Polako ali sigurno se zahuktava čitava priča o promeni dosadašnjih koncepata života, koji su bili aktuelni barem više vekova. Dokaz tome su novi vidovi komunikacije koji sobom nose i neke nove vrednosti, nove trendove, novi smisao za humor, nove kanale društvenog aktivizma, pa tako i – nove oblike umetničkog izražavanja.
Do skoro smo imali kompaktnu sliku u glavi – podela svih umetnosti na nekih 8 različitih celina, u skladu sa tehnikama koje se koriste, medijumima i drugim parametrima. Danas smo svedoci mešanja umetničkih izraza više oblasti odjednom i stvaranja hibridnih kreacija, koje mogu biti od grotesknih preko neubedljivih do genijalnih i u nekom sasvim novom smislu – inovativnih.
Nakon više godina odupiranja ovoj pojavi i pripisivanja celokupne industrije igara takozvanoj „dečjoj igri“, nalazimo se u situaciji da ne možemo ostati ravnodušni prema pojedinim interaktivnim kreacijama, koje zaista možemo nazvati pravim – umetničkim delom! Ovo se odnosi kako na estetski aspekt posmatranja, tako i na druge parametre koji utiču na reakciju koju u nama budi jedno takvo delo. Neki od njih su – koncept, poruka, autentični stil, postojanost emocije, komuniciranje sa auditorijumom, stapanje više medijuma (slika i muzika) i njihov odnos.
Jedno od ovakvih „dela“ je svakako point-and-click avantura Machinarium iz 2009. godine. Sa velikim i osnovanim ubeđenjem mogu da kažem da ovo inspirativno umetničko delo izaziva naboj osećanja u velikoj većini „njegovih korisnika“. Čitav koncept je osmišljen tako da, kroz praktično rešavanje zadataka (koji su vrlo izazovni) igra zapravo komunicira neku važnu, duboku, suštinsku i univerzalnu poruku i to služeći se ilustracijom, animacijom, fabulom i muzikom. Sve ove pojedinačne celine umetničkog dela su dovedene do perfekcije kako u njihovom polju delanja, tako i u kombinaciji sa ostalim celinama.
Živimo u vremenu u kojem interaktivna umetnost preuzima vođstvo u odnosu na druge vidove komunikacije između umetničkih dela i publike. Širom sveta organizuju se festivali umetnosti na kojima glavnu reč ima multimedijalni sektor komunikacije i sve više se i drugi oblici kreativnosti okreću multimediji kao sredstvu neposrednog približavanja auditorijumu. Razvoj tehnologije se, takođe, ubrzava i čini se da će uskoro razumevanje načina na koji svet funkcioniše umnogome zavisiti od svakodnevne informisanosti ljudi. Međutim, koliko god to haotično delovalo na prvi pogled, u osnovi ljudske kreativnosti – od pamtiveka do dan-danas – nalazi se impresija svetom oko nas, upijanje iskustava i njihovo ponovno rađanje u vidu kreacije koja u sebi nosi emociju stvaraoca poslatu čovečanstvu sa ciljem da izazove isto-tako-stvarnu povratnu reakciju. Igra Machinarium je pravi dokaz toga.
Jelena Dasukidis
Izvor: SDCafe
