Smederevo ponovo ima svetskog prvaka sa planetarnog takmičenja HIPPO iz poznavanja engleskog jezika za školarce. To je pošlo za rukom Andreju Jeliću. Ima 12 godina i učenik je sedmog razreda škole „Dimitrije Davidović“. Tamo je nedavno dočekan ogromnim aplauzom koji ga je pratio dok je prolazio kroz počasni špalir, između ostalih đaka u školskom hodniku… Za njega i razrednog starešinu, Ivanu Karić koja ga je kao profesor engleskog pripremala za ovaj poduhvat i bodrila na samom tamičenju u Italiji, sve ovo još uvek je pomalo nestvarno.
Iz ovog ugla, sada kada smo u Smederevu, sve to što se tamo dogodilo, deluje kao da smo sanjali. On je jedno talentovano dete, željno znanja, upija kao sunđer, i to ne samo engleski jezik. Na tom takmičenju je učestvovao i ranije, u četvrtom i petom razredu. Prošle godine, kada je bio šesti, pritom je on mlađi godinu dana od svoje generacije, plasirao se najpre na nacionalno finale u aprilu i odatle direktno je izborio plasman na svetsko prvenstvo koje je održano 29. septembra. On je u nivou HIPPO 2. Finale je bilo u Spoletu, u Umbriji. Tamo je Andrej posle jednog vrlo napornog dana bio veoma uspešan, a rezultati su saopšteni narednog dana. U njegovom nivou je bilo je 36 takmičara iz celog sveta uključujući Saudijsku Arabiju, Meksiko, Albaniju, Hrvatsku, Slovačku, Ukrajinu, Rusiju, Južnu Koreju, Kinu… Ja sam znala da je kvalitetan takmičar, od te naše zlatne dece, on se izdvojio kao dragulj koji se sada brusi. Oduševljeni smo ovim što je postigao. Znala sam da će svakako biti pri vrhu, ali to je ipak velika konkurencija bila, ne znate kako na kraju sve to može da izgleda, a zaista jedva primetne nijanse odlučuju – priča nam nastavnica Ivana Karić objašnjavajući da je od početka, kroz ciklus ovog takmičenja prošlo čak 108.000 učesnika. Dodaje da je, prema njenom mišljenju, za Andrejev uspeh presudno to što je đak koji želi da radi, ne beži od obaveza, potpuno je posvećen, motivisan, predan. Dakle, talenat svakako jeste tu, ali i mnogo neprekidnog truda.
Ne bih mogao da uspem bez podrške moje porodice i mog odeljenja, 7/1. I ne samo njih. Cela me je škola dočekala pre neki dan. Kada sam video taj doček, prvo nisam mogao da verujem. Neverovatan je taj osećaj, ne mogu potpuno da opišem. I onda kada sam na kraju video i svoju učiteljicu, to je tek bio poseban trenutak. Naravno, bili su tu svi ostali nastavnici, čak i oni koji su tog dana radili u suprotnoj smeni. Bilo je sjajno – kaže Andrej.
Na pitanje zašto baš engleski, odgovor možda donekle leži u genetici. Andrej objašnjava da je njegova mama nastavnica engleskog i da je odavno primetila da on ima sklonosti ka tom jeziku. Prošlog puta nije uspeo da se izbori za bolji plasman ali je rešio da se bolje pripremi – na koji način je to uspeo, kako se osećao dok je držao srpsku zastavu u trenutku saopštavanja rezultata, ko mu je bio uzor i na koga se ugledao ali i o nagradama koje je na republičkom nivou osvojio iz matematike, fizike i takmičenja „Misliša“, pročitajte detaljniju priču u narednom broju časopisa „Fenjer“.
