„Nušićevi dani“ po tradiciji počinju uvek na platou ispred Centra za kulturu, tamo gde se nalazi bista sa likom čuvenog komediografa i kraj koje se prvog festivalskog dana polažu venci.
Tako je bilo i na startu 41. festivala. Vence su položile delegacije Grada Smedereva, Centra za kulturu, OŠ „Branislav Nušić“, Kola srpskih sestara kao i članice smederevskog Kola srpskih sestara.
Potom je predstavljena izložba „Pozorište je prečica ljudske duše“, nakon čega je publika ispunila Veliku scenu Centra za kulturu.
Tu je dočekana uz zvuke violine i muzičko scenski performans „Simfonija Nušić“ uz poruku da je Nušić rođen pre 160 godina još uvek i te kako živ, na sceni, jer su njegova dela večna.
U kraćem obraćanju, glumac Ljubomir Bandović je proglasio festival otvorenim:
Meni je pripala ta čast da otvorim festival ove godine besedom. Nisam se spremio. Ja sam uvek sa one strane zavese i uvek čekamo da besede prođu. I ovaj festival nije oko besede već pozorišta, glumca i smeha, pre svega. Uživajte, 41. „Nušićevi dani“ su otvoreni – kazao je Bandović.
Ovom prilikom, gradonačelnica je istakla da festival predstavlja ne samo kulturni događaj od izuzetnog značaja, već i simbol naše bogate kulturne baštine i tradicije.
Nušić se celog života osećao kao Smederevac. U Smederevu je pokrenuo svoj prvi satirični list „Fenjer“, kao mladić je organizovao svečanost obnavljanja groba Dimitrija Davidovića. Nušićev društveni i patriotski angažman koji je započeo u Smederevu odrediće njegov životni put.
Smederevo s ponosom neguje umetnost i kulturu kao neodvojivi deo svog identiteta. „Nušićevi dani“ su jedan od najsjajnijih dragulja u kruni naše kulturne ponude.
Ovaj festival ne samo da donosi vrhunska pozorišna ostvarenja na našu scenu već oslikava duh zajedništva i otvorenosti prema umetnosti – kazala je Jasmina Vojinović.
Prvu predstavu u takmičarskoj selekciji odigrali su potom glumci Beogradskog dramskog pozorišta, a reč je o komadu „Švejk“. Na tekst nedovršenog romana Jaroslava Hašeka „Doživljaju dobrog vojnika Švejka u svetskom ratu“ iz 1923. režiju je uradio Veljko Mićunović.
Priča donosi gorak humor jer, ma koliko se kroz predstavu, u više navrata čula ironična pesma o tome da je najveća slava i čast umreti u ratu, „Švejk“ je zapravo antiratna drama koja govori o besmislu svakog ratovanja i poziciji običnog, „malog“ čoveka koji u svemu tome pokušava da opstane.
1 comment
Zar Smederevo nema zamenu za dir.CK koji je odavno u penziji. Strasno.