Građani od nadležnih traže altenativu: Do 15. januara dostupan jedini besplatni punjač

Jedini, javno dostupan – besplatan punjač električnih vozila u našem gradu, vlasništvo je kompanije HBIS koja je donela odluku da tu praksu prekine od 15. januara. Od tog datuma, punjač će moći da se koristi isključivo za internu upotrebu kompanije. Za deo građana ovo znači nov problem jer druge, postojeće mogućnosti za punjenje vozila, kako tvrde, nisu baš najpogodnije.

Naš sagovornik je skoro dve decenije taksi vozač. Kada je video prednosti električnih vozila i da je to u inostranstvu pokazalo dobra iskustva, odlučio je da za te potrebe nabavi dva takva automobila. Kako kaže, u Smederevu ih, u javnom prevozu ima oko 40. Svi oni, za koji dan biće u problemu.

Na punjaču kod železare koji je javni, ima ga na mapi i besplatan je, punili smo automobile dve godine. Oni su stavili obaveštenje da od 15. januara nećemo moći da ga koristimo, priča se da će staviti neku aplikaciju i da će se naplaćivati. To je jedini punjač u Smederevu koji je jak i dobar. Drugi je u Vodnju, kod motela Jerina s tim što mora da se pravi ceo krug i da se ide na Umčare da bi se došlo do tog punjača. Druga varijanta je Šopi centar, gde je punjač jako skup. Putem aplikacije smo upoređivali cene, kod mene je pisalo 30 dinara, kod drugog kolege 50 dinara bez PDV-a. To znači 60 dinara minut, deset minuta da punite 600 dinara. A za to vreme ne možete ništa uradite, najmanje vam treba sat vremena, što na kraju košta kao da vozite na gorivo pa čak i skuplje. Ovaj punjač kod železare je zaista idealan. Košta od 30.000 do 50.000 evra, ima jeftinije da se kupi, ali je ovaj baš dobar i zato je tako skup. Ima tri stanice za punjenje, dva brza i jedan spori punjač. Jačine je 60 kilovata kada puni jedno vozilo, ako ih ima dva, on podeli na po 30 kilovata. Jako kvalitetan, mnogo nam je značio i zaista smo se ponašali prema tome kao da je naše, čuvali smo ga – kaže, za SDCafe.rs naš sagovornik.

Kako dodaje, može se auto puniti i od kuće, ali to teško funkcioniše za taksi vozila jer im zbog mnogo slabije struje, treba od sedam do osam sati da se napuni. U zavisnosti od modela, neki se automobili koji taksiraju pune dva puta dnevno, neki jednom, dok vozila koja služe za ličnu upotrebu, na punjenje u proseku idu jednom u dva ili tri dana. Na pitanje kakva je situacija po drugim delovima zemlje, Vladimir kaže da od Subotice do Preševa ima izuzetno povoljnih varijanti gde se plaća 50 dinara po kilovatu, što znači da kompletno punjenje košta svega oko 1.500 dinara.

Što se samog automobila tiče, nije se ni najmanje pokajao, odličan je i pouzdan u šta se uverio i poslednjih dana sa prilično nezgodnim vremenskim prilikama. Smatra da će biti sve više ovakvih vozila. Mnogi koji su ih nabavlili, uzeli su kredite kako bi ih kupili. To su još uvek skupi automobili koji koštaju od 15.000 do 30.000 evra. Ali, ako je, a jeste, ideja da jednoga dana, mi svi prestanemo da koristimo vozila na benzin i dizel, pogotovo u sredinama naglo opterećenim brojem automobila i već narušenim kvalitetom vazduha iz drugih izvora zagađenja (kao što je to baš slučaj sa Smederevom), onda bi nadležni mogli da se malo aktivnije uključe u ovu tematiku i podrže vlasnike takvih vozila obezbeđujući im prihvatljivu alternativu. Ne mora da bude besplatno, ali neka bar košta toliko da bude podsticajno. Uostalom, upravo nabavka električnih automobila i podrška vlasnicima istih predstavlja jednu od najčešćih mera smanjenja zagađenja vazduha u urbanim sredinama.

Isplati se, i ako ostavimo po strani ovaj problem sa punjenjem, ja sam veoma zadovoljan. Malo baterija spusti pređenu kilometražu u ovakvim uslovima, ne može da se pređe kao u letnjim mesecima, ali bez probelma ide po snegu, ujutru se pali, jako je ekonomičan, jeftino je održavanje. Za 100 dinara možete da pređete 100 kilometara, ja auto za 200 dinara mogu da napunim i da pređem 300 kilometara. Verujem da će i kod nas biti sve više takvih vozila i to je razlog više da se nađe neko rešenje. To je budućnost.

I ne samo to. Ovo je možda i jedna od retkih stvari koju možemo da realizujemo u korak sa 21. vekom jer su nam mnoge druge ideje praktično još nedostupne.

U razvijenijim zemljama toga ima na svakom koraku, negde su besplatni punjači, negde se plaća. Ja sam u Austriji video autobus na punjenju. U Americi se Tesle besplatno pune svuda, video sam da je to dobro i zato sam i ja odlučio da ta vozila nabavim. Naravno, to ne koriste samo taksisti već i drugi građani, ali i svi oni koji kroz na grad putuju, a ima ih dosta – dodaje naš sagovornik.     

U potrazi za rešenjem, obratili su se i Gradskoj upravi, dopisom kojim su gradonačelnicu upoznali sa problemom i kako kaže, on se nada da će neko imati sluha da im pomogne. Do tada, ideja je da se svi taksi vozači za ovakvim automobilima, 15. januara, okupe još jednom kod punjača pored železare i zajedno skrenu pažnju na situaciju u kojoj su se našli.