkva i njeni vernici proslavljaju Petrovdan, praznik posvećen Svetom apostolu Petru, koji se uvek slavi 12. jula, kada se i završava Petrovski post. Prema evanđeljima, Petra je Isus zapazio dok je lovio ribu i rekao mu: „Pođi za mnom…učini ću te ribarem ljudi.“ Zvao se Simeon, dok ga Isus nije prozvao Petar, što na grčkom znači Stena, kako bi označio njegovu vodeću ulogu u Crkvi. To se dogodilo nakon što je Isus upitao apostole: „A vi, šta vi kažete, ko sam ja?“, a Petar mu je rekao: „Ti si Hrist – Pomazanik, Sin Boga Živoga“. Sveti apostol Petar, postao je jedan od dvanaest apostola, kao i njegov brat sveti Andrija. Petar je bio i jedan od prvih svedoka praznoga Isusovog groba nakon uskrsnuća, te jedan od onih kojima se uskrsli Hrist najpre ukazao.

 

Ribarski prsten

Ribarski prsten na Papinom prstu – zlatni

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Sveti Petar je bio ribar, tvrdokorni apostol, prvak apostolskog zbora, temelj Hrišćanske crkve, rimski biskup i prvi papa u crkvi, raspeti mučenik i svetac. Zbog toga se njegov lik i nalazi na Ribarskom prstenu, koji po rimokatoličkoj tradiciji za svog života, nosi svaki papa. Inače, papa je čelnik Rimokatoličke crkve.
Prema tradiciji i istorijskimi izvorima, prvo zdanje podignuto je u Vatikanu, na mestu mučenja i grobu Svetog Petra, jednog od dvanaest apostola i prema katoličkoj tradiciji prvog rimskog biskupa, a time i prvog u nizu papa.
Kad neki papa umre Kamerlengo mu skida Ribarski prsten, koji se uglavnom nalazi na desnoj ruci. Prsten može biti skinut i iz medicinskih razloga. Sada se lomi nadvoje u prisustvu kardinala. Pečat pokojnog pape se uništava, čime se sprečava moguća zloupotreba, a papske odaje se zapečaćuju. Ribarski prsten ili prsten svetog Petra, apostola ribara, inače dolazi u zlatnoj, srebrnoj ili zlatno-srebrnoj verziji.

Verovanja vezana za Svetog Petra
Postoji verovanje da je njegova isceliteljska snaga bila toliko jaka da su od teških bolesti bili izlečeni i oni preko kojih samo pređe njegova senka. Postoji verovanje, koje je naračito rasprostaranjeno kod nas, a povezuje jabuku i Petrovdan. To je stara, autohtona sorta ranih jabuka koje dozrevaju oko ovog praznika i u narodu se naziva „petrovka“, od koje se pravi petrovdanski kolač sa jabukama.
Takođe, postoji i verovanje da Sveti Petar drži ključeve od raja i da je postavio kovača na Mesec da ga okuje i sačuva za ljude. Nebeska slama (Mlečni put) i nebeski krst (sazvežđe Labuda) pripadaju njemu.

 

Petrovac biljka (ranjenik) –lekovita dejstva
Trava ranjenik (lat. Agrimoniae herba ) je u našem narodu poznata još i pod nazivima čičak, trava Svetog Pavla, kostolom, trava od poseke. Pod kojim god nazivom da je poznajete, ova biljka ima brojna lekovita svojstva. Lekovita biljka Petrovac je zeljasta višegodišnja vlaknasta biljka, koja može dostići visinu do 1 metra. Njeni cvetovi su žuto-zlatne boje, a cveta od juna do septembra. Trava ranjenik je samonikla biljka i raste po našim livadama, u ravničarskim i planinskim predelima. Od davnina se koristila za brže zarastanje rana, pa otuda i njen naziv ranjenik. Kroz vreme se njena upotreba proširila i danas je korisna za mnoge bolesti, ne samo za zarastanje rana.
Lekovita biljka Petrovac raste na neutralnom, slabo baznom zemljištu, na umereno toplim i sunčanim staništima. Možete ga naći svuda na obroncima ‒ pored puteva, po kamenitim predelima, sušnim livadama, kao i na području Subotičko – horgoške peščare.

Biljka Petrovac

Petrovac biljka kao lek
Kao što smo već napomenuli, ova čudesna biljka sa naših prostora ima mnoga lekovita svojstva i kao takva se koristi kako prirodni lek za mnoge zdravstvene tegobe: od lečenja od dijareje, pa preko 27 drugih oboljenja, da bi se njome ostvarilo snižavanje temperature kod obolelih.
Biljka Petrovac je lekovita i pomaže pri lečenju svih nabrojanih zdravstvenih tegoba upravo zahvaljujući supstancama koje sadrži, a to su: tanin, etarsko ulje, silicijum dioksid, askorbinska kiselina, nikotinska kiselina, vitamin K, kvercitin. Pored ovih supstanci, trava ranjenik sadrži i mnoge druge koje su takođe lekovite, ali ovih ima u najvećem procentu.

Trava ranjenik:
– Pomaže pri lučenju žuči,
– Idealan je prirodni lek za želudac,
– Idealno je prirodno sredstvo za prečišćavanje krvi,
– Razlaže kamen,
– Ima antiupalno dejstvo.

Upotreba biljke Petrovac
Ova lekovita biljka se koristi cela (bez korena), a najbolje je skupljati je tokom njenog cvetanja u periodu od juna do septembra. Najbolje je da se bere dok je još mlada i dok ne pređe visinu od 25 cm. Travari i oni koji su sakupljači lekovitog bilja smatraju da je biljku Petrovac najbolje brati oko 12. jula, kada je praznik svetih apostola Petra i Pavla, pa otuda i naziv trava Svetog Pavla.

Zašto se kaže: Košta ga k’o Svetog Petra kajgana?!
Ovaj izraz se obično upotrebljava kada neko preplati neku stvar ili uslugu, kada je neko prevaren u trgovini, ili kada treba da plati neku veliku štetu, koju je sam izazvao, ili neko od njegovih bližnjih. Izraz je nastao iz narodne priče i ima nekoliko tumačenja, od kojih preovlađuju sledeća dva:
Prvo tumačenje, po pesmi Jovana Jovanovića Zmaja, kaže da su Isus i Sveti Petar išli svetom da kušaju ljude, a uz to „Hristos kuša Petra svoga“. Jedne večeri zanoćili su kod siromašne udovice koja je imala mnogo nejake dece. Ona ih lepo dočeka i ponudi im kajganu za večeru. Isus se zahvali i ne htede kušati kajgane, već ode na slamu da spava, upozorivši Svetog Petra da ne jede kajganu koju je udovica spremila deci. Ali, gladni Petar ne posluša Isusa već se dohvati kajgane i htede je pojesti, ali se ona u istom času okameni tako da je nije mogao jesti. Ujutro Isus oblapornom Petru izreče tešku pokoru tako da je Petar morao da prosi po selu da bi prehranio udovičinu dečicu i to sve dok se Isus ne vrati i ne zatekne decu živu i zdravu. Nakon povratka, Isus upita Petra „Je l’ sve dobro pa da te opraštam?“, a Petar, izmožden reče: „Sve je dobro, milom tebi hvala! Al’ kajgana skupo me je stala.“
Drugo tumačenje nalazi se u knjizi Milana Šipke „Zašto se kaže“, gde se navodi da je Sveti Petar dobio debele batine od nekog domaćina kod kojeg je zanoćio zajedno sa Hristom, zato što je, ne pitajući ga, spremio i pojeo kajganu. Naime, Isus i Sveti Petar prenoćili su kod nekog seljaka, koji ih nije ponudio večerom pa su legli gladni. Zato se u neko doba Sveti Petar probudio, ukrao nekoliko jaja i napravio kajganu. Kad se najeo, legao je spavati kraj Isusa. No, seljak je primetio krađu i lopova pa ga je nekoliko puta opalio kocem po leđima, za kaznu. Zato je Sveti Petar probudio Isusa i predložio mu da zamene mesta, bojeći se što će mu seljak još učiniti. Isus je pristao. No, tada se seljak setio da je izdevetao samo jednoga, a da su jaja verovatno podelili, pa je opet ustao i raspalio po onom drugom, tj. opet po Svetom Petru.

Proslava Petrovdana – Ribarske slave
Srpska pravoslavna crkva i vernici 12. jula praznuju Petrovdan – Dan svetih apostola Petra i Pavla. Petrovdan je slava ribara, pekara i pamuklija. Praznuje se u spomen na apostola Petra. Ovim praznikom okončava se Petrovdanski post koji uvek počinje nedelju dana posle Duhova i, zavisno od toga kada je Uskrs, traje od osam dana do šest nedelja.

Ribaraska slava pre Drugog svetskog rata
I smederevski ribari su, poput svih drugih zanatlija, svečano proslavljali slavu svog esnafa. Majstori i kalfe oblačili su svoja svečana odela u kojima će se prikazati pred gostima, jer je njihova slava okupljala veliki broj gostiju. Osim ribara i članova njihovih porodica, slavlju su prisustvovali ugledni opštinski zvaničnici, gradonačelnik, oficiri, sudije, advokati, i mnogobrojni prijatelji. Slavu su dan ranije najavljivala crkvena zvona, a građani su na nju „podsećani“ i prangijama sa Majdana i Reduta.

 

Slava u vreme između dva Svetska rata

Na dan slave služena je liturgija, a posle bogoslušenja litija je tri puta obilazila oko crkve. „Nebo“ pod njim je bio sveštenik u najvišem rangu, obično su nosili mlađi ribari, a pored njih su, sa obe strane, išla po trojica ribara. Iza njih je išao domaćin slave sa gostima raspoređenim po rangu i ugledu u varoši.
Posebno mesto u svečanoj povorci i slavlju pripadalo je velikom esnafskom barjaku sa slikom patrona, svetih apostola Petra i Pavla, sa jedne strane, i svetog Nikole sa druge strane, jer su ribari i njihov esnaf od davnina slavili Petrovdan, ali su se u nevolji molili i svetom Nikoli.
Posle crkvenog obreda gosti su odlazili kod domaćina. Za svečano postavljenim stolom na kome su, po tradiciji, uglavnom služena jela od ribe, ali i „mrsna“ jela jer je post završen, slavlje je počinjalo zdravicama i kraćim govorima. Uz domaćina su za stolom bili najugledniji gosti i stariji ribari, a pokatkad i neka žena iz ribarskih porodica.

Jedan od važnijih gostiju na slavi bio je i sveštenik

Posle zdravica, ručka, pa i po koje pesme, ovi su gosti odlazili a smenjivali ih ostali ribari, građani i svi koji su učestvovali u organizovanju i pomagali u posluživanju. Zateklo bi se tu i nezvanih gostiju, ali niko nije odbijen od trpeze jer su ribari tradicionalno za svoju slavu kuvali veliku količinu čorbe tako da je svako mogao da se posluži. Posle izvesnog vremena i oni su se razilazili, a najrapsoloženiji su nastavljali da slave u obližnjim kafanama. Od tog vremena usvojen je i običaj da ribari na dan slave ne idu u ribolov, niti prodaju već ulovljenu ribu nego je poklanjaju svakom onom ko je želi.
U vreme okupacije ovaj je običaj utihnuo, slavilo se i dalje ali daleko skromnije, uz osvećenje žita i sečenje slavskog kolača u crkvi, a tako se nastavilo i posle oslobođenja, samo što se iz crve obred sečenja kolača preselio u prostorije Ribarske zadruge.

Ribaraska slava posle Drugog svetskog rata
Vremenom, u izmenjenim uslovima društveno-političkog uređenja nove države, Petrovdan nije slavljen pompezno kao ranije, već gotovo tajno pošto se na taj običaj nije blagonaklono gledalo. Slavilo se, ali niti su ribari to oglašavali crkvenim zvonima i prangijama, niti je vlast to nazivala slavom. I gosti su se proredili. Mnogi ljudi iz uparave grada i društveno-političkih organizacija „nisu mogli“ da dolaze na slavu, iako su bili pozivani.
I dalje je svake godine jedan od alasa bio domaćin slave. On ili neko od njegovih pomoćnika ili ukućana, nosio je slavski kolač sa svećom i žitom u crkvu na rezanje, a onda ga vraćao u Ribarsku zadrugu ili na mesto gde je bilo organizovano praznovanje. I opet su se čule zdravice, i opet se lepo pojelo i popilo, i opet je i po koja pesma zapevana, a ponekad je čak i neki „drug“ umeo da svrati na čestitanje.

Danas je praznovanje svetog Petra ponovo javno. Ima i čorbe, i gostiju, i zdravica, ima i pesme, samo Ribarske zadruge, od 1965. godine i alasa, tj. ribara, više nema, ali ima Udruženja sportskih ribolovaca – Smederevac koji su Ribarsku slavu-Petrovdan, od 2003. godine, uzeli za svoju Krsnu slavu.

Slavski jelovnik
Šta je bilo uobičajeno na petrovdanskom jelovniku? Kao i za svaku drugu slavu spremano je predjelo, potom čorba, pa glavno jelo, i na kraju kolači i obavezna kafa. Uz sve pila se rakija kao aperitiv, ili neki liker za dame i odrasliju decu. Potom se prelazilo na vino, najčešće špricer od smederevke obavezno razbijan soda-vodom, a danas kiselom vodom, ili pivo. Manja i ženska deca pila su nekada čuveni malinovac – sok od maline sa soda-vodom, a danas razne sokove i bezalkoholna pića.
Za hladno predjelo služena je riba u marinatu. To su, u suštini, isprženi komadi ribe preliveni marinatom i pogodno ohlađeni. Marinat je pravljen od mešavine sirćeta, vode i sitno iseckanog belog luka, peršuna, bosiljka ili drugih začina, već po ukusu.
Riblja čorba je kuvana od najmanje tri vrste ribe različitog kvaliteta. Spravljanje riblje čorbe je i dan-danas specijalnost pojedinih ljudi i ribara. Svako od njih ima svoj recept koji zavisi od vrste i količine vode, od količine i vrste ribe, od vrste i količine povrća, od začina, od redosleda i vremena stavljanja toga u kotlić, od jačine vatre, ili – od svega toga! Naravno, svako ima i neku svoju tajnu koja riblju čorbu čini posebnom.

Dragoslav Tasić Draga Calion

Šezdesetih godina prošlog veka jednu od najboljih i najukusnijih ribljih čorbi kuvao je stari smederevski ribar Dragoslav Tasić Draga Calion. Neretko je baš on bio i glavni kuvar za slavsku čorbu, ali je ovaj svoj specijalitet često kuvao i mimo praznovanja. Dešavalo se to običnio kod ribarskog meta Kaučina. Čorbu je kuvao u velikom loncu od 20 litara sa vodom zahvaćenom iz Dunava. Tada su je ribari često i pili, jer je voda u Dunavu bila neuporedivo čistija od ove danas!
Nakon riblje čorbe gostima je serviran riblji paprikaš, a posle toga, naravno i pržena riba boljeg kvaliteta. Za spravljanje ribljeg paprikaša takođe su postojali određeni majstori i ribari sa nekim svojim receptima. I čorba i paprikaš kuvani su u kotliću.

Riblji paprikaš

Riblja čorba

 

Pržena riba je bila uvek glavno jelo, a spremali su je ljudi koji su dobro znali u čemu, na čemu, na kakvoj vatri i koliko dugo da je prže. Prethohodno su tu ribu znali valjano da pripreme – usole, začine i uvaljaju u brašna.
Starim ribarima je najbolja i najlepša riba za jelo bila – mrena, bilo pržena, bilo pečena na procepu. Mrena je, u suština, bila omiljena riba među starim ribarima jer ona ima najlepši, vretenasti, izduženi oblik i divnu belo-rozikastu boju. Zato se u narodu za lepe i zgodne devojke često govorilo da su zgodne kao mrena!

Pržena riba

Pržena riba

Glavno piće uz ribu bila je smederevka, belo vino, čisto ili kao špricer sa soda-vodom. Naravno, našlo bi se tu i drugih industrijskih i domaćih vina, ali je smederevka bila najomiljenija.
Svi ribari su bili „dužni“ da učestvuju u davanju materijanog i novčanog priloga za slavu, da je pripremaju, mlađi naravno, da služe, a svi da dovode goste. Među njima su uvek bili aktuelni političari, potom ljudi zaslužni za rad Ribarske zadruge, ali i prijatelji i zaljubljenici u Dunav.
Ne retko, na Slavi su svirali i pevali tada poznati smederevski muzikanti Žota, Gega, Toza, Vrlja, i drugi. Naravno, oni su na svom repertoaru imali mnoge popularne narodne i starogradske pesme i romanse, ali su starim smedervskim ribarima obavezno pevali pesmu „Ribara starog kći“ jer se znalo da tada pada najveći bakšiš.

Čuveni smederevski violinista Miodrag Radulović zvani Vrlja često je pevao davno zaboravljenu pesmu „Riba štuka pitala šarana“. Iako je bio jedan o retkih ovdašnjih muzikanata kome teško da ste mogli da naručite pesmu koju vam ne može otpevati, čak ni on nije čuo za pesmu „Mrena riba“ koju Milan Jovanović-Stojimirović u svojoj priči „Smederevske litije“ spominje kao veoma omiljenu među Smederevcima dvadesetih godina prošlog veka.

Petrovdan – Slava Udruženja sportskih ribolovaca – Smederevac
Na sednici Upravnog odbora 22. aprila 2003. godine, na predlog dr Vladimira Todorovića, doneta je odluka da Udruženje sportskih ribolovaca – Smederevac za svog zaštitnika uzme Svetog Petra i Pavla, i da kao svoju krsnu (i cehovsku-ribarsku) slavu preuzmu Petrovdan, koja se svake godine obeležava 12. jula.
U tu svrhu Uprava Udruženja pozvala je sveštenike iz Crkve sveti Đorđe, koji su kod njih došli i osveštali prostorije i doneli ikonu svetog Petra. Pošto su se sveštenici odrekli svog honorara za osvešatanje prostorija Udruženja, Uprava je donela odluku da ta sredstva preusmeri i uplati ih u Fond za izgranju Crkve sveti Luka na Carini.

Prvo proslavljenje Petrovdana u Akvarijusu 2003. god.

Dogovoreno je i usvojeno da svake godine neko iz Uprave Udruženja bude domaćin slave, pa su od tada domaćini Petrovdana bili: Dr Vladimir Todorović dva puta, Dragoslav Nakić, Mirko Joksimović, Zoran Lazić, Milanče Virijević, Vladan Joksimović, Božidar Živković, Dragan Ilić, Stojan Đuričić, Nenad Dabidžijević…

Nikola Tasić Cale

 

Sećanje na stare Smederevce – ribar Dragoslav Tasić Draga Calion

Dunavski ribarski čamci u Smederevu

1 komentara
0

Slične vesti

1 komentara

NIKOLA TASIĆ CALE 14.07.2022 - 10:28

Bravo za SDCAFE.RS.! Divno sećanje da starog dobrog smederevca, dr Vladimira Todorovića, poznatijeg kao Vlada Marina. Mnogima je poznata činjenica da je on bio jedan od najboljih otopeda-hirurga u Smederevu i mnogo, mnogo šire. Ostale su zapamćene i zapisane njegove uspešne operacije, kojima su sačuvane mnoge noge, ramena, ruke, prsti,… Svojim angažovanjem, dr Vlada je dao i veliki doprinos razvoju sportskog ribolovačkog sporta, ali i u akcijama zaštite životne sredine. Privilegovan sam činjenicom da je Vlada bio moj veliki drug i prijatelj!

Reply

Ostavi komentar

error: Sadržaj je zaštićen !!