Dva dana nakon eksplozije- i dalje bezbroj pitanja…

Dva dana nakon eksplozije, kod Karađorđevog duda – muk, policijske trake i praznina. Smederevci se tu nađu samo u prolazu. Deo grada koji smo navikli da viđamo ispunjen sugrađanima, sada je jezivi svedok strašnog događaja.

Na dnevnom svetlu se jasno vide razorne posledice koje je pretrpela zgrada koja je i dalje evakuisana. Čitav gornji deo petog sprata je nestao. Sada je potrebna stručna procena građevinske inspekcije da li je objekat bezbedan za dalju upotrebu jer su i spoljašnja i unutrašnja oštećenja prilična.

Najveći deo prostora platoa kod duda je raščišćen, (u poređenju sa situacijom neposredno nakon eksplozije) ali su ostaci stakla i dalje tu.

Eksplozija je i dalje tema na svakom koraku u gradu.

Povremeno se pojavljuju novinarske ekipe i sa građanima razgovaraju o svemu što se te večeri dogodilo. Kod ulaza u zgradu i tokom ovog popodneva policija je i dalje obezbeđivala prostor kome se nije moglo prići bliže od nekoliko desetina metara.

Više javno tužilaštvo se juče oglasilo već prethodno poznatim stvarima. U kratkom saopštenju navedeno je da je u eksploziji u zgradi u ulici Slobode, na petom spratu, smrtno stradao vlasnik stana Đ. A. nakon što je aktivirao eksploziv, kao i da su povređene dve osobe zbrinute u zdravstvenim ustanovama i da se uviđaj nastavlja.

Potvrđeno je i da povređeni brat i sestra N.P. i M.P. nisu bili životno ugroženi pri čemu je devojka prošla samo sa lakšim povredama, dok je kod mladića sa povredama očiju situacija bila teža pa je prebačen na lečenje u Beograd.

Priča koja se i te večeri na licu mesta mogla čuti, a koju će po svemu sudeći i istraga potvrditi, uzela je maha pa je događaj predstavljen kao rezultat sukoba i problema koje je vlasnik stana Đ.A. navodno već duže vreme imao sa stanarima – četvoročlanom porodicom koja je tu živela (otac, sin, ćerka i njeno dete koje je na sreću, u tom trenutku bilo van stana).

Istinu i objektivne okolnosti može da utvrdi samo ozbiljna istraga tužilaštva i policije.

Za to vreme, mediji vode svoju „istragu“, utrkujući se ko će, na osnovu ko zna kojih „saznanja“ objaviti bilo kakvu pretpostavku ili „nezvanični detalj“.

Istovremeno, na društvenim mrežama traje građanski „sudski proces“ i međusobno čašćavanje svakakvim komentarima, jer, svako ima neko svoje mišljenje o tome ko je kriv.

Ko je, kome i koliko ostao dužan, gde je i kako nabavljen eksploziv i koje vrste, da li je namera vlasnika stana bila da raznese sebe ili porodicu koja je bila u njegovom stanu – sve su to teme koje se besomučno vrte po medijima.

I sve su sama nagađanja, prepričavanja, sećanja komšija na ranije žalbe vlasnika stana, njegove tvrdnje o iznosima koje stanari duguju i slično…

Nakon te etape, u kojoj je Đ.A. predstavljan kao čovek „kome se sve smučilo pa je uzeo pravdu u svoje ruke“, neko se, izgleda setio i žrtava koje su pukom srećom ostale žive.

I koje danima unazad čitaju tekstove iz kojih se zaključuje da deo javnosti smatra opravdanim ovakav čin i to što je neko iz očaja hteo da ih raznese. Pa je priča okrenuta u drugom smeru. Sada se nižu listom prepisivane kolone o „tragičnoj sudbini porodice“ povređenih…

I dok istraga ne ukaže na konkretne činjenice i dokaze, sve ostaje na nivou rekla – kazala.

Smederevo će uskoro sići sa „top stranica“ i pažnja će biti usmerena ka nekom novom događaju, ali mi svi, u ovom gradu ostajemo na dalje i mnogi, nikada neće zaboraviti prizore od večeri 31. avgusta.

Jedina, ali ogromna sreća u svemu ovome je skoro pa pravo čudo da od toliko raznetog materijala, stakla i delova zgrade koji su poleteli svuda unaokolo, niko, (a na licu mesta je bilo dece, ljudi, vozila u pokretu) nije stradao.