Mali prinosi i tržišni viškovi krompira na Zlataru i kukuruza u Smederevu. Krompir 40 dinara, a kukuruz 26 dinara za kilogram. Ponuda slaba, jer će cena rasti.
DUGOTRAJNA suša tokom leta i jeseni smanjila je rod krompira na mnogim njivama na Javoru, Zlataru i Jabuci. Istu muku, ali sa rodom kukuruza, imaju i u Podunavlju, gde je rod ove kulture upola manji nego lane. I jednu i drugu kulturu uprkos relativno dobroj trenutnoj ceni, proizvođači ne nude, jer je veliko pitanje kolika će cena biti na proleće i naredno leto.
Krompir je podbacio, jer je i setva kasnila zbog prolećnih kiša. Plodovi su sitni, a pojedini proizvođači kažu da su na okućnicama „jedva izvadili seme“. Tako će ove jeseni ostati prazni trapovi, podrumi i magacini, pošto su mnogi digli ruke od gajenja ove povrtarske kulture zbog lanjskih gubitaka, kada su rod bacali u potoke. Retka su domaćinstva koja su se usudila da „prevrću zemlju“ i seju veće površine. Oni, zato, mnogo ne kukaju na sušu.
– Pod krompirom je 20 hektara i očekujem rod od oko 400 vagona. Uprkos suši, na nekim njivama je rodilo i po 2,5 vagona, zahvaljujući obradi zemljišta i primeni agrotehničkih mera. Ceo rod ide kupcima u Crnoj Gori – priča Branko Gujaničić iz Akmačića, koji je sa trojicom sinova najveći proizvođač u zlatarskom kraju. U Kalipolju na Javoru, poznatom krompiraškom području, tek započinje sezona vađenja. Rod će, kako kaže Dragan Ivanković, iz Ljepojevića, biti upola manji od višegodišnjeg.
– Kakva je bila godina, prinosi su solidni – tvrde Savo i Stevan Žunić, otac i sin iz Seljašnice kod Prijepolja. – Na Jabuci su prinosi od 1,2 do 1,5 vagona, dok u Župi ima i po tri vagona. Izuzetnog je kvaliteta krompir sorte „kondor“. Uvoznički lobi sada naduvava cene kako bi uvezao što veću količinu.
Proizvođači na planinama Starog Vlaha i u Polimlju kažu da je zatišje u prodaji. Zbog malih tržišnih viškova slaba je ponuda. Svi se preračunavaju, čekajući veće cene.
– Tek poneka tona belog krompira proda se po 40 dinara za kilogram. To je za ovogodišnju proizvodnju i rod nisko, jer samo cena od 60 do 70 dinara može da pokrije troškove – tvrdi Živojin Krsmanović iz Katića, kome su na desetak hektara svojih njiva i u selima novovaroškog kraja, prinosi u proseku 1,2 vagona po hektaru.
Slično je i sa cenom kukuruza. Ratari kažu da nemaju dovoljno ni za sopstvene potrebe, pa je otkup uprkos dobroj ceni od 26 dinara za kilogram i dalje veoma slab.
Višegodišnji prosečni prinos kukuruza sa smederevskih parcela površine od oko 17.000 hektara je 6.500 kilograma po hektaru. Ove godine neće biti ni pola toga. – Prinos je oko 2.500 kilograma po hektaru, što je oko 60 odsto manje nego lane. Podbačaj je izuzetno visok – kaže Goran Pavlović, savetodavac za ratarstvo Poljoprivredno-stručne službe Smederevo.
On navodi da su prinosi negde osam pa čak i 12 tona, ali da ima parcela gde nema ni zrna.
Kukuruza nema ni za potrebe proizvođača, pa se očekuje povećanje cena, a stočari već sada najavljuju smanjenje fonda, što dalje dovodi do povećanja cena mesa i mesnih prerađevina.
Stočari koji imaju umatičena grla nadaju se ovih dana uredbi o subvencijama za stočni fond, što bi ublažilo dramatična poskupljenja ove zime.
Izvor: Večernje novosti