Život street art umetnika je drugačiji. Na drugačiji način gledaju na svet.
Koliko puta ste prošli u svom kraju pored nekog išaranog zida? U svom gradu, u nekom drugom gradu, negde… Ima ih svakakvih, od najobičnih žvrljotina do fantastičnih slika. Petar + Marina ili neki od onih uvredljive sadržine? Ima ih tamo gde nije očekivano videti ih, a opet negde su ulepšali čak i ta mesta. Ova priča nije amnestija za sve one koji pišu grafite gde god stignu, ali jeste poziv da na svet grafita pogledamo drugim očima. Uostalom, nije svaka žvrljotina grafit. Postoji razlika. Velika. A tamo gde postoji razlika, treba je dodatno potcrtati i afirmisati prave vrednosti, koliko god to danas zvučalo stereotipno. A, razlika je u mašti. I kreativnosti.
Vikipedija kaže da je ulična umetnost (engl. Street art) bilo koja umetnost koja je nastala na javnom mestu – na ulicama. Motivi ulične umetnosti su različiti kao i njene tehnike.
U odnosu na tradicionalne grafitne umetnike koji uglavnom upotrebljavaju sprej za stvaranje svojih dela, ulični umetnici upotrebljavaju mnoge druge tehnike od kojih su neke: nalepnice, šablonski grafiti, mozaik, video projekcija, ulična instalacija i druge tehnike. Zbog toga je ulična umetnost ponekad nazivana „post-grafiti“. Ulična umetnost se može nalaziti bilo gde u svetu, a ulični umetnici često putuju po svetu da bi raširili svoj dizajn.
Grafiti predstavljaju slanje poruka na javnim površinama, u pisanoj ili likovnoj formi. Reč grafiti je nastala od italijanske reči graffito što znači škrabati, a koren vuče iz stare grčke reči graphein koja znači pisati. Najjednostavniji je TAG koji predstavlja stilizovani potpis. Zatim sledi BOMBA grafit u dve boje koji se radi brzo najčešće na zabranjenim mestima i na kraju PIECE, grafit koji sadrži prelaze boja, efekte, slike. Grafiti se mogu pisati samostalno, ali nije neuobičajeno da se pišu u klanu („crew“). Black book (crna knjiga) sadrži skice crtača grafita ponekad i fotografije završenih dela (piece skraćeno od masterpiece – umetničko delo) i čuva se od policije jer se može upotrebiti kao dokaz na sudu. Stilovi su različiti, npr. Wild (divlji stil), Old School (stara škola), Anti itd.
Nastala je u 60. tim godinama u Filadelfiji. Druge verzije govore o nastanku u vezi sa socijalnim nemirima u Francuskoj u Parizu. Početkom 70. tih godina je mladić koji se zvao Taki kod svog rada kao kurir počeo je pisati TAKI 183 (183 je bila ulica u kojoj je stanovao). On se ovoj zabavi posvetio sa velikim fanatizmom i bio je primećen od Nujork Tajmsa koji mu je 1971. godine priredio razgovor koji je bio primećen i grafiti su se proširili po Njujorku i posle po celom svetu. U početku grafiti nikome nisu smetali, ali kada su se grafiti pojavili i na instalacijama metroa tu su bili brisani. Grafiti zahtevaju svake godine milione dolara da bi bili izbrisani sa vagona i postajali su problem i sada su za to predviđene i represarije. Ujedno se razvijaju i pozitivne mere saradnje i tako su za grafite predviđene posebne površine i organizovane su i takmičenja i pregledi. Danas je moguće videti razne grafite, ali najupotrebljavanija tehnika je pisanje sa sprejem.
Istorija grafita proteže se čak do istorije antičkih civilizacija kao što su antička Grčka ili rimsko carstvo. U antičkom Rimu, ako ste želeli da nešto poručite javnosti, morali ste da izgrebete zid. Zidovi Pompeje prekriveni su primerima ovog starorimskog običaja. Evo nekoliko prevedenih grafita:
* Sukcesus je bio ovde.
* Gaj Julije Primigenije je bio ovde. Zašto kasnite?
* Ljubavnici, kao i pčele, žive slatkim životom.
* Moj muž nije na prodaju.
* Provalniče, čuvaj se!
* Neko za čijom trpezom ne jedem, Lucije Istacidije, za mene je običan varvarin!
* Piljari vas mole da izaberete Marka Holkonija Priska za edila.
* Zapanjen sam, o zide, da se još nisi srušio pod težinom tolikih gluposti napisanih na tebi!
Momak iz komšiluka, Stefan Braković (22), poznatiji kao Sten (Stan, Stanley, S10) crta grafite od 2010. godine. Na početku, kako sam kaže, sve je to bilo totalno neozbiljno, neorganizovano. Bilo je, 6 grafita u 6 meseci. Nije poznavao druge crtače, nije imao s’ kim da deli ideje. Mada generalno, ni sada nema, kao da se žali i dodaje da u Smederevu i nema nekih ozbiljnijih crtača. I to kao da ga guši i baš mu smeta.
Na papiru je crtao i kao klinac. U Smederevu tada i nije bilo mnogo grafita. Mogao ih je videti jedino na televiziji, vozovima, časopisima, ili kada bi odlazio u Beograd.
Grafite prvenstveno crta iz zabave, jer ga to opušta. Uvek je zanimljivo, uvek je nekako drugačije. Uživa crtajući. Zavoleo je to.
Ne zanima ga mišljenje drugih. Crta sam za sebe i za drugare. Bilo je kriznih perioda kada se mnogo nervirao, hteo sve da batali. Ali, nešto ga je uvek održavalo. Gledajući svoje crteže shvatio je da izgledaju sve ozbiljnije i ozbiljnije. I ko zna kroz koje će periode tek prolaziti. To je ono što ga drži, da nastavi dalje. Sve je luđe i luđe, kaže Sten.
Kada ga pitaju šta ga inspiriše, nekako ne ume da odgovori na to pitanje. Smatra ga glupim, jer jednostavno, smatra da je to način života. Za inspiraciju je zaduženo sve oko njega. Ideje, jednostavno same dolaze. Ima ih mnogo. Krene da crta, crta i gde se završi…
Za jedan grafit su najpotrebnije boje i naravno zid na kome bi se sve to moglo nacrtati. Proces crtanja može trajati kratko, a može trajati i više dana.
Stenlijeve radove možete videti na raznim mestima u Smederevu. Najviše ih ima na Carini, na više lokacija.
Na Carini crta najviše, jer mu je ta lokacija najbliže. I tamo se oseća najopuštenije. Dobro poznaje te lokacije. Mada, zna da ima dosta dobrih lokacija i u gradu. Smatra da je bolje imati što više grafita na različitim lokacijama, nego vezati se za jedan kraj.
Imao je par puta i probleme na lokacijama gde crta. Mada, u poslednje vreme, sve ih je manje i rešavaju se na lep način. Recimo, kada dođu građani on im pokaže crtež, pokuša da objasni ideju i sve se super završi.
„Postoje razni ljudi, ko hoće da shvati, shvati. Ja ne mogu da nateram ljude da vide i da shvate nešto što oni ne žele.“
Ni sa policijom nema mnogo problema, jer se trudi da crta na legalnim mestima… Građani uglavnom podržavaju takve akcije, zanimljivo je, nešto drugačije, tako da generalno nema poblema, ali ima raznih ljudi. Više pohvala dobije kada crta neki karakter, karikaturu ili crtež, dok slova ljudi teže shvataju.
„Kapiram da i ne shvataju o čemu se tu zapravo radi, ali verovatno tada odlučuju kombinacije boja i onda kao wow lepa boja i to.“
On misli da našem gradu ipak, nedostaje ova vrsta umetnosti. Smatra da bi grafitima mogao da doprinese da Smederevo bude lepše i interesantnije.
U centru Smedereva neposredno pored šetališta uz obalu Dunava, u vreme katastrofalnih poplava u maju ove godine, osvanuo je grafit specifične poruke!
Kao što možete videti na fotografiji, koju je objavio SD Cafe, u pitanju je jasna poruka: SMS NA 1003! U kratkoj informaciji piše da je grafit napisan kao motivacija da se pomogne najugroženijim ljudima u nesreći koja nas je zadesila. I da je veoma lep i da je kao takav osvežio prostor na kome je nastao. I još smo saznali da ga potpisuje momak pod pseudonimom Stanley.
Pored grafita, zanimaju ga i ostali segmenti street arta, oseća potrebu da bude kreativan 24 sata dnevno. Grafiti su mu pomogli da se njegova razmišljanja rašire u smislu umetnosti i razgranaju sa više strana. Uglavnom crta slova, radi i karaktere. Privlače ga obe strane. Tako će i nastaviti. Mada, naravno crta i po narudžbini.
Zato što je „stvarno lep osećaj zaraditi ponekad, radeći ono u čemu uživate“.
Pored grafita, bavi se i dizajnom. Dizajnira majice. I opet smatra da je to zahvaljujući grafitima. Jednostavno, svakodnevno se rađaju nove ideje.
U Srbiji teško da može u da se živi od toga. Radno vreme uglavnom ne postoji. Sve zavisi od samog crtača, objašnjava nam Sten.
Veze i odnosi koje tokom života imamo sa članovima porodice daju nam najdublji osećaj povezanosti i pripadnosti – porodici, zajednici i kulturi. Pripadnost i doživljaj povezanosti sa drugim ljudima su u najbližoj vezi su sa našim osećanjem sigurnosti i stabilnosti. Ove veze u mnogome suštinski utiču na doživljaj sopstvenog identiteta, uključujući sistem verovanja, veroispovest, način oblačenja, navike obedovanja, način govora, komunikacije i standarde ponašanja. Kulturni identitet je u jezgru čovekovog poimanja sebe, doživljaja ko je, u šta veruje i kako se uklapa u svet.
Grafiti su postali neizostavan deo savremene urbane kulture. Pripadaju kulturi mladih, postali su jedan od alternativnih načina izražavanja i označavaju poseban stil modernog, urbanog življenja.
Crtanje grafita sve češće je postalo i nezaobilazan program u okviru festivala koji promovišu uličnu umetnost. Sten je na raznim događajima, u raznim gradovima širom Srbije i van nje ponudio publici i medijima svoje viđenje umetnosti grafita. U Kovinu 2013-te na festivalu Street Art osvojio je prvo mesto u crtanju grafita. Učestvovao je Wibe festu, na Mikser Festivalu, Reggae festivalu, oslikavao podzemne prolaze u Beogradu, u okviru GRUPE IDE (nezavisna organizacija)…
Što se tiče planova u budućnosti, jedno je sigurno: da će crtati. A za ostalo ćemo videti…
©PRamac
Izvor: SDCafe