Toplifikacija preko železare: Stara ideja ponovo aktuelna

Nema ko u Smederevu nije čuo za ideju “grejanja preko železare”. Nastala pre više decenija, ponekad je doživljavana kao odlično rešenje, nekad kao prevaziđen koncept iz vremena kada je sve bilo državno pa i sama železara.

Uz jasne dokaze o zagađenosti vazduha u našem gradu koja maksimum beleži tokom zimskih meseci jer je ovde najviše kotlarnica i dalje na mazut, a u individualnim ložištima ljudi spaljuju bukvalno sve i svašta, provlačila se ta ideja poslednjih godina često na društvenim mrežama.

Između nostalgije, idealizovane slike prošlosti i onoga što je realnost sada, trebalo bi objektivno sagledati okolnosti. Nadamo se da je baš to prethodilo odluci da grad ponovo posegne za toplifikacijom koja počiva na energiji iz železare i da vraćanje ove teme u fokus nije rezultat namere da se podigne rejting.

Podsećamo, na nedavno održanoj sednici Skupštine Grada Smedereva odbornici većine su usvojili predlog da se počne izrada Plana detaljne regulacije.

Grad će započeti toplifikaciju energijom iz železare. Dugo se pričalo o tome, ima možda i 40 godina. To je jedan kompleksan projekat koji obuhvata izgradnju toplovoda u dužini od skoro 12 kilometara.

Da bi se projekat realizovao, morate da imate dosta čistu situaciju tamo gde će proći te cevi. Plan je jednostavan, ali je potrebno da se reši imovinsko pravni status na zemljištu gde će toplovod da prođe. Jer, uvek može doći do prepreka tokom izgradnje koje morate da prevaziđete – objasnio je tada, odbornicima Dragan Krstić, načelnik Odeljenja za urbanizam Gradske uprave.

Na deo istorijata te priče, ukazao je Branče Stojanović iz redova SPS-a:

Ranih ‘90 ih je bio plan Vlade da se izvrši toplifikacija nekoliko gradova u Srbiji, to su Priština, Novi Sad, Požarevac i Smederevo. Nažalost, desilo se šta se desilo sa državom, odustalo se. Kasnije je JP pripojeno tadašnjem Javnom stambenom. Posle toga se razgovaralo i sa američkom kompanijom da bi se nastavilo, ali je njihov stav ipak bio da njihovi kapaciteti ne mogu tome da odgovore. Važna je informacija da se ide u ovo, veliki je benefit za grad i dobro je što su Kinezi dali saglasnost – kazao je Stojanović. Takođe je ovom prilikom skrenuo pažnju na to da je u prošlom sazivu, Skupština već usvojila PDR za centralnu gradsku toplanu na području blizu marine, pa je u skladu sa tim pitao šta se nadalje dešava sa ovom odlukom.

Prema rečima Dragana Krstića, ta odluka je još uvek na snazi i biće sve dok ne bude izvesna realizacija ove druge, nove – stare ideje.

Uz ogradu da tek tu na licu mesta saznaje za ovu odluku, Ivan Sovtić, čija je odbornička grupa aktuelnoj većini i dala tu većinu, ovaj inženjer elektrotehnike, profesor i nekadašnji savetnik ministra za inovacije i tehnološki razvoj, bio je nešto rezervisaniji po pitanju realizacije ove ideje, a postavio je pitanja kakva bi verovatno i svaki građanin da je bio prisutan. Da li je pametno “oslanjati” daljinsko grejanje na fabriku koja je privatna?

Ako se sećate, ja sam u svakom mandatu sam pričao o toplifikaciji. Ovaj projekat je star više od 25 godina. Naročito poslednjih 15 godina pokušao sam da reaktiviram to, da sagledam sve aspekte i pokažem da li je to rentabilno ili nije. Čini mi se da lutamo. U prethodnom sazivu usvojili smo PDR i bila je priča da možda bude javno – privatno partnerstvo za toplanu. Tada se govorilo da će iz Industrijske zone, glavni cevovod da ide do bolnice odakle će da se prikluči devet preostalih kotlarnica.

Bilo je pompezno najavljeno. A onda je neko shvatio da bismo ceo grad raskopali da ostvario taj projekat. I više se ne spominje.

Onda, u novije vreme, na jednom panelu gde sam učestvovao, bila je prisutna gradonačelnica i direktor Kulagić, čuo sam ideju da bude kod Sporstkog centra manja toplana na koju bi bilo priključeno par gradskih kotlarnica. A sad, evo reaktivacija ovog projekta toplifikacije! Mnogi idu na tu varijantu. Ali, projekat je urađen na piku proizvodnje od 1,6 miliona tona čelika, plnirane snage oko 60 megavata.

Prva faza na već ustaljenoj trasi, magistralnim putem preko Papazovca, za konzum od 40% ukupnog konzuma u Smederevu. Ali, dolaskom Ju Es Stila došlo je do promene jer je on prodao kotlove u energani 2.

Mi sada i na društvenim mrežama pravimo neku nestručnu konstrukciju. Lepo zvuči, sve je to lepo, ali da li ima realno, stručno uporište u današnje vreme? To pitanje niko ne postavlja.

Sutradan se možda promeni vlasnička struktura u železari, možda neko udari neke nove carine na čelik, svašta je u opticaju, šta ako nema proizvodnje, ako Kinezi odu… Ima li nekog elaborata, predikcije? Ja sam na stanovištu da je nama u današnje vreme pre svega potrebna izgradnja nove toplane na gas – smatra Sovtić.

Petar Rančić, izvršni direktor u JP Grejanje odgovorio je da se razmatra rezervno napajanje te toplane, kao i da će nova mini toplana od 17 megavata biti napravljena. Uz to projekat za prelazak na gas kotlarnice u Miloja Đaka je gotov, završava se projekat i za istu namenu za kotlarnicu kod Sportskog centra. Kopanja će, dodao je svakako biti jer stare kotlarnice koje postaju podstanice moraju da se povežu na toplovod.

Stav građana o toplifikaciji umnogome zavisi i od njihovog mišljenja o kompaniji koja je sada vlasnik železare. Za jedne je to dobar način da se iskoristi ono što je već tu svakako – “železara radi pa radi” i od spaljivanja plastike, gume, nameštaja i uglja sve je bolje. S druge strane, ima onih koji iz raznih razloga smatraju da tako važno pitanje ne treba da zavisi od sudbine fabrike, inače najvećeg industrijskog zagađivača u Smederevu koji bi pre svega trebalo da se pozabavi time kako da više ne zagađuje vazduh i zemljište umesto da mu na ovaj način “sve bude oprošteno”.