Kristofer Koh iz Osla za 26,60 dolara 2009. godine kupio je 5.000 bitkoina. No, ubrzo je zaboravio na to, sve dok mediji u aprilu ove godine nisu počeli da pišu o porastu vrednosti digitalne valute.
Bitkoini se čuvaju u novčanicima sa šifrom koja ima svoj ključ, na šta je Koh bio potpuno zaboravio. Kad se malo prisetio svoje šifre, sačekalo ga je prijatno iznenađenje. “Pisalo je da imam 5.000 bitkoina, čija je današnja vrednost oko 886.000 dolara”, izjavio je Kristofer.
U aprilu 2013. godine vrednost bitkoina dostigla je najvišu tačku od 266 dolara pre nego što se uskoro strmoglavila na samo 50 dolara. Od tada, bitkoin doživljava velike fluktuacije u vrednosti, a najnovija u nizu dogodila se usled zatvaranja onlajn tržišta drogom na sajtu Silk Roud, o čemu smo nedavno pisali.
Koh je promenio petinu od svojih pet hiljada bitkoina, i dobio dovoljno novca da kupi stan u Tojenu, gradu koji se nalazi u jednoj od bogatijih regija u Norveškoj.
Obično se bitkoini kupuju tako što se koristi tradicionalna valuta “menjačnice”, mada, zbog stroge kontrole protiv pranja novca, ovaj proces može biti pomalo rizičan. Korisnik potom može povući kupljene bitkoine tako što će ih prodati drugom menjaču, kao što je, na primer, Mt Goks, najpoznatija menjačnica za bitkoine, u zamenu za keš.
Bitkoin sve češće važi i u pravom svetu. Sada je, u nekoliko britanskih pabova, moguće plaćati bitkoinima a da ne moraju prethodno biti zamenjeni za tradicionalnu valutu. Pre dva dana, prvi automat za podizanje bitkoina na svetu otvoren je u Vankuveru, koji skenira korisnikov dlan pre nego što mu omogući da kupi ili proda bitkoine za keš.
Manja grupa korisnika zarađuje ekstra bitkoine tako što ih “iskopava”. Reč je o procesu u kome se od kompjutera traži da izvede kalkulacije potrebne da bi digitalna valuta funkcionisala, u zamenu za deo ugrađene inflacije.
Za kopanje je potrebno dosta vremena i truda zbog načina na koji je digitalni novac dizajniran. Svaki sledeći iskopani bitkoin je kompleksniji od prethodnog, zahteva više rada na kompjuteru, pa samim tim i košta više jer se troši više struje, a potreban je i jači kompjuter.
Izvor: Blic