Svake godine na toku Dunava kroz našu zemlju dogodi se stotinak manjih i većih krađa s teretnih brodova koji plove ovom trasom, ali i putničkih. Po dosadašnjim izveštajima i prijavama koje je dobijala naša policija, najkritičniji delovi Dunava su kod Kovina i Smedereva, gde se napadima na brodove bavi više grupa veštih pirata koji su u stanju i da s brodova u pokretu poskidaju neke metalne delove ili tovar koji prenose.
Iako je policija uspela da pohvata nekoliko grupa dunavskih gusara iz tog kraja, napadi i krađe su nastavljeni nesmanjenim intenzitetom, što je izazvalo i reakciju ukrajinske rečne kompanije „Dunav”, koja tvrdi da su njeni brodovi na meti lokalnih lopova svaki put kada prolaze kroz Srbiju i Rumuniju. Slične žalbe su već u nekoliko navrata stizale i od pojedinih bugarskih kompanija, koje su saopštile da trpe veliku štetu od kradljivaca koji ne prezaju ni od napada na članove posade. Osim toga, ukrajinski i bugarski prevoznici su se žalili i na to da srpske vlaste ne čine gotovo ništa da spreče pljačkaše koji, kako navode, nesmetano krstare Dunavom.
Oni su podsetili i na to da su njihovi brodovi u Srbiji bili na meti ne samo klasičnih kradljivaca, već i naoružanih bandi koje su spremne i na obračun s posadom ukoliko ih neko od mornara zatekne na delu. Još se pamte slučajevi kada su napadači pobacali nekoliko članova posade jednog bugarskog broda da bi nastavili krađu nafte, kablova i drugih stvari koje su zatekli na brodu.
Često tokom krađe lopovi oštete brod i onda šteta zbog višednevnog stajanja zbog popravke bude i nekoliko desetina puta veća od ukradene robe ili opreme.
Međutim, iako se svakih nekoliko meseci „diže uzbuna” zbog dunavskih gusara, mnogi upućeni tvrde da se ti slučajevi preuveličavaju i da često iza navodnih krađa i napada stoji nešto drugo. Po rečima jednog bivšeg oficira, koji je najveći deo svoje karijere proveo upravo ploveći Dunavom, česti su slučajevi da kapetani brodova, kada se vrate u svoju zemlju, prijavljuju više kriminalnih slučajeva nego što se dogodilo, a to čine radi naplate osiguranja i pravdanja manjka robe i opreme.
– Naravno da se dešavaju krađe, ali mnogo puta sam bio svedok da ribari ili sitni krijumčari iz Rumunije ili Srbije uskoče na teretnjake u prolazu da kupe ili razmene robu u dogovoru s nekim od članova posade. Najčešće je to bilo krijumčarenje metalnog otpada, ali se trgovalo i drugom robom – navodi taj izvor.
U takvim poslovima, krijumčari bilo koju robu s broda kupuju jeftino od mornara, a onda prodaju na rumunskom ili srpskom tržištu uz manju ili veću zaradu, a na taj način i mornari takođe ponešto zarade, potkradajući zapravo sopstveni transport na brodu.
S obzirom na to da se radi o ljudima s margina društva, u pregovorima lako dođe do nesuglasica, pa čak i fizičkog sukoba, što posada kasnije prijavljuje kao napad.
Jedan rumunski zvaničnik je nedavno govorio i o tome da u proseku tri policajca pokrivaju pedesetak kilometara prostora kojim se proteže Dunav, čime se povećavaju mogućnosti za krađu, ali i švercerske ture.
Nešto bolja situacija je na toku Dunava kroz Srbiju, ali lučke kapetanije u obe države tvrde da brodovi moraju da se drže službenih ruta, koje su ipak koliko-toliko pod nadzorom rečnih vlasti. To će rezultirati s manje dobiti, ali više sigurnosti za posade brodova jer se incidenti najčešće prijavljuju na mestima gde brodovi siđu s tih ruta.
N. P.
Izvor: dnevnik
