Krajem 2024. u našem gradu su, kao i u drugim sredinama povremeno organizovani protesti i okupljanja, sa zahtevima utvrđivanja odgovornosti za pad nadstrešnice u Novom Sadu, a trajao je i štrajk prosvetnih radnika. Otuda se početak ovih susreta vezuje pre svega za prostor pored Gimnazije. Nakon nekoliko masovnih protesta početkom 2025, krajem januara, tišine na ovom mestu kojima se odavala pošta i izražavala podrška studentima, postale su svakodnevne, što znači da neprekidno traju godinu dana. Najpre su bile petnaestominutne, a od marta se stoji minut duže nakon vesti da je preminula i 16. žrtva pada nadstrešnice. Najvećim delom, tišine od 11 i 52 su se odvijale na početku Ulice slobode, ali ih je bilo u krugu bolnice ili ispred glavnog ulaza, a zatim, u skladu sa razvojem događaja, zastajalo se u tišini u Karađorđevoj, ispred Policijske uprave, Osnovnog javnog tužilaštva. Menjala su se godišnja doba, lica, učesnici, broj okupljenih je polako bivao sve manji pre svega zbog toga što su maturanti, u međuvremenu postali brucoši i više nisu u svom gradu. Oni stariji su se vremenom odustajali vraćajući se „redovnom životnom toku i obavezama“. Pa ipak, uprkos svim mogućim izazovima, osipanju, znatno agresivnjim porukama kojima su od drugog dela godine, kako je atmosfera u društvu rasla do usijanja, bili izloženi oni malobrojniji, odlučni da nastave održavanje šesnaestominutnih tišina, ova okupljanja su nastavila da traju. Tokom svih tih podneva, SDCafe.rs je zabeležio ogromnu foto galeriju koja ostaje svedočanstvo jednog vremena i trenutka u istoriji ovog grada. Ovom prilikom, podsećamo se samo dela hronologije i toga kako su, minulih godinu dana, izgledale smederevske tišine…
