Svako, bez obzira na pol ili uzrast može postati žrtva trgovine ljudima ali su uz decu, mladi, s obzirom na nedostatak životnog iskustva, u posebnom riziku. Upravo o tome, sa akcentom na sve zablude koje većina nas ima kada je u pitanju „trafiking“, govorilo se na tribini u Centru za kulturu, pred srednjoškolcima iz našeg grada.
Program je u okviru obeležavanja Dečije nedelje održao Centar za zaštitu žrtava trgovine ljudima, čiji se rukovodilac, Miroslav Jovanović, inače Smederevac, obratio na početku predavanja
Mi smo prošle godine inicirali osnivanje lokalnog tima za borbu protiv trgovine ljudima u Smederevu, mnogo me raduje što je zaživeo, funkcioniše i što imamo podršku od raznih ustanova – kazao je Jovanović.
Direktorka Centra, Aleksandra Ljubojević, takođe je pozdravila đake poručujući da će im predavanje biti korisno jer su na korak do zrelog života, gde ih očekuju mnogi izazovi i prepreke.
Želimo da vam ovim predavanjem, bar deo našeg iskustva, životnog i profesionalnog prenesemo, da vam život bude bolji i lakši i da ne doživite razna razočarenja i traume koje bi mogle da poremete vašu budućnost – kazala je Ljubojević, a potom Milanu Periću, predsedniku Skupštine Grada Smedereva uručila zahvalnicu za organizovanje ovog događaja i dobru saradnju.
U tribini su učestvovale Valentina Stanković ilić, Jelena Živojinović rukovodilac prihvatilišta za žrtve trgovine ljudima i Sanja Hrvač.
Ona je na samom početku skrenula pažnju na to da je zabluda da samo devojčice i žene mogu biti žrtve trgovine ljudima, kao i da se trgovina ljudima danas uopšte ne odvija onako kako većina nas zamišlja.
Mi imamo prihvatilište za žrtve trgovine ljudima, ja sam više puta u prilici da razgovaram sa njima. Kada ih pogledam, one se ni po čemu ne razlikuju od vas, iste želje, novi telefon ili nove štikle, Nući na plejlisti, Crni Cerak, sve je identično. Ali kada bismo njih pitali šta je ta jedna, najvažnija želja oni bi rekli da bi najviše voleli da mogu da izbirišu ono što im se dogodilo i da se toga više nikad ne sete – kazala je Hrvač.
Statistika je jako loša. Prošlogodišnji podaci nedvosmisleno govore o tome da je trgovina ljudima i dalje u porastu. Prosečna starost žrtava je 19 godina, ali najčešće su to osobe mlađe od 18 godina. Najmlađa prošle godine identifikovana žrtva bila je beba sa nepunih godinu dana.
Kada vas neko uhvati za ruku, stavi u gepek, proda, uzme keš i ode kući to jeste najočigledniji primer trgovine ljudima. Ali to je takođe i najređi način na koji se u realnosti dešava.
Trgovina ljudima je jedna kvarna radnja koja podrazumeva čitav niz perfidnih, manipulativnih aktivnosti koje onaj ko ih sprovodi „doktorirao“. To je teško krivično delo protiv čovečnosti za koje je previđena kazna zatvora od tri do 15 godina. Trafiking nazivamo još i modernim ropstvom jer žrtve sada nisu u lancima, ali ih srećete po gradu, a i ne znate da su žrtve. Njihov kavez je nevidljiv i najčešće ih određenom ucenom neko drži u šaci.
Kada jedna osoba ili više njih primorava nekog drugog da na spostvenu štetu, učini neko delo, a na korist ovih prvih koji ih na to teraju, pri tom koristeći silu, prinudu, ucene, dovođenje u težak životni položaj, to je trgovina ljudima.
Takođe, kada je neko primoran da se bavi prostitucijom, prosjačenjem, prodajom droge i da novac od toga predaje drugom i to je trafiking. Ili, kada je neko primoran da radi na poljoprivrednom imanju, u proizvodnom pogonu, građevini i nisu mu obezbeđeni odgovarajući uslovi i uzima mu se dao zarade… Tačnije, svaki oblik ekspoatacije drugog je trgovina ljudima.
Zajedničko svim tim primerima je upravo iskorišćavanje, ono je u srži svake trgovine ljudima. Ključni element takođe je i ranjivost žrtve. Svako na ovom svetu ima neku slabu tačku. To je tajni tunel kroz koji trafiker dolazi do suštine žrtve i potpuno je obuzima. To je taj nevidljivi kavez koji će on koristiti protiv osobe koja će se možda ceo dan šetati po gradu, ali će se uveče kao kuca sama vratiti baš njemu.
Slabosti su razne, smrtni slučajevi, emotivni problemi, bolest, zlostavljanja i maltretiranja. Uvek ćete imati slabu tačku. Ali, važno da budete jači od toga. Da osnažite sebe tako da vaše snage budu jače od slabosti – poručila je srednjoškolcima Sanja Hrvač.
Inače, Centar za zaštitu žrtava trgovine ljudima pruža podršku kako osobama koje su uspele da izađu iz tog lanca, tako i onima koji nisu svesni da su u problemu.
Ukoliko imate neke lične dileme ili ste kod osobe koju poznajete primetili nešto što ukazuje na to da je možda žrtva trgovine ljudima, Centar je za pomoć i podršku dostupan 24 sata na broj 063 – 610590.