Smederevski Pokret Tvrđava održao je konferenciju za novinare na kojoj je detaljnije predstavljena platforma „Zeleni monitor“, odnosno, trogodišnja dinamika sprovođenja Plana kvaliteta vazduha za grad Smederevo. Od preko 40 mera predviđenih akcionim planom, najmanje je onih koje se mogu svrstati u kategoriju ostvarenih. To se u prvom redu odnosi na poboljšanje po pitanju inspekcijskih nadzora kojih je, znatno više u 2021.i 2022. nego što je to bio slučaj ranije. Međutim, problem je što u Lokalnom registru zagađivača praktično i nema kompanija za koje se zna da su najveći zagađivači vazduha, pa samim tim ni kontrola.
Uz sve nedostatke koje Plan ima, s obzirom na to da je rađen 2017. godine (na osnovu podataka iz 2014, 2015, 2016.), a usvojen 2020. kada slika aerozagađenja u realnosti izgleda znatno drugačije (do 2020. merna stanica u Radincu nije radila, a rekorde proizvodnje železara je počela da ostvaruje u godinama nakon izrade Plana), ispostavilo se da čak ni tamo gde nisu potrebna nikakva sredstva, nije bilo pomaka. Primera radi, godinama izostaje obeležavanje čitovog niza različitih međunarodnih i nacionalnih dana iz ekološkog kalendara koji su važni upravo zbog podizanja svesti kod građana kao i kontinuiranog obaveštavanja od strane lokalne samouprave koja je dužna da javnost upozna sa svim što donosi rizike po zdravlje.
Sporne su i „mere u toku“ jer zapravo predstavljaju niz sasvim uobičajenih aktivnosti koje svakodnevno, svako komunalno preduzeće u bilo kom mestu u Srbiji obavlja kao osnovnu delatnost. Redovno pranje ulica, sadnja i odražavanje zelenila nikako ne mogu biti „posebne mere“ već sasvim normalna i uobičajena praksa.
Analizirajući Plan kvaliteta vazduha za grad Smederevo, a za potrebe istraživanja Pokreta Tvrđava u okviru projekta „Zeleni kombinat“, diplomirani meteorolog Milenko Jovanović koji je inače upravo u Agenciji za zaštitu životne sredine ostvario višedecenijsku karijeru, ocenio je da postojeći Plan mora znatno da se menja ili da se razmotri usvajanje novog jer nivo zagađenja u Smederevu traži drugačiji pristup:
Ovim tempom, ono što je u ovom dokumentu dato, u Smederevu će biti ostavreno za više desetina godina, možda i čitav vek, što je nedopustivo imajući u vidu zdravlje građana i stanje životne sredine koja je degradirana na više načina. Nema, na adekvatan način predstavljene i tretirane najbitnije stavke koja je kumulativno veća i od HBIS-a, a to su individualna ložišta koja se moraju eliminisati za bar 50% u narednih 7-10 godina. Osim HBIS-a, za koji lokalna samouprava nema nadležnost i za koji se samo može tražiti od republike da radi zakonom obavezno kontrolisanje i sprečavanje prekomernog industrijskog zagađenja, za ostala dva izvora potrebne su po svega dve ili tri ali ključne mere, vremenski definisane, sa procenjenim potrebnim sredstvima i izvorom finansiranja. Na primer, zamenom 1000 ložišta kod građana, za svake dve godine biće niže koncentracije PM 10 za oko 4%. Na kraju pet godina, imaćemo poboljšanje od 10% što će biti provereno postojećim monitoringom. U najkraćem, ono što bi bila uopštena preporuka za eventualnu doradu ili poboljšanje Plana, jeste da se pre svega, svaka mera “oroči” vremenski, konkretno, uz procenjen doprinos koji svaka ta aktivnost može da pruži smanjenju zagađenja vazduha. Mere ne treba da obuhvataju sve moguće aspekte i uzroke, već da se fokusiraju na ono što je za početak najhitnije i što su dokazani najveći izvori zagađenja – u Smederevu su to industrija, ložišta i saobraćaj. Uticajem poljoprivrede ili deponija na zagađenje vazduha koji imaju mnogo manjeg udela trebalo bi se baviti tek posle rešavanja najvećih izvora emisija štetnih materija – istakao je Jovanović.