Javnosti su već poznati motivi za donošenje odluka u kojima roditelji teško obolele dece koji su uglavnom oni koji o njima i brinu 24 sata, dobijaju status njihovih negovatelja, a sve kako bi, pošto nisu u prilici da rade, ostvarili pravo na primanja makar u visini minimalne zarade. Nekoliko lokalnih samouprava je taj korak već preduzelo, a na našem portalu je bilo reči o tome da se i u Smederevu razmatra mogućnost za uspostavljanje takve prakse. Odbornička grupa „Mislimo drugačije“ Skupštini Grada Smedereva je podnela takav predlog, ali su, kako su kazali na poslednjoj sednici našeg parlamenta, ostali uskraćeni za bilo kakav odgovor, a činjenica da izdvajanja za te namene nije bilo u nacrtu budžeta za 2026. nije bila ohrabrujuća.
Podnet je nacrt odluke o statusu roditelj/negovatelj, za koju sam se ja lično, a smatram i vladajuća većina zalagala. Izneli smo je tokom leta kao ideju o kojoj bi trebalo da se razgovara. Ta odluka bi i te kako značila građanima Smedereva. Ali, odgovorna vlast mora da vodi računa da kada donosi odluke, da ih ne donosi olako. Odluka, konkretno, o pravima socijalne zaštite koja obuhvata roditelje negovatelje vrlo je kompleksna, prožima više zakona, bavi se svakodnevnim životom roditelja koji na dnevnom nivou vode borbu o životnim potrebama svoga deteta, odnosno lica koje im je povereno na staranje kao i drugih članova svoje porodice. O jednoj aktivnoj komponenti govorimo. Isto tako odluka trebalo da obuhvati i pravo na penzijsko osiguranje. Govorimo dakle i o nekoj vrsti pasivne komponente koja govori o egzistenciji te porodice nakon eventualne smrti roditelja negovatelja. To je izuzetno kompleksna stvar zato što podrazumeva uplatu pripadajućih poreza i doprinosa i uplatu neke vrste zarade. Govorimo o neto i bruto komponenti za određenu platu. Priča o minimalnoj zaradi je samo jedan deo, neću govoriti o ciframa jer to nije zahvalno. U Smederevu, trenutno, prema nacrtu je obuhvaćeno skoro 200 korisnika koji bi to pravo ostvarivali. To je 200 minimalnih zarada. Naravno da treba tu pomoći, porediću samo sa budžetom grada Bora koji iznosi 13, 8 milijardi, daleko više nego Smederevo, oni su opredelili za 50 porodica. Odgovorno smatram da ako bi se neko pravo uvelo, ne bi smelo da se uvede za ograničavajući deo povlašćene manjine. Ne bismo smeli da uvodimo pravo za ograničeni broj populacije, to je nešto što treba dobro da se promisli. Najkvalitetniji način je kroz iznalaženje republičkog rešenja, to je najcelishodni način da se obuhvati pravo svakog od roditelja koji bi time mogli da postanu negovatelji i da niko ne bude diskriminisan – kazao je Nemanja Ivošević, član Gradskog veća za resor socijalne zaštite.
Za 200 korisnika, ukoliko znamo da minimalna zarada sa pratećim doprinosima iznosi oko milion godišnje, bilo bi potrebno obezbediti 200 miliona dinara, ukoliko se ništa na nivou države ne promeni – iz gradske kase. Pominjana diskriminacija odnosi se na poruku da bi bilo pogrešno takvo pravo ograničiti samo na određene slučajeve već da, ukoliko se već pokreće takav mehanizam podrške, pravo na nju treba da ostvari svako ko je situaciji da, kao roditelj ili staratelj neprekidno brine o osobi sa teškom bolešću ili invaliditetom. Ukratko, konkretnijeg zaključka za sada nema, ali je evidentno da se, po nekom modelu, eventualno i po onome koji se primenjuje na neke druge usluge iz ove oblasti, i ovde očekuje učešće države ili bar neki znak u kom bi pravcu trebalo dalje razmišljati na ovu temu…