U smederevskom Muzeju predstavljen je novi, osmi broj „Smederevskog zbornika“. Taj, periodični stručni časopis kao izdanje ove ustanove kulture, pokrenut je 2006. godine. U njemu se objavljuju radovi o kulturnim dobrima koja se čuvaju muzejskim zbirkama, kulturno – istorijskoj baštini Smedereva i Podunavlja, kao i članci o izlagačkoj delatnosti ili radovi nastali na teme od opšteg kulturno – istorijskog značaja.
Na promociji su govorili spoljni članovi Redakcionog odbora časopisa: prof. dr Nenad Makuljević, dr Vesna Marjanović, dr Radomir Popović i dr Aleksandar Urošević, kao i Tatjana Gačpar, autor jednog od članaka, dok je okupljene na početku pozdravio i vršilac dužnosti direktora Muzeja u Smederevu Goran Jovšić.
I ovoga puta čitaoce Zbornika očekuje jedna zanimljiva šetnja kroz epohe i priče o raznim ličnostima. Ali, ne samo to. Redakciju čine stručnjaci iz raznih naučnih oblasti. Na primer, tu je rad „Fenologija vodozemaca na području Smedereva“ Aleksandra M. Uroševića i „Primena geometrijske morfometrije na ostacima džinovskog jelena sa terena Srbije“, Gordane S. Paunović.
U nastavku nešto što će sigurno zanimati mnoge – „Zanati za izradu odeće u Smederevu i smederevskim selima tokom 19. i prve polovine 20. veka“, o čemu je pisala Gordana Miletić. Za poštovaoce ustaničkog perioda i lokalne istorije, Živojin R. Andrejić napisao je rad „Vulićevići, Karađorđeve vojvode i knezovi doba Miloša Obrenovića“, dok nam Anita V. Marković dočarava kako su izgledale proslave rođendana vladara u Smederevu „Da živi kralj Aleksandar, Proslave rođendana kneza Aleksandra Karađorđevića u Smederevu 1850. i 1851. godine“.
Radolj Ljušić autor je članka „Bogatstvo kneza Mihaila Obrenovića“, Snežana Savić piše o Crkvi Vaznesenja Gospodnjeg u Goloboku, a Aleksandar D. Stojanović o Lančetu Smederevcu: „Dug put do pravde: sudska rehabilitacija Milana Jovanovića Stojimirovića“.
U rubrici „Iz muzejskih zbirki“ Snežana A. Cvetković i Vanja S. Jovanović napisale su rad „Ruska umetnost u smederevskom muzeju: konzervacija i reastauracija slika i ikona“, dok se Miroslav P. Lazić detaljnije bavio posebno zanimljivom temom: „Plakat u Smederevu između sva svetska rata 1918 – 1941.“
Saša Brajović potom predstavlja knjigu Snežane Cvetković „Umetnost i dvorska kultura u Srbiji 1871 – 1903“, a u nastavku upravo ona piše o radu Ane Kostić na temu „Crkvena umetnost u kneževini Srbiji 1830 – 1882“.
Stevan S. Martinović svojim člankom daje osvrt na izložbu „Put na istok Kralja Milana Obrenovića: hadžiluk i kultura Orijenta na srpskom dvoru“.
Tatjana Gačpar sumirala je izveštaje o radu Muzeja za 2021, 2022. i 2023. godinu, a poslednji članak je In memoriam – posvećen Milosavu Čoloviću, višedecenijskom direktoru smederevskog Muzeja o kome je pisao Miroslav Lazić.
Inače, „Smederevski zbornik“ je štampan u tiražu od 150 primeraka, ali su celokupna izdanja dostupna javnosti u elektronskom formatu pa eto prilike da ko želi da sazna mnoštvo zanimljivih detalja o istoriji i kulturi, i na ovaj način „prelista“ dosadašnje Zbornike.
