Intervju: “Gavran” opstaje jer – to je ono što smo mi!

Klub knjige i umetnosti “Gavran” se oduvek smatra “smederevskim čedom”. Nastao je kao grupa entuzijasta, filologa komparativne književnosti koji su odlučili da nam otkriju neke od najvažnijih naslova iz žanra koji počiva na gotskoj i horor estetici, a do sada nikada nisu prevedeni na srpski. Nedavno su tom nizu dodali i naslov “Aveti”. O toj knjizi, planovima i motivaciji koja ih je svih ovih godina održala, za SDCafe.rs govore Milena Dasukidis, Aleksandra Rajković i Mihajlo Dasukidis.

SDCafe.rs: „Gavran“ je posle izvesnog vremena ponovo objavio nešto novo. Kakva je knjiga „Aveti“, kada je nastala, ko je pisac? Šta je čini sličnom prethodnim delima koja ste preveli, a šta je razlikuje?

Mihajlo Dasukidis: Zbirka priča „Aveti“ predstavlja kolekciju od osam priča o duhovima američkog autora Mariona F. Kroforda. On je stvarao krajem 19. i početkom 20. veka. Priče su nastajale između 1886. i 1908. godine, u veoma zanimljivom periodu engleske i američke gotske i naučnofantastične književnosti koji je iznedrio mnoštvo naslova. I danas, više od 100 godina kasnije, oni važe za neka od najautentičnijih književnih dela zapadne kulture. Od svih naših dosadašnjih izdanja, „Aveti“ najviše sličnosti imaju sa našim prvencem, zbirkom priča „Kralj u žutom“ Roberta V. Čejmbersa.

Ono što je kod oba naslova zanimljivo – njihov značaj u našem trenutnom kulturnom prostoru relevantniji je nego ikad. Ovo je pravi trenutak za njihovo predstavljanje našoj publici. Gotska i horor estetika je u protekle dve decenije kod nas doživela svojevrsni procvat.

Upravo se dešava veoma zanimljiva kulturna razmena kojoj svedočimo. Naša izdanja igraju važnu ulogu u tome. „Aveti“, posle stogodišnje pauze, ponovo povezuju srpsko čitalaštvo sa književnom tradicijom čiji smo deo bili u vreme njenog nastajanja. Naši autori su na početku 20. veka itekako bili upoznati sa anglosaksonskom književnom produkcijom svog vremena i dali su svoj autentični doprinos fantastičnoj književnosti 19. i 20. veka.

SDCafe.rs: Koliko je bio težak prevodilački posao ovoga puta?

Milena Dasukidis: Nama, koji smo ga izabrali kao poziv, prevodilački posao retko bude stvarno težak. U pitanju je izazov koji stalno navodi na dalje pomeranje granica – znanja, strpljenja, sposobnosti – ali nikada ne predstavlja muku. U ovom slučaju, to je osobito izraženo.

U pitanju je bio jedan veoma radoznali intelektualac i kosmopolita, veliki ljubitelj književnosti i istorije i pronicljivi ispitivač ljudskog iskustva. I sve je to ugrađeno u njegov jezik i narativni opseg. Zato smo i mi tekstu pristupili kao arheološkom artefaktu – uz mnogo istraživanja, čačkanja i njuškanja oko njega pre prianjanja na stvarni prevodilački poduhvat. U tom smislu je prevođenje ovog puta bilo i teže i lakše istovremeno.

Teže jer je predstavljeni svet Krofordove proze temeljno istražen i potkrepljen znanjima i činjenicama pre nego je uobličen u književni tekst. Lakše zato što smo mu pristupili sa pozicije zamašnog iskustva koje smo dosad stekliu poslu kojim se bavimo.

SDCafe.rs: Ima li prvih reakcija nakon promocije i kakve su? Kakva su vaša očekivanja?

Aleksandra Radojković: Reakcije su odlične. Već na samoj promociji smo imali prve kupce izdanja i sa nestrpljenjem čekamo da do nas stignu njihovi utisci nakon što pročitaju knjigu. Sada nam se svakodnevno javljaju ljudi koji bi želeli da je nabave i imamo već nekoliko ponuda za objavljivanje prikaza izdanja.

S obzirom na to da se celokupan marketing svodi na našu promotivnu kampanju na društvenim mrežama, reakcije i interesovanje su premašili naša očekivanja. Veliku zahvalnost svakako dugujemo organizatorima Festivala fantastične književnosti – Art-Anima. Na prvom mestu Dragoljubu Igrošancu i Mladenu Jakovljeviću, što su nas pozvali da održimo promociju izdanja, kao i ostalima koji na društvenim mrežama dele naše objave i informacije o knjizi i našem učešću na festivalu.

Nijedna naša knjiga nije, niti je bila ideja da bude, instant-hit koji „plane“ u trenutku objavljivanja, a onda padne u zaborav. One polako nalaze put do publike, ali interesovanje ostaje konstantno, evo sada već i godinama. To isto očekujemo i od ove.

SD Cafe.rs: Da li je možda u planu i predstavljanje u Smederevu i ako jeste kada bismo to mogli da očekujemo?

Milena Dasukidis: Sa nama je uvek teško diskutovati o planovima, pogotovo kada izlaze iz polja naših najneposrednijih zanimanja, a to su istraživanje, iščitavanje, proučavanje i prevođenje.

U odnosu na taj javnosti nevidljiv deo našeg rada, stoji čitav svet „prisustva u javnom prostoru.“ To nam je definitivno slaba strana jer zahteva veštine nama pomalo nesvojstvene. Mi bismo voleli da u većoj meri odgovorimo na očekivanja publike i svih zainteresovanih u pogledu promocije i dostupnosti.

Naravno da razmišljamo o predstavljanju u Smederevu. Ali, uz rizik da zvučimo kao razmažene dive, inicijativa za to bi morala da potekne iz Smedereva. Ako za to postoji dovoljno interesovanja. Za nas nije održivo – a nije da nismo pokušali – ni da sami napravimo celu organizaciju. Da namučimo bliske ljude koji nam pomažu i podržavaju nas, pružimo se na svaki način preko svojih mogućnosti, da bismo jedva skrpili pet i po posetilaca na predstavljanju, ne računajući članove uže i šire porodice.

To nije problem samo nama, jasno nam je da su takvi događaji uopšteno slabo posećeni. Ali mi jednostavno ne možemo da ulažemo onoliko vremena, energije i kreativnosti koliko je potrebno da bi se takav vid predstavljanja u našoj režiji uopšte pokazao kao smislen.

SDCafe.rs: Kako, uopšteno posmatrano, birate šta ćete prevesti? Znamo da to mora biti „mračna fantastika“ i pretpostavljamo da je van našeg domašaja i srpskog govornog područja još ko zna koliko naslova, ali kako vi odaberete baš tu, određenu knjigu?

Aleksandra Rajković: Mi mnogo čitamo i stalno tražimo naslove koji bi mogli da budu zanimljivi. Želimo da to budu dela koja imaju određeni značaj u istoriji književnosti. Dela za koja smatramo da ih je potrebno predstaviti na naš način i iz današnje perspektive, i takva dodati u korpus književnih dela na srpskom jeziku. Uvek imamo nešto nalik spisku koji se stalno ažurira i stavke se na njemu pomeraju nadole ili nagore prema određenim kriterijumima.

Na primer, da li je baš sada pravi trenutak da se to delo pojavi? Koliko nam je dostupno i izvodljivo da se nečim bavimo, u smislu autorskih prava ili obima samog dela? Ili, kolike su šanse da će nas na pola procesa rada neko preduhitriti i objaviti to delo u ne tako reprezentativnom obliku (što nam se već dešavalo)? Što se tiče „Aveti“, svi smo se složili da je ova zbirka prava stvar za povratak posle pauze. Još jedan razlog je i to što nam zbirka priča daje mogućnost da svi istovremeno radimo i učestvujemo u svim delovima procesa paralelno, u čemu svi uživamo i sjajno se zabavljamo.

SDCafe.rs: Znamo kakvi su bili neki raniji planovi, živimo u vremenu koje je i naizgled mnogo lakše poduhvate od tih vaših učinilo nemogućim. Posle povremenih „zatišja“ (ili su to možda samo etape u kojima traje prevođenje) vi ipak niste odustali. Šta je bio motiv da se nastavi?

Milena Dasukidis: Da, i sami se to često pitamo. Srećom odgovor nije tako nedostižan. U pravu ste po pitanju „zatišja“, koja to zaista jesu i umeju da deluju obeshrabrujuće kada duže traju. Zatišja nastaju u periodima kada se intenzivnije bavimo privatnim životom i poslom od kog živimo. Opet srećom, taj posao je takođe prevodilački i takođe ga nas troje radimo zajedno pa nikada ne gubimo konce oko toga gde smo u kom trenutku sa Gavranom.

Gavran opstaje jer to je ono što mi jesmo. Nas troje smo po opredeljenju i obrazovanju filolozi komparativne književnosti, i mi bismo čitali, proučavali i istraživali svakako. Naš redovan posao nam omogućava da se bavimo ovom suštinski humanističkom delatnošću koja je – zaista paradoksalno u ovom istorijskom trenutku – sama sebi svrha, iz razloga koji je jedan naš kolega šaljivo opisao u jednom mimu na društvenim mrežama: jer neko mora da pročita „Odiseju“ i Šekspira da se ne raspadne civilizacija.

SDCafe.rs: Kako će na dalje funkcionisati Gavran? Ima li nekih planova ili se možda već radi na nečem novom?

Mihajlo Dasukidis: Gavran će nastaviti da predstavlja jednu autentičnu manifestaciju naših humanističkih stremljenja, rasterećenu od svega što tim stremljenjima ne služi. Naš rad na građenju kulturoloških mostova između drugih i naše kulture, kao i drugog vremena i istorijskog trenutka u kome smo sada, nastavlja se pod istim načelima koja pratimo otkako postojimo.

Nikad nećemo ugroziti kvalitet svojih izdanja nauštrb bilo čega što ne doprinosi poboljšanju našeg kulturnog i književnog prostora. Trenutni plan nam je da do kraja ove godine objavimo još dva izdanja. U pitanju su dva romana. Prvi je iz 18. veka i predstavlja jedan od najvažnijih naslova takozvane gotske fikcije, a drugi je iz 2016. godine i u našem opusu predstavlja presedan jer dosad nismo prevodili i objavljivali tako „sveža“ dela. Naslove nećemo otkriti da ne bismo upropastili iznenađenje, ali obećavamo da će vam se od oba dići kosa na glavi i da će vas navesti da se zapitate u kojoj meri nam je naš svet uopšte poznat i jasan i šta se krije iza kulisa stvarnosti kakvu znamo i naše svesti kroz koju tu stvarnost percipiramo.