Prošli tekst našeg sugrađanina Andrije Ilića opisao je njegovo putovanje do juga Severne Makedonije, a u današnjem vam donosimo ostatak njegove avanture do Tasosa.
„Šestog dana putovanja cilj je bio konačno ugledati more! Kako je Dorjan na samoj granici, ubrzo sam bio u Grčkoj. Put ka Solunu vodi kroz jako slabo naseljena mesta. Mnoga sela nemaju ni prodavnicu ni benzinsku pumpu, zbog čega je potrebno pažljivo planirati potrošnju vode. Veliki broj kamiona i brza vožnja putničkih automobila naterala me je da na ulazu u Solun vozim i po trotoarima. Velika je frekvencija saobraćaja i vozači nisu tako obazrivi prema biciklistima tako da treba biti potpuno koncentrisan i pažljiv! Posle pređenih nešto više od 600 kilometara konačno prizor zbog kog sam i krenuo u ovu avanturu – more! Solun je veliki grad, tako da nisam imao vremena da više obiđem, ali svakako preporučujem šetnju uz obalu mora gde se nalazi i Bela kula, jedan od simbola grada. Koga više zanima istorija i religija tu su vizantijske crkve Svete Sofije i Svetog Dimitrija.
Dolazak do krajnjeg cilja podelio sam u dva dana. Sledeća stanica bila je Nea Vrasna, poznato letovalište među turistima iz Srbije. Izlaz iz Soluna je predstavljao još jedan izazov, jer se put konstantno penje gotovo 20 kilometara. Nakon uspešno savladane uzbrdice, sledi ravna deonica sa povremenim kratkim usponima. Najveći broj ljudi koristi autoput da stigne do poznatih kupališta, tako da su lokalni putevi gotovo prazni. Dobar asfalt i dovoljan broj prodavnica čine ovu deonicu veoma pogodnom za bicikliste. Ulaskom u Nea Vrasnu prvo što sam primetio je veliki broj tablica srpske registracije. Osećao sam se kao da sam ponovo u Srbiji, a ne 700 kilometara daleko od kuće. Nakon sedam dana putovanja napokon sam se okupao u moru!
Za kraj putovanja trebalo je stići do Kavale, gde me je očekivalo ukrcavanje na trajekt. Kako su polasci iz Kavale ređi nego oni iz Keramotija, morao sam da poranim. Ustajanje u 5 ujutru i polazak pred svitanje ispostavio se kao najlepši događaj ovog podviga. Vožnja uz obalu mora, putevima bez vozila, zvuk talasa, sunce koje tek izlazi i prijatna jutarnja temperatura bili su prava poslastica za poslednji dan vožnje. Put do Kavale je u odličnom stanju sa povremenim blagim usponima. Treba voditi računa o vremenu polaska, naročito nedeljom, jer trajekt ide samo dva puta dnevno. Posle skoro sat i po vremena plovidbe i četrdesetak minuta vožnje po ostrvu stigao sam na cilj. Tasos je osvojen posle 800 kilometara vožnje. Još jedna uspešno završena avantura, problemi i poteškoće koje su me na putu pratile u tim trenucima postaju lepše, jer pojačavaju osećaj sreće i čine me ponosnijim. Usponi, probušene gume, neasfaltirani putevi, jako sunce nisu me sprečili da stignem do svog cilja koji sam zacrtao mesecima ranije. Lično za mene ovo nije samo vožnja već dokaz da mogu da prevaziđem sve probleme koji su me na putu pratili.
U samom Tasosu, najpoznatija mesta su Limenarija, Potos i Limenas, dok je najpoznatija plaža Golden beach. Posebno bih izdvojio plažu Porto Vathy i Marble beach. Usledio je zasluženi odmor i kupanje, a zatim povratak kući automobilom. Drugar Aleksa koji je upućen u gotovo sva moja biciklistička putovanja bio je zadužen za moj povratak. Pamtiću nove gradove koje sam obišao, ljude koje sam upoznao, predele koje sam video i iskustvo koje sam stekao tokom vožnje. Sve to će mi pomoći da u budućnosti još bolje planiram nova putovanja i da u njima još više uživam.“