Home Info Dinkić: Železara radi od ponedeljka

Dinkić: Železara radi od ponedeljka

redakcija

 

Mlađan Dinkić za B92 kaže da ruski kredit neće biti korišćen za tekuću proizvodnju. Železara Smederevo počinje sa radom sledećeg ponedeljka.
 
Gostujući u emisiji “Između dve vatre“ na TV B92, ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić rekao je da ni jedan dolar od 500 miliona dolara ruskog kredita za srpski budžet nije za tekuću potrošnju. Prema njegovim rečima, taj novac će biti iskorišćen za isplatu starih kredita koji su uzeti pod nepovoljnijim uslovima.
 
Dinkić je najavio da će ovog meseca Londonskom klubu biti vraćeno 400 miliona dolara, a na jesen će biti vraćeno još toliko, čime će taj dug biti zatvoren taj dug. 
 
Dinkić je naveo da je ove godine zaustavljen rast javnog duga i da će on ostati ispod 59 odsto Bruto društvenog proizvoda (BDP). Prema njegovim rečima, cilj je da od naredne godine javni dug počne da se smanjuje. 
 
Ministar je podsetio da nema nijedne vlade na svetu koja ne uzima kredite. On kaže da je na početku svog mandata zatekao enorman rast duga. Budući da je od ove godien odgovoran za javne finansije, Dinkić je uveren da javni dug na kraju godine neće biti veći od 59 odsto.
 
Koridor 10 je ipak prioritet Železnice
Takav je slučaj, kaže Dinkić, i sa Železnicama. Ond poseća da je Evropska investiciona banka (EIB) pre nekoliko godina odobrila kredit za prugu Novi Sad – Beograd, ali da Srbija nije imala spremne projekte. Problem države, smatra Dinkić, nije novac, već organizacija. 
 
Kada je reč o ruskom kreditu od 800 miliona dolara za srprku železnicu, Dinkić kaže da je Vlada SRbije prihvatila da se finansiraju projekti koje je predložio direktor Železnica. 
 
Tako da će umesto pruge Valjevo-Loznica, biti finansirana deonica na Koridoru 10 od Stare Pazove do Novog Sada jer je to trenutno prioritet. Dinkić priznaje da je važna i pruga Valjevo – Loznica, ali da će njena važnost biti još veća kada kompanija Rio Tinto dođe do rude za proizvodnju litijuma. 
 
Dinkić odbacuje optužbe da radi na štetu Valjeva i podseća da su ga svojevremeno, kako kaže, politički optuživali da je tom gradu uskratio investiciju Gorenja i preselio je u Zaječar, a da je slovenačka kompanija u Valjevu danas duplirala proizvodnju. Kako kaže, u Valjevu je otvorena nova fabrika u kojoj će biti zaposleno još 400 radnika. 
 
Osvrćući se na to što je bivši direktor Železnica Milanko Šarančić osuđen zbog zloupotrebe pri nabavci lokomotiva, Dinkić ističe da je svrha sankcija da one budu nauk onima koji dođu kasnije na funkcije. 
 
On kaže da je aktuelni direktor Železnica dužan da promeni sve ono što je bilo loše. On navodi da je iz ruskog kredita, 100 miliona dolara namenjeno za nove vozove i da veruje da će ta sredstva biti iskorišćen na najbolji način. 
 
Prethodni direktor je osuđenm, sadašnji zna šta se desilo i zato treba da otvori četvoro očiju, poručuje Dinkić. 
 
Ministar priznaje da se svake godine izdvajaju velika sredstva za pokrivanje gubitaka Železnica (oko 150 miliona evra), ali podseća i da je svuda u Evropi, osim u Nemačkoj, železnica na subvencijama. 
 
Međutim, kako kaže, subvencije treba svesti na prihvatljiv nivo – a to je je oko 0,5 odsto BDP-a. On smatra da je moguće napraviti neka rešenja, na primer da se Železnice podele na transport i infrastrukturu kako bi se transport ponudio privatnicima, a infrastruktura bi ostala državi. No, konačnu odluku o tome, treba da donese Vlada Srbije.
 
Traži se partner koji bi modernizovao Železaru
Ministar Dinkić je rekao i da je tačno da je ruska kompanija Uralvagonzavod definitivno odustala od Železare Smederevo. Iz te kompanije jesu javno dolazile izjave da su zainteresovani za Železaru, ali se na kraju nisu javili na tender. 
 
Dinkić najavljuje da će sledećeg ponedeljka biti upaljena visoka peć u Železari, te da se 5.000 radnika vraća na posao. 
 
Prema njegovim rečima, kompletna prodaja je već ugovorena, i u Smederevu se očekuje proizvodnja 70.000 tona čelika mesečno. Prema onima što smo proračunali, gubitak će maksimalno iznositi 20 miliona evra, kaže Dinkić. 
 
Strategija, međutim, nije da država vodi Železaru, vež je to urađeno iz prinude. Dinkić kaže da se trenutno vode razgovori sa jednom od najvećih evropskih kompanija, mnogo većom od Uralvagonzavoda, o strateškom partnetstvu u Železari. 
 
Ministar kaže i da je trenutno najgore doba za industriju čelika. On, međutim, navodi da je ta industrija ciklično, i da iako je sada na dnu, za nekoliko godina će opet ići gore. 
 
Dinkić kaže i da su rukovodstvu Železare smanjene plate, da su radnicima ograničene zarade, a da država traži strateškog partnera koji bi investirao u linije koju su isplativije, poput limova za autoindustriju za koje je, kako kaže, Fijat pokazao veliko interesovanje.
 
Neka ulože u Srbiju i imaće pogodnosti kao Fijat
Dinkić kaže i da je tokom nedavne posete Moskvi otvorena mogućnost bescarinskog izvoza Fijatovih vozila proizvedenih u Kragujevcu, u Rusiju. 
 
Predsednik Rusije Vladimir Putin je, prema Dinkićevim rečima, obećao da će odobriti bescarinski uvoz kontigenta Fijatovih vozila, a Srbija će zauzvrat morati da odobri bescarinski uvoz iste količine vozila iz Rusije. 
 
Srbija je, kako kaže, zatražila da se ove godine u Rusiju izveze 10.000 vozila, naredne godine 50.000, a godinu dana posle toga još 100.000 automobila. Imamo obećanje za ovaj prvi kontigent, rekao je Dinkić. 
 
Na primedbu uMercedes da pozovemo u Srbiju da napravi fabruku, pa neka izvoze u Rusiju bez carine. 
 
Dinkić tvrdi i da država ne subvencioniše prodaju fijatovih automobila u Srbiji, već da je novac dat kao subvencija za nova radna mesta, a da je rukovodstvo fabrike odlučilo da taj novac preusmeri novac na subvencije za prodaju vozila. 
 
Mi pomažemo Fijatu da zaposli 1.400 ljudi u Kragujevcu, a šta oni da rade s tim parama to je njihova stvar, rekao je Dinkić. Davanje subvencija je, kako kaže, deo aranžmana Srbije i Fijata, tako da je država dužna da da 15 miliona evra za 1.400 novih radnih mesta. 
 
Bez subvencije Fijat ne bi nikada otvorio fabriku u Srbiji, kaže Dinkić. Prema njegovim rečima, Vlada mora da se bori se za investitore, odnosno za ljude koje oni zapošljavaju. 
 
Uvoznicima koji tvrde da je Fijat povlašžen na srpskom tržištu poručuje da prenesu svojim matičnim kompanijama da i one naprave fabrike u Srbiji, pa će dobiti iste povlastice. 
 
Rezultati aranžmana sa Fijatom su, kako kaže, već vidljivi. Ostvaren je suficit u razmeni sa Italijom, srpski izvoz je podignut za 30 odsto, dok petinu izvoza čine automobili i auto industrija. 
 
Dinkić kaže i da nije tačno da banke odbijaju klijente koji bi želeli da kupe Fijatov automobil jer fabrika, navodno, nije u stanju da isporuči vozila u narednih nekoliko meseci. Meni je saopšteno od strane saradnika da je rok isporuke od jedne do tri nedelje, kaže Dinkić, navodeći da je tek dvadesetak kupaca odbijeno, ali samo zato što ne ispunjavaju uslove kredite.
 
Ovo je tek prvi korak u saradnji sa Emiratima
Kada je reč o ekonomskoj saradnji sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Dinkić kaže da je u oktobru ostvaren prvi zvanični kontakt sa šeikom Muhamedom, a da je do danas dogovorino milijardu dolara ulaganja iz te zemlje. 
 
Zahvaljujući ministru odbrane Aleksandru Vučiću, kako kaže, dogovoren je posao u namenskoj industriji vredan 250 miliona dolara. Za finansiranje sistema za navodnjavanje i kreditiranje srpskih poljoprivrednika obezbeđeno je 400 miliona dolara, dok je ugovorom sa kompanijom Al Dahra predviđeno izdvajanje oko 400 miliona dolara za imovinu osam propalih kombinata. 
 
Dinkić kaže da nije iznenađen što je javnost skeptična i podseća da 2008. niko nije verovao u ugovor sa Fijatom, a da je ta kompanija sada najveći izvoznik. 
 
Ministar podseća da su danas u Beogradu boravili predstavnici Etihada, i da se polako krenulo u saradnju te kompanije sa Jatom. 
 
Zajednički poslovi koji su danas dogovoreni su tek prvi korak, kaže Dinkić. Potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić i on su, kako kaže, danas razgovarali sa direktorom i dogovoren je nastavak intenzivnih kontakata, kao i analiza poslovanja Jata, kako bi se konačno postigao dogovor o strateškom partnerstvu. 
 
Dinkić kaže i da je država spremna da otpiše dugove Jata. Ti dugovi su nastali decenijama i tu su sa Etihadom ili bez njega, podseća Dinkić i navodi da smo sada pred izborom da li ćemo napraviti ozbiljnu avio kompaniju ili samo plaćati dugove bez avio kompanije. On veruje da je prvi izbor, kako se izrazio, manje loše rešenje.
 
Slučaj RTB Bora je sumnjiv
Osvrćući se na hapšenja u RTB Boru i priznanje nekadašnjih rukovodioca da se u tom preduzeću nije primenjivao zakon, Dinkić kaže da ne želi da ulazim u polemiku, ali da preduzeća u restrukturiranju nemaju obavezu da kupuju opremu preko javnih nabavki. 
 
Neka pravna struka kaže da li je tu neko kriv. Za mene je bitno da li je neko uzeo novac i ostvario ličnu korist, kaže Dinkić. 
 
On podseća da je RTB Bor do 2010. imao ogromne gubitke, ali da u poslednje tri godine ostvaruje profit. No, kako kaže, loše je ako je neko iskosristio to što se Bor razvija za svoju ličnu korist. 
 
Dinkić kaže i da postoji pitanje kvalifikovanosti onih koji vode postupke i zapitao se da li o nabavkama opreme za preduzeća bolje znaju inženjeri ili policija. 
 
Meni je taj slučaj sumnjiv, ocenio je Dinkić ali poručuje i da ko god da je učestvovao u kriminalu mora da odgovra. 
 
Neko ko je pravnik neka prouči taj zakon. Tumačenje Ministarstva finansija je da se za pojedine delatnosti taj zakon ne primenjuje i to tako traje 10 godina u stotinama firmi, naveo je Dinkić.
 
Sa 16 poslanika ne možete rešiti sve probleme
Iako je prestanak stranačkog zapošljavanja bilo jedno od obećanja URS-a u predizbornoj kampanji, Dinkić priznaje da na tom polju nisu ostvareni zadovoljavajući rezultati. 
 
Načinjen je jedan korak ali nedovoljan. Trenutno za to ne postoji podrškla u parlamentu, kaže Dinkić. 
 
On tvrdi da URS nema ni nijednog čoveka u ministarstvima koej vodi, a koji je postavljen po stranačkoj liniji. 
 
On priznaje da se članovi URSA nalaze u pojedinim upravnim odborima, ali da će oni biti ukinuti, odnosno transformisani u nadzorne odbore. Broj članova nadzornih odbora će, kako kaže, biti manji nego u upravnim odborima, a jedan član će biti nestranačka ličnost koju će postavljati skupštinski odbor. 
 
U Upravnim odbori mogu da budu članovi stranke, tako je i u drugim zemljama, kaže Dinkić navodeći da država ima pravo da kontroliše svoja preduzeća, ali ne i da upravlja njima. 
 
Osvrćući se na činjenicu da je najveći broj imenovanja na funkcije obavljen bez konkursa, Dinkić je poručio da ne može da odgovara za druge. 
 
Prema njegovim rečima, zakon kojim bi se sprečilo stranačko zapošljavanje suštinski nije ostvaren u meri u kojoj je URS želeo jer je većina stranaka, kako kaže, bila protiv toga. 
 
“Dobio sam 300.000 glasova, oni koji su dobili milion, njih baš briga za to. Stranka sa 16 poslanika ne može da reši sve probleme. Da li mi sa tri člana vlade možemo da izglasamo bilo šta na vladi, ako to ostali ne podrže“, naveo je Dinkić.

Izvor: B92

0 komentara
0

Slične vesti

Ostavi komentar

error: Sadržaj je zaštićen !!