Igor Velimirović, momak rođen 1995. godine, momak koji živi život kakav niko ne zaslužuje u 21. veku. Da li je to život ili muka kako on kroz bolan i kiseo osmeh sam kaže.
"Do svoje 18. godine živeo sam u hraniteljskoj porodici, a od tade se snalazim. Majka mi je u domu i godinama je nisam video, oca nikad nisam upoznao a imam i sestru koja živi u hraniteljskoj porodici negde u Beogradu ima oko 12 godina, nisam siguran, sada živim sa dedom." – iskreno priča Igor za SDCafe.
Već tri godine živi kao prosjak i beskućnik. Živi sa dedom, koji takođe celog dana prosi, uglavnom na trgu ispred Crkve.
Na pitanje gde spava bojažljivo nam odgovara da spavaju (on i deda) u nekoj napuštenoj kući na Carini. Insistiramo da nas odvede i vidimo u kakvim uslovima živi.
"Uselili smo se u kuću jer nema nikoga, rekli su nam da je vlasnik umro i da nema naslednike, tako da smo mi ovde već tri godine. Komšije su super a ponekad nam daju i da pojedemo nešto." – pravda nam se Igor.
Neomalterisani zidovi, hladan beton, bez struje, bez vode, bez ikakvig grejnog tela! Na daskama improvizovani kreveti sa gomilom smeća, buđave i pokvarene hrane koju su našli po kentejnerima!
Tu žive! Tu jedu!
Igor je završio osnovnu školu, nema zdravstvenu knjižicu, nema nikakvu pomoć. Boluje od epilepsije, lekove ne pije jer ne zna koje i ne može kod lekara.
"U socijalnom sam predao neke papire, obećali su mi da će da jave i da čekam. Evo čekam ne znam do kad. Kad me uhvati napad ceo se ukočim i ne mogu da se pokrenem i boli me." – objašnjava nam Igor osećaj kad mu nije dobro.
"Nekad nemam šta da jedem ali uglavnom za jedan obrok skupim, evo juče sam kupio salamu i svež hleb" – ponosno nam pokazuje.
Na naše pitanje kako se kupa kaže: "Evo tu je kupatilo, donesem balone, okupam se pa se obučem i pokrijem…malo je zima, ali šta ću?!"
"Dobro je, borim se, nekad me maltretiraju i biju me, da mi uzmu pare tamo ispred crkve, a neki su dolazili da me ovde maltretiraju, prijavio sam i miliciji ali ništa."
IGORU JE NEOPHODNA POMOĆ DA "PREGURA" ZIMU!
Apelujemo na nadležne institucije, da omoguće Igoru zdravstvenu knjižicu, jer po zakonu o zdravstvenom osiguranju: nezaposlena lica i druge kategorije socijalno ugroženih lica čiji su mesečni prihodi ispod prihoda utvrđenih u skladu sa ovim zakonom (član 22. stav 1. tačka 9. Zakona o zdravstvenom osiguranju).
Apelujemo na sve ljude dobre volje, da pomognu Igoru. Najneophodnije su mu stvari za oblačenje, zimska garderoba i hrana: konzerve i dugotrajna hrana jer nema gde da čuva.
Od skoro ima telefon koji mu je deda kupio za 500 dinara na pijaci.
Ukoliko želite i u mogućnosti ste da pomognete molimo kontaktirajte direktno njega i dogovorite se o preuzimanju, jer i najmanja pomoć znači!
Igorov broj telefona je : 061/60-00-625
Hvala svima u Igorovio ime!
Izvor: SDCafe