U planu rekonstrukcija Karađorđeve: Nova tačka razdora između građana i lokalne samouprave

Nakon negodovanja javnosti na najave da će Vinski park biti rekonstruisan na način kako je to projektom predviđeno, nova tačka razdora na relaciji deo građana Smedereva – lokalna samouprava sada je priča o izmenama i to bitnim, u Karađorđevoj ulici.

Naime, deo Projekta razvoja lokalne infrastrukture i institucionalnog jačanja lokalnih samouprava koji se finansira iz sredstava Međunarodne banke za obnovu i razvoj i Francuske agencije za razvoj, a koji sprovodi Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, u našem gradu se odnosi na rekonstrukciju jedne od najprometnijih saobraćajnica, Karađorđeve ulice.

Do sada je u dva navrata o tome bilo reči na javnim raspravama kojima pak građani i nisu prisustvovali u većem broju već su učesnici mahom bili predstavnici lokalne samouprave i javnog sektora.

Projektom je zamišljeno da Karađorđeva ulica ima tri trake, da se poveća bezbednost svih učesnika u saobraćaju, a posebno pešaka, među kojima su i deca, jer se u blizini nalazi osnovna škola “Dimitrije Davidović” – poručeno je, od strane Grada Smedereva, nakon druge javne rasprave.

“Običnom svetu” ovo deluje kontradiktorno jer nije jasno kako će još veći pritisak na ovu saobraćajnicu, uvođenjem treće trake, dovesti do onoga što je generalno i suština brojnih ovakvih projekata u svetu i Evropi, a to je potpuno drugačiji pristup shvatanju i konceptu urbanih zona u centru grada.

Dok se na drugim mestima teži održivim rešenjima, masovnom pretvaranju betonskih površina i asfalta u zelene oaze i izmeštanju saobraćaja u prigradske zone, mi i dalje kao da 50 godina kaskamo za razvijenim društvima te sada primenjujemo rešenja za koja su oni još pre dve decenije ustanovili da su bila pogrešna. I što je najinteresantnije u svemu, to, kao da ne smeta ni finansijerima jer su ovakvi projekti upravo podržani novcem iz inostranstva – znamo mi odlično da “rekonstrukcija” ulice ili bilo čega drugog na “srpski” način (a što kao po pravilu predstavlja još betona i čupanje ono malo zelenila što je opstalo usled prethodnih, takođe suludih rekonstrukcija) nema veze sa onim kako se to radi tamo odakle nam stižu slike zelenih gradova, tamo gde neko ume da popravi trotoar a da ne poseče stablo ili gde čak znaju i kako da presade drvo staro više decenija…

Naravno, čuvena formulacija “povećanje površina pod zelenilom” prisutna je i u ovom projektu jer određeni uslovi moraju da se odnose na zaštitu životne sredine. Prvi problem je što “površine pod zelenilom” mogu da se odnose i na žardinjere sa rastinjem što apsolutno ne može da se poredi da drvoredom stabala starih više decenija i koja su pluća ovog dela grada. Ko je želeo, lako je mogao da sazna kolika je razlika između benefita koje pruža samo jedno, razvijeno, visoko drvo, ogromne krošnje, spram 10 mladih sadnica od kojih će se većina nažalost osušiti (to je ono što viđamo često). Umesto toga, autori projekta poručuju da će zasaditi tri puta više stabala i “ukloniti postojeća koja su lošeg kvaliteta”. Ni ova formulacija nije slučajna – njome se drveće koje, kao što svi znamo, izgleda sasvim dobro (ali se nalazi tamo gde će smetati za postavljanje još betona) praktično predstavlja kao neki loš, dotrajali građevinski element koji treba zameniti novim. To jest, stabla idu u “staro gvožđe”. I onda ih zamenite kao da menjate sijalicu.

Najčešća pitanja građana tokom javne rasprave odnosila su se na broj predviđenih parking mesta i semafora prema projektu, uz sugestije da se izgradnjom treće trake saobraćajnice gubi broj parking mesta, a da je nepotrebno u malom razmaku postaviti dva semafora – takođe se navodi u izveštaju na sajtu grada o sprovedenoj javnoj raspravi.

Ipak, iz komentara građana, zaključuje se da im smeta mnogo toga. Neki od njih su javnu raspravu doživeli kao iznošenje budalaština kao argument za sečenje drveća i smanjenje broja parking mesta poručujući da do ove rekonstrukcije neće doći jer je oni na ovaj način neće dozvoliti “makar morali da se vezuju za stabla”.

U nizu drugih problema, ništa manje značajan se odnosi i na zamerke koje ima organizacija Urbano zeleno koja se zalaže za transformaciju saobraćaja u Smederevu i bavi se afirmisanjem urbane mobilnosti, odakle smatraju da se ovim projektom proširuje saobraćajna infrastruktura za motorna vozila, a na štetu ostalih učesnika u saobraćaju, konkretno biciklista

Naš grad, Smederevo, ostvario je pravo na korišćenje sredstava za izgradnju klimatski pametne i održive infrastrukture. Kao deo potprojekta, naš grad je planirao da iz dobijenih sredstava rekonstruiše glavnu ulicu u gradu, Karađorđevu ulicu. Međutim, prilikom uvida u dokumentaciju pod nazivom „Projekat za rekonstrukciju objekta: Karađorđeva ulica u Smederevu“, utvrdili smo da je u pisanom delu projekta planirana izgradnja biciklističke staze, za šta se snažno zalažemo, ali je nigde nema u projektu za izvođenje. Takođe, planirano je proširenje kolovoza i zanemarena je potreba za ozelenjavanjem prvog dela ulice, od broja 1 do prvog semafora.

Naše udruženje ima dobar razlog da sumnja da Grad Smederevo želi da sredstva koja doniraju Svetska Banka i Francuska Agencija za Razvoj iskoristi za proširenje saobraćajne infrastrukture za motorna vozila, dok potpuno zanemaruje izgradnju biciklističkih staza. To bi potpuno narušilo duh projekta i njegovu primarnu svrhu, a to je izgradnja klimatski pametne i održive saobraćajne infrastrukture. Shodno tome, putem mehanizma žalbe, podneli smo tri zahteva – napominju iz organizacije Urbano zeleno.

U prvom su zahtevali da se biciklističke staze ucrtaju u projektne planove na osnovu kojih bi se dobila građevinska dozvola. U projektnom planu se navodi: „Posebna pažnja se posvećuje bezbednosti svih učesnika u saobraćaju, a posebno ranjivih grupa kao što su pešaci, biciklisti, deca, starije osobe i osobe sa invaliditetom. Sa obe strane kolovoza biće izgrađeni široki trotoari (širine od 4 do 6 metara) i biciklističke staze širine 1,5 metara, koji će biti jasno odvojeni od kolovoza. Biciklistička staza će biti obeležena posebnom bojom i simbolima na terenu. Na pružnom prelazu biće formirani posebni pešački i biciklistički prelazi i zaštitne ograde, što će dodatno povećati bezbednost.“

Međutim, u projektu za izvođenje, u vizuelnom prikazu same Karađorđeve ulice, koja je predmet rekonstrukcije, nema obeleženih biciklističkih staza. Stoga je Urbano zeleno poslalo zahtev da se jasno obeleže biciklističke staze kako bi građevinski projekat definisao njihovu izgradnju. Ono što želimo da naglasimo jeste da biciklističke staze moraju biti odvojene od kolovoza, a na severnoj strani ulice tako da se staza nalazi između trotoara i parkinga, kako bi se obezbedilo nesmetano kretanje biciklista kao i njihova bezbednost.

Kao drugo, zahtevali su da se ne dozvoli proširenje kolovoza. Naime, projekat navodi da će se  rekonstrukcijom postići efikasniji i bezbedniji protok saobraćaja, da će kolovoz na nekim deonicama biti proširen na 9 metara, što će poboljšati protok vozila.

Ali, takvo proširenje, stvorilo bi nesklad između želje za bezbednijim saobraćajem i klimatski pametnom mobilnošću s jedne strane, i povećanog protoka vozila i smanjene bezbednosti s druge strane.

S obzirom na to da je projekat iz kojeg su obezbeđena sredstva za rekonstrukciju Karađorđeve ulice posvećen izgradnji klimatski pametne i održive urbane mobilnosti, proširenje kolovoza izazvalo bi potpuno suprotne efekte od onih predviđenih ciljevima projekta. Stoga zahtevamo da se ne samo proširenje kolovoza suzi u određenim delovima, već da se dobije više prostora pešacima, biciklistima, kao i osobama sa smanjenom pokretljivošću, što je posebno izraženo u centralnim gradskim zonama, što uključuje i Karađorđevu ulicu. Proširenje kolovoza bi nanelo ogromnu štetu građanima, posebno stanovnicima centralne zone. Podsećamo vas da je u skladu sa planom definisano sledeće: „Projekat rekonstrukcije Karađorđeve ulice u centralnoj gradskoj zoni ima za cilj značajno poboljšanje kvaliteta života svih građana, povećanje bezbednosti saobraćaja i doprinos zaštiti životne sredine“. Shodno tome, kolovoz na ovoj ulici treba suziti i time ograničiti nepovoljan uticaj na klimatske promene, ali i na zdravlje i kvalitet života stanovnika u ovoj i okolnim ulicama – smatra i donosiocima odluka u dostavljenim mišljenima i sugestijama, poručuje Urbano zeleno.

Njihov treći zahtev, odnosio se na to da se jedan metar kolovoza, u prvom delu ulice, izdvoji za sadnju drvoreda širine jednog metra. Konkretno, predlažu uspostavljanje zelene površine na delu ulice od broja 1 do raskrsnice sa ulicom Ante Protića (potez ispred Doma kulture) jer je taj deo ulice ogoljen, bez hladovine, a oni predlažu drvorede sa po 20 stabala s jedne i isto toliko sa druge strane.

Kako navode, u procesu formiranja potprojekta u okviru projekta LIID, preskočeno je nekoliko važnih koraka – javnost, kao i njihovo udruženje, nisu bili uključeni u donošenje odluke po pitanju toga kako i gde treba opredeliti sredstva koja su građani Smedereva dobili kroz ovaj projekat. Takođe, bez prethodno predstavljenih koraka, kao što je na primer idejno rešenje, došlo se do građevinske dozvole i projekta za izvođenje. Zato su predložili da se čitav proces stopira i vrati na početak, kao i da se, u skladu sa zakonom, javno i transparentno nadalje sprovode koraci uz uključivanje i civilnog sektora i građana u donošenje odluka.

To bi, u najkraćem bila analiza trenutnih okolnosti u vezi sa ovim projektom. Dok o tome razmišljate ili pak ne razmišljate, bacite u prolazu pogled da drvored u Karađorđevoj. Neka od tih stabala možda žive svoje poslednje mesece…